|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
June 29, 2026
Čak i kada ste toliko uspešne da ste imenovane za članicu upravljačkog odbora jedne od top 100 firmi na londonskoj berzi, to što ste žena ostaće smetnja. Prestižne funkcije u najjačim svetskim kompanijama i dalje se radije poklanjaju muškarcima, dokazalo je novo istraživanje
Evidentno je: za žene u poslovnom svetu stvari su se bitno promenile u poslednje dve decenije. Pod pritiskom investitora, regulatora i javnosti, kompanije su počele da postavljaju žene na najviše menažderske pozicije. Liderke više nisu retkost i to nam je donelo promene u načinu odlučivanja u kompanijama, pa i njihovom svakodnevnom funkcionisanju. Ali, da li to znači da su ženama sada vrata širom otvorena i put do pozicije liderki otvoren?
Harvard Business Review i London Business School sproveli su istraživanje među čak 2.000 članova upravnih odbora najjačih britanskih kompanija, onih koje su na berzi označene indeksom FTSE 100. Cilj istraživanja bio je jasan: otkriti da li žene imaju jednaku šansu da dođu do upravljačkih pozicija u ovako moćnim kompanijama. Otkriven je upečatljiv paradoks: žene koje dospeju do elitnih pozicija u upravnim odborima u proseku imaju veće šanse od muškaraca da dobiju dodatna imenovanja, ali ne i u najuglednijim kompanijama. To nam pokazuje jedno: to što žena stigne na vrh, ne znači da će od svoje pozicije imati iste beneficije kao muške kolege. Prestiž ostaje rezervisan za muškarce.
Istraživači su pokušali da objasne ovakav rodni jaz koji se javlja u top menaždmentu. Jer, kako je pokazalo istraživanje, žene u najuglednijim kompanijama obično su kvalifikovanije od drugih žena, a kada dospeju na sam vrh, ona su najčešće kvalifikovanije i od muških kolega. Imaju više iskustva u upravnim odborima, bolje obrazovne reference i bogatije prethodno iskustvo. Dakle, članstvo u prestižnom odboru predstavlja još snažniji signal kompetentnosti kod žena, nego kod muškaraca. Nije u pitanju ni preopterećenje žena, a ni nedostatak volje – utvrdili su istraživači. Pa, šta se onda događa?
Još jednom, otkrilo je istraživanje, žene plaćaju danak društvenim očekivanjima. Baš kao i na nižim menadžerskim pozicijama, liderke su suočene sa manje poverenja, višim očekivanjima i sa dodatnim poslovima koji se ne vrednuju. Članstvo u veoma prestižnom odboru nije samo potvrda stručnosti, ono sa sobom nosi i specifične zahteve: njihovi članovi su izloženiji javnosti, njihove odluke se pažljivije prate, a posledice tih odluka su značajnije. Pritisak na liderke je veći: od njih se očekuje viši nivo pripreme i učinka, pa moraju da ulože više napora kako bi dokazale svoju kompetentnost. Pored toga, žene češće preuzimaju dodatne, neformalne obaveze, poput mentorstva, predstavljanja organizacije u javnosti ili rada na inicijativama vezanim za raznolikost i inkluziju. Ove obaveze retko su formalno definisane, ali se vremenom nagomilavaju. One utiču na način na koji procenjuju liderke i njihove sposobnosti, ali i na njihovu spremnost da prihvate nove prilike. To može objasniti zašto prestižna pozicija za žene ponekad postaje ograničenje, umesto odskočne daske za dalji napredak.
Upozorenje istraživača je jasno: nije važno samo da imenujemo žene, važno je kako se nakon imenovanja ponašamo prema njima. U želji da ženama omoguće da izgrade autoritet, predsedavajući odbora često im poveravaju vođenje najvidljivijih tela, poput odbora za reviziju ili naknade. Na prvi pogled, to deluje kao pozitivan potez: žene dobijaju formalnu moć i veći uticaj. Međutim, ove funkcije sa sobom donose i dodatni rad, pojačan nadzor i niz neformalnih očekivanja, od komunikacije sa zainteresovanim stranama do predstavljanja organizacije u javnosti. Upravo zbog toga autori istraživanja zaključuju da nije dovoljno samo postaviti žene na prestižne pozicije. Organizacije moraju da obezbede da prestiž i vidljivost zaista budu odskočna daska za dalji razvoj karijere, a ne još jedno usko grlo na putu ka vrhu.
Foto: Pexels.com
