Pet koraka koji će negativan feedback pretvoriti u konstruktivnu kritiku

Negativan feedback – niko ga ne voli. Ni onaj ko treba da ga pruži, ni onaj koji ga sluša o svom radu. Kako smanjiti neprijatnost na minimum?

Postoji trenutak u svakom odnosu mentorstva, ali i u svakodnevnim poslovnim i privatnim odnosima, kada je potrebno reći nešto neprijatno. Ne zato da bismo povredile, već zato da bismo pomogle nekome (ili sebi) da raste. Ipak, istina je jednostavna: niko ne voli kritiku. Čak i kada znamo da nam može koristiti. Zato je veština davanja (i primanja) feedbacka jedna od najvažnijih koje možemo razviti. Kako da negativan feedback pretvorite u konstruktivnu kritiku? Evo pet ključnih koraka.

Kako pružiti negativan feedback?

Ovo je veština koja se uči. Za sve one koji se sa ovim i dalje bore, evo nekoliko koraka koji olakšavaju iznošenje kritike.

1. Upoznajte osobu kojoj se obraćate

Ne reagujemo sve isto na kritiku i to je ključno. Neke žene cvetaju uz pohvale i teško podnose negativne komentare, dok drugima komplimenti stvaraju nelagodu. Postoje i one koje preferiraju jasan, racionalan pristup, bez suvišnog ublažavanja. Zato je važno da obratite pažnju na to kako neko prima pozitivne povratne informacije. Upravo tu leži odgovor na pitanje kako će reagovati na kritiku. Ako neko uživa u pohvalama, negativan feedback treba pažljivo upakovati u širi, pozitivan kontekst. Ako je osoba nesigurna ili sklona neprijatnosti, važno je stvoriti opuštenu atmosferu i govoriti smirenim, razgovornim tonom. S druge strane, osobe koje su direktne i racionalne najviše će ceniti jasnu i konkretnu komunikaciju. Drugim rečima, način na koji izgovarate kritiku treba da bude prilagođen osobi, a ne situaciji.

2. Uključite empatiju

Pre nego što izgovorite bilo kakvu kritiku, važno je da na trenutak zastanete i pokušate da sagledate situaciju iz tuđe perspektive. Nije isto da li osoba pred vama doživljava ovaj razgovor kao priliku za rast ili kao potencijalnu pretnju. Razmislite o tome kakav odnos imate, koliko joj je ova tema važna i u kakvom se emocionalnom stanju trenutno nalazi. Ponekad su ljudi umorni, pod stresom ili opterećeni drugim problemima, pa čak i najdobronamernija kritika može biti doživljena kao napad. Zato je tajming često važniji od samih reči. Nekada je bolje sačekati pravi trenutak, a nekada je potrebno najpre pružiti podršku, pa tek onda otvoriti temu za unapređenje. Empatija ne znači da ćete izbeći istinu, već da ćete je izgovoriti na način koji druga osoba može da prihvati.

3. Kombinujte kritiku sa ohrabrenjem

Ljudi lakše prihvataju neprijatne informacije kada osećaju da ih druga strana vidi, razume i podržava. Zato je važno da kritika nikada ne dolazi sama, već uvek u kombinaciji sa ohrabrenjem. To u praksi znači da zaista slušate sagovornicu, da prepoznajete njen trud čak i kada rezultat nije savršen i da ne podrazumevate uspeh kao nešto što se ne mora pohvaliti. Ignorisanje dobrog rada često ostavlja dublji trag nego otvorena kritika. Kada neko zna da verujete u njegove sposobnosti, biće spremniji da čuje gde može da bude bolji.

4. Fokusirajte se na pozitivnu stranu kritike

Konstruktivna kritika uvek ima svrhu a to je da pomogne osobi da nešto uradi bolje sledeći put. Ako ta svrha nije jasna, onda to nije konstruktivna kritika, već obična zamerka. Zato je važno da fokus pomerite sa greške na mogućnost. Umesto da naglašavate šta nije valjalo, pokušajte da pokažete šta može da se unapredi i kako. Jako je važno da stvorite atmosferu u kojoj se ne ukazuje na grešku, nego upućuje kako ubuduće treba raditi. Pokušajte da stvari postavite tako da osoba ne oseća da je u opasnosti, da joj je rad ili karijera ugrožena, nego da ima priliku da nauči nešto novo.

5. Pretvorite feedback u konkretan plan

Najveći problem sa kritikama je što često ostaju na nivou razgovora. Da bi feedback zaista imao vrednost, potrebno je da ga prevedete u konkretan naredni korak. Najbolji način za to je postavljanje jasnog cilja koji je specifičan, merljiv, ostvariv, relevantan i vremenski određen. Na taj način, kritika dobija strukturu i smisao. Zaposleni tada dobija jasnu ideju šta može da uradi bolje sledeći put.

Bonus: Tražite povratnu informaciju

Nakon razgovora, važno je da otvorite prostor za iskrenu razmenu. Nekoliko jednostavnih pitanja može vam pomoći da proverite da li ste zaista na istoj strani.

Da li je sve bilo jasno?
Da li postoji nešto što je zazvučalo preoštro?
Da li druga strana želi nešto da doda?

Ovaj mali korak često pravi veliku razliku. Sprečava gomilanje nezadovoljstva i gradi odnos zasnovan na poverenju.

Foto: Artem Podrez/Pexels.com