Vodiči za preduzetnice

REGISTRACIJA FIRME

Da li da se registrujem kao preduzetnik ili kao DOO?

Ovo je nesumnjivo najznačajnija odluka koju ćete doneti u periodu registracije jer utiče na način oporezivanja, rizike, troškove i sam način rada. Prva i najvažnija razlika: ako registrujete preduzetničku radnju, nema jasne granice između vaše lične imovine i imovine firme. Za sva dugovanja odgovarate i vašom ličnom imovinom. U slučaju da registrujete DOO, gubici se naplaćuju isključivo iz imovine firme, vaša lična imovina je zaštićena. Druga ključna razlika tiče se poreza. Kao preduzetnica, možete se opredeliti za paušalno oporezivanje (fiksni mesečni iznos koji određuje država) ili oporezivanje po dobiti (zavisi od prihoda i troškova). Žene koje osnuju DOO nemaju ovaj izbor, njima se porez određuje na osnovu dobiti. Treća velika praktična razlika je i u načinu raspolaganja novcem. Kao preduzetnice, novac koji zaradite je u suštini vaš i možete ga slobodno koristiti. Kod DOO-a, novac firme nije automatski vaš – morate ga podizati kroz platu ili dividendu, što podrazumeva dodatne poreze i procedure.
Saznaj: Za koje delatnosti je najbolji izbor preduzetnička radnja?
Saznaj: Za koje delatnosti je najbolji izbor osnivanje DOO?

Preuzmi: Ček lista za osnivanje DOO
Preuzmi: Ček lista za osnivanje preduzetničke radnje

Da li mi treba kvalifikovani elektronski potpis?

Najjednostavnije objašnjeno, kvalifikovani elektronski potpis je vaša digitalna zamena za svojeručni potpis. Njime dokazujete da ste baš vi potpisale dokument i da dokument nije menjan nakon potpisivanja. Zato je važan kada otvarate firmu: bez njega su vam znatno otežani ili usporeni poslovi kao što su rad na eUpravi, poreske prijave, prijavljivanje na državne portale i elektronsko potpisivanje poslovne dokumentacije. U suštini, nije neophodan od prvog minuta osnivanja, ali veoma brzo vam postaje neophodan. Ako planirate da poslujete uredno i bez obilaska šaltera, elektronski potpis treba da rešite odmah na početku, zajedno sa računom u banci i poreskim prijavama.
Saznaj: Kako da dobijem kvalifikovani elektronski potpis?

Šta je PIB i kako da ga dobijem?

PIB je jedan od prvih pojmova sa kojim se susrećete kada pokrećete biznis. To je poreski identifikacioni broj, odnosno jedinstveni broj koji dodeljuje Poreska uprava Srbije i služi da država prepozna vašu firmu ili vas kao poreskog obveznika. Nešto poput matičnog broja, ali za firme. Preko njega se evidentiraju sve vaše poreske obaveze, prijave i uplate. PIB vam je potreban za praktično sve: za izdavanje računa, komunikaciju sa Poreskom uprom, prijave preko ePoreza, rad sa drugim firmama, pa čak i za otvaranje poslovnog računa u banci. Bez njega ne možete normalno poslovati. Dobra vest je da PIB ne morate posebno da tražite. Kada registrujete firmu ili preduzetničku radnju preko Agencija za privredne registre, podaci se automatski prosleđuju Poreskoj upravi. Nakon toga, Poreska uprava dodeljuje PIB i on se pojavljuje u vašem rešenju o registraciji. Nema dodatnih formulara, nema odlazaka na šalter samo zbog toga.

SEDIŠTE FIRME

Da li moram da imam ugovor o zakupu poslovnog prostora u trenutku registracije?

Agencija za privredne registre ne zahteva da se ugovor o zakupu poslovnog prostora priloži prilikom registracije. Dovoljno je samo navesti konkretnu adresu. Ipak, to ne znači da možete da prijavite firmu na bilo koju adresu, niti da bi trebalo da izbegavate potpisivanje ugovora o zakupu. Sedište firme biće predmet kontrole tokom kasnijeg poslovanja, kako od strane poreske, tako i od strane drugih inspekcija poput građevinske ili tržišne. Firmu možete prijaviti na nekoj adresi po tri osnova: ako ste vlasnik, ako imate ugovor o zakupu ili dozvolu vlasnika nekretnine. U praksi, jako je važno da proverite uslove koje sedište firme mora da ispunjava za određenu delatnost, jer se to razlikuje od vrste do vrste biznisa. Za neke delatnosti dovoljna je virtuelna kancelarija ili prijava sedišta na kućnoj adresi, dok druge moraju da ispune stroge propise u pogledu poslovnog prostora. Posebnu pažnju obratite na propise ako će vaša delatnost biti:

• ugostiteljstvo i proizvodnja hrane
• kozmetičke i estetske usluge
• proizvodnja i zanatske radionice
• zdravstvene i terapeutske usluge
• delatnosti sa decom (vrtići, igraonice, edukacije)
• trgovina na malo (prodajni objekti)
• skladištenje robe (magacini)
• delatnosti sa opasnim materijama (hemija, goriva i sl.)
• saobraćaj i logistika (garaže, prevoz, servisi)
• veterinarske usluge

Da li mogu da registrujem firmu na kućnu adresu?

U većini slučajeva sedište firme može da bude na kućnoj adresi. Ukoliko ste vlasnica kuće ili stana u kome planirate da prijavite firmu, nije vam neophodna dodazna dokumentacija. Ukoliko niste, važno je da dobijete pismenu dozvolu vlasnika nekretnine ili da sklopite ugovor o zakupu. Ključno ograničenje ovde nije administrativno, već praktično: delatnost koju obavljate ne sme da ugrožava bezbednost zgrade niti da ometa druge stanare, što u praksi znači bez buke, bez većeg prometa ljudi, bez skladištenja robe i bez proizvodnje. Ovakva opcija je dobra za konsultantske usluge, marketing, IT, dizajn, pisanje, administrativne i slične intelektualne ili digitalne delatnosti. Sa druge strane, kućna adresa uglavnom nije dobra opcija za delatnosti koje podrazumevaju fizički rad, dolazak klijenata ili posebne tehničke i higijenske uslove.

Šta treba da piše u ugovoru o zakupu poslovnog prostora?

Ne postoji jedinstveni državni formular koji treba da popunite, niti oblik ugovora koji morate da ispoštujete. Ali, da biste bili bezbedni i da biste sprečili nesuglasice sa zakupodavcem, bilo bi dobro da vaš ugovor o zakupu reguliše nekoliko ključnih stvari:
Ko su ugovorne strane? Mora biti potpuno jasno ko izdaje prostor, a ko ga uzima u zakup. To znači da se unose puni podaci: ime i prezime ili naziv firme, adresa, JMBG ili PIB, kao i ovlašćenje zastupnika (za DOO).
Precizan opis prostora: važno je da se prostor opiše, kako ne bi bilo dileme šta je tačno dato u zakup. To podrazumeva tačnu adresu, sprat, broj stana ili lokala, a po mogućnosti i dodatne podatke.
Svrha korišćenja prostora: U ugovoru treba jasno navesti da li se prostor koristi samo za registraciju sedišta, za kancelarijski rad ili i za obavljanje konkretne delatnosti.
Trajanje zakupa i otkazni rokovi: jako važno, da ne biste morali da menjate prostor taman kada razvijete posao. Definišite precizno.
Zakupnina i troškovi: koliko se plaća, u kom roku, na koji način i da li postoji eventualno usklađivanje cene tokom vremena. Važno je jasno razdvojiti troškove i režije – ko plaća struju, internet, zajedničke troškove zgrade, održavanje i slično, kako kasnije ne bi bilo sporova.
Izričita saglasnost vlasnika za registraciju sedišta: U ugovoru treba jasno da stoji da zakupodavac dozvoljava zakupcu da na toj adresi registruje firmu, prima poštu i koristi adresu u poslovanju. Ovo je ključna zaštita, jer bez te saglasnosti vlasnik može kasnije tražiti brisanje adrese iz registra.
Suština je da ugovor ne bude samo formalnost, već dokument koji jasno uređuje odnos i unapred rešava sve situacije koje bi kasnije mogle da postanu problem.

Da li ugovor o zakupu poslovnog prostora mora da bude overen kod notara?

Overa ugovora kod notara nije obavezna, ali ima nekoliko konkretnih prednosti u praksi. Prvo, daje veću pravnu sigurnost. Notar potvrđuje identitet potpisnika, pa kasnije nema dileme da li je neko zaista potpisao ugovor. To je važno ako dođe do spora. Drugo, ugovor sa overenim potpisima ima veću dokaznu snagu na sudu. Sud ga lakše prihvata kao verodostojan dokument, bez dodatnog dokazivanja. Treće, smanjuje prostor za zloupotrebe. Teže je da druga strana kasnije tvrdi da ugovor ne postoji, da nije validan ili da je potpis falsifikovan. Četvrto, često olakšava stvari u praksi jer neke banke, partneri ili institucije radije prihvataju ugovore koji su overeni, jer im ulivaju više poverenja. I na kraju, ugovor overen kod notara ima izvršnu snagu, a to znači da se neka potraživanja i prava mogu lakše naplatiti i rešiti bez dugog sudskog postupka.

POREZI I FINANSIJE

Šta je paušalni porez, kako se određuje i za koga je on dobra opcija?

Paušalni porez je namenjen isključivo preduzetnicima. Poreska uprava određuje fiksni mesečni iznos poreza i doprinosa, bez obzira na stvarnu dobit. Osnovni kriterijumi su delatnost i lokacija. Paušalci ne moraju da vode poslovne knjige, čak nemaju obavezu ni da zaposle knjigovođu. Dužni da izdaju fakture, vode evidenciju prihoda i prate da li ostaju u zakonskim okvirima, pre svega u pogledu limita godišnjeg prometa, jer ne smeju da premaše prihod od 6 miliona dinara. Ovakav model oporezivanja donosi značajno administrativno rasterećenje.

Paušalni porez dobra je opcija za one koji posluju samostalno, imaju relativno stabilne i umerene prihode i nemaju velike poslovne troškove. Najčešće ga biraju freelanceri, zanatlije i pružaoci usluga koji žele jednostavan i predvidiv sistem obaveza prema državi. S druge strane, za preduzetnike koji planiraju brži rast, ostvaruju visoke prihode ili imaju značajna ulaganja u poslovanje, paušalni model može biti ograničavajući.

Ko može da bude paušalac u Srbiji 2026. godine?

Prvi uslov za paušalno oporezivanje je da je firma registrovana kao preduzetnička radnja. Potom, važno je koju ste delatnost izabrali jer nije svima dozvoljeno da budu paušalci. Recimo, agencije čija je primarna delatnost reklamiranje ne mogu da se oporezuju paušalno, baš kao ni advokatske kancelarije, niti trgovine bez obzira na visinu ukupne godišnje dobiti. Treći uslov se odnosi na ukupne godišnje prihode – oni ne smeju da pređu 6 miliona dinara. Ukoliko pređete ovaj limit, automatski prelazite na vođenje poslovnih knjiga i oporezivanje po zaradi.

Koje delatnosti ne mogu biti paušalno oporezovane?

Nije svim preduzetnicima dozvoljeno da plaćaju fiksni mesečni porez. Ako se bavite pravom ili računovodstvom, finansijama, veleprodajom i regulisanim sektorima kao što su obrazovanje ili zdravstvo, nećete moći da budete paušalac. Po zakonu, to su sledeće šifre delatnosti:
Pravne i računovodstvene usluge (uvek isključene)
69.10 – Pravne delatnosti (advokati)
69.20 – Računovodstvene, knjigovodstvene i revizorske delatnosti; poresko savetovanje
Finansijski sektor
64.xx – Finansijske usluge (osim osiguranja i penzijskih fondova)
65.xx – Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi
66.xx – Pomoćne delatnosti u finansijskim uslugama i osiguranju
Trgovina na veliko (uvek isključena)
46.xx – Trgovina na veliko
Veći deo zdravstva
86.10 – Bolnice
86.21 – Opšta medicinska praksa
86.22 – Specijalistička medicinska praksa
86.23 – Stomatološka praksa
Obrazovanje (formalni sistemi)
85.xx – Obrazovanje (posebno formalne obrazovne institucije)
Istraživanje i kompleksne poslovne delatnosti
70.22 – Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem
73.20 – Istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja
Igre na sreću i klađenje
92.00 – Kockanje i klađenje

Koliko ću plaćati paušalni porez u 2026?

Da biste saznale koliki ćete paušal plaćati nije neophodno da angažujete knjigovođu. Dovoljno je da znate svoju šifru delatnosti, opštinu i njenu zonu, kao i godinu svog osnivanja. Kalkulator postavljen na portalu ePorezi, otkriće vam približan iznos poreza za tekuću godinu.

Pokreni kalkulator paušalnog poreza

Šta je KPO knjiga i da li je obavezna za paušalce u Srbiji?

KPO knjiga, odnosno Knjiga o prometu, je osnovna evidencija koju vode paušalci u Srbiji. To je najjednostavniji oblik knjigovodstva i u njemu beležite samo prihode. Forma KPO knjige nije zakonski određena, pa možete koristiti svesku, Excel, pa čak i Google tabelu. U praksi, KPO je lista svih uplata koje preduzetnik primi. Za svaku stavku beleže se datum, broj fakture ili osnov naplate, iznos i način plaćanja. Ne prate se troškovi, ne računa se dobit – samo ono što ste zaradile.

Da li moram da vodim knjige ako sam paušalac?

Ne, paušalci ne vode klasično knjigovodstvo sa poslovnim knjigama, završnim računima, proračunima dobiti… Ipak, to ne znači da ne morate da imate urednu evidenciju. Kao paušalac, morate da:

• vodite KPO knjige, odnosno evidenciju svih prihoda koje ste ostvarile kao preduzetnice
• izdajete fakture za svaki posao i beležite ih u KPO knjigu
• čuvate ugovore sa klijentima
• čuvate bankovne izvode
• pratite svoj prihod (da ne biste premašile zakonski limit)

Saznajte: Kako voditi finansijsku dokumentaciju ako ste paušalac?

POSLOVANJE U PRVIM DANIMA

Da li mi knjigovođa treba odmah po otvaranju biznisa?

Ako slušamo striktno slovo zakona, odgovor je sledeći: zavisi od tipa oporezivanja.  Ako ste se opredelile za paušalno oporezivanje, to znači da niste u obavezi da vodite klasične poslovne knjige. Država unapred određuje fiksan mesečni iznos poreza i doprinosa, bez obzira na to koliki su prihodi i rashodi bili u prethodnom periodu. To je jednostavan model, pogodan za male biznise: nema mnogo papirologije, nema komplikovanih obračuna, pa preduzetnice i same mogu da vode administraciju i finansije. S druge strane, ako ste izabrale da osnujete DOO ili ste se opredelile za neku od delatnosti koje ne mogu da se oporezuju paušalno, čeka vas takozvano dvojno knjigovodstvo. To znači da svakodnevno morate beležiti prihode i rashode jer se porez plaća na osnovu dobiti. Knjigovođa je u ovom slučaju neophodan od samog početka.
Fempiria savet: Iako deluje kao dodatni trošak, dobra knjigovodstvena podrška u praksi znači sigurnost. Knjigovođa prati propise, vodi računa o rokovima i sprečava greške koje mogu dovesti do kazni. Dobar knjigovođa će vam čak pomoći da donesete bolje poslovne odluke.

Kada treba otvoriti poslovni račun i kako da odaberem banku?

Otvaranje poslovnog računa je jedan od prvih koraka nakon osnivanja firme. Bez računa jednostavno ne možete legalno voditi poslovanje, nemate način da primite uplate, niti da platite troškove. Za otvaranje poslovnog računa potrebni su vam:

• lična karta
• rešenje o osnivanju iz Agencije za privredne registre
•  PIB (obično već stoji u rešenju)
• neke banke u praksi i dalje traže pečat (on nije obavezan po zakonima Republike Srbije, pa možete odbiti da ga priložite. Banka je dužna da vam izađe u susret)

Procedura u banci traje 30 do 60 minuta. Na šalteru popunjavate odgovarajući zahtev, a nakon toga potpisujete i ugovor . Odmah dobijate broj računa, podatke za e-banking, dok platne kartice u većini banaka stižu za nedelju do dve. Bilo bi dobro da istog dana povežete svoj broj računa sa sistemom eFaktura, ako radite sa drugim firmama.
Saznaj: Kako da odaberem banku u kojoj ću otvoriti poslovni račun?

RAZVOJ POSLOVNE IDEJE

Kako da analiziram konkurenciju (cene, ponuda)?

Analiza konkurencije pomaže vam da sagledate sopstvene prednosti, ali i potencijalne prepreke za rast vašeg biznisa. Mnoge preduzetnice funkcionišu na osnovu unapred formiranih pretpostavki o konkurenciji i tržištu, ali te pretpostavke često nisu tačne ili su zastarele. Da biste zaista sagledale sa kakvom se konkurencijom na lokalnom tržištu suočavate neophodna vam je kompetitivna analiza. Srećom, nju je lakše uraditi nego što zamišljate, a mi vam otkrivamo kako to da učinite u nekoliko jednostavnih koraka.
Fempiria savet: Ako radite svoju prvu analizu konkurencije, nemojte brinuti o tome da budete potpuno precizne ili da ulazite u najsitnije detalje. Važnije je da steknete praktičan uvid u tržište i osnovne obrasce koji ga oblikuju. Idealno je da vaša analiza uključi makar jednog ili dva direktna konkurenta i po jednog iz drugih kategorija. Kako postajete veštije u kompetitivnoj analizi, tako ćete je izvoditi dublje i preciznije.
Saznaj: Kako da uradim kompetitivnu analizu korak po korak?

Kako da znam da li za mojim proizvodom postoji potražnja?

Pre nego što uložite vreme, novac i energiju u pokretanje proizvoda ili usluge, jedno pitanje je važnije od svih drugih: da li za time zaista postoji realna potražnja? Dobra ideja sama po sebi nije dovoljna. Ono što pravi razliku između hobija i biznisa jeste spremnost ljudi da za to izdvoje novac. Najčešća greška koju početnice prave jeste da se oslanjaju na sopstveni osećaj umesto na konkretne signale sa tržišta. Ili da odustanu od testiranja tržišta zato što nemaju novca za marketinške analize. Fempiria vam pomaže da sme testirate tržište uz minimalna sredstva i procenite kakva tražnja postoji za vašim proizvodom.
Saznaj: Kako da uradim prvu analizu tržišta?

Da li postoje finansijski programi podrške za STARTUPe?