|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
May 7, 2026
Kada pokrećete posao, jedno od ključnih pitanja je: Kako funkcionišu porezi za preduzetnice? Stoga smo formirale vodič koji će vam pomoći da se upoznate sa poreskim sistemom u Srbiji
APR, PIO, preduzetnik, DOO, doprinosi, paušal, knjige, porez na zaradu, PDV, osnovice, šifre delatnosti… Dovoljno je samo da počnete da guglate osnivanje firme u Srbiji, pa da steknete utisak da je to posao za ekonomiste i pravnike, a ne za žene koje samo žele da rade svoj posao i od njega žive. Na sreću, koliko god da je proces zbunjujući, vi ne morate da ga poznajete savršeno, niti da znate sve detalje. Dovoljno je da razumete osnove: koliko će vas biznis koštati, koliko novca morate ostaviti sa strane i koliko mirno ćete spavati prvih meseci poslovanja.
Troškovi koje plaćate prvih meseci posle otvaranja firme mogu da budu ozbiljno opterećenje, jer je to period razvoja, kada još ne možete da se oslonite na stalan prihod. Upravo zato je važno predvideti ih što preciznije. Jedno od najvećih iznenađenja za nove preduzetnice jeste trenutak kada shvate koliko različitih stavki podrazumevamo rečju porez, odnosno šta sve odlazi državi svakog meseca.
Kada otvorite firmu, najčešće ne plaćate samo jedan porez, već kombinaciju poreza, doprinosa i pratećih troškova poslovanja. Koliki će oni biti zavisi od toga da li ste paušalka, preduzetnica koja vodi knjige ili DOO, ali osnova ostaje ista: država uzima deo novca za oporezivanje samog poslovanja (porez), a deo za osiguranje, vaše i vaših zaposlenih (socijalno i penziono). Uz to, računajte i na troškove banke, knjigovođe..
Najjednostavnije rečeno, porez je novac koji plaćate državi zato što ostvarujete zaradu. Kod preduzetnica to je najčešće porez na prihod od samostalne delatnosti. Ako ste paušalka, Poreska uprava vam unapred određuje mesečni iznos koji plaćate, bez obzira na to da li ste tog meseca zaradile mnogo ili malo. Ako vodite poslovne knjige, porez se računa na osnovu stvarnih prihoda i rashoda firme. Tada iznos može značajno da varira iz meseca u mesec. Koliko to tačno novca iznosi? Mnoge žene smatraju da se porez određuje na osnovu stvarne zarade, odnosno onoga što ostane kada se odbiju troškovi, ali sistem u Srbiji funkcioniše drugačije: određene obaveze postoje čak i kada posao tek kreće i kada prihodi još nisu stabilni.
Doprinosi nisu isto što i porez. To je novac koji ide za vaše socijalno osiguranje, odnosno u fondove iz kojih se finansiraju penzije, zdravstveno osiguranje i deo zaštite u slučaju nezaposlenosti. Preduzetnice plaćaju PIO doprinos za penzijsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i doprinos za nezaposlenost. Očekujte da će nakon osnivanja firme upravo ovde odlaziti najviše novca. Razlog je to što država propisuje minimalne osnovice za obračun, pa čak i kada sebi isplaćujete malu zaradu, doprinosi ne mogu da padnu ispod određenog minimuma. U 2026. godini najniža mesečna osnovica za doprinose iznosi 51.297 dinara, a porezi koji se na nju plaćaju iznose oko 18.000 dinara.
Kada tek pokrećete biznis, fokus je uglavnom na mesečnim porezima i doprinosima. Međutim, ako vam posao ozbiljnije poraste, postoji još jedna obaveza: godišnji porez građana. Ovaj porez ne plaćaju svi, već samo oni čiji godišnji prihodi pređu zakonski propisan prag, a u 2025. taj prag je iznosio: 5.439.096 dinara. Ovaj porez je posebno važan za: uspešne paušalce, konsultantkinje, IT sektor, marketing i kreativne usluge, vlasnice agencija, žene koje rade sa inostranim klijentima.
Očigledno je – porezi mogu bitno da utiču na troškove i poslovanje. Zato je jako važno da u startu izaberete pravi oblik oporezivanja. To znači da, pre svega, morate da savladate birokratski jezik. Preduzetnik (preduzetnička radnja) i DOO predstavljaju pravni oblik poslovanja, odnosno način na koji je firma registrovana. Paušalno oporezivanje i vođenje knjiga predstavljaju način na koji država obračunava porez.
Drugim rečima: možete biti preduzetnica paušalka, ali i preduzetnica koja vodi knjige – sve zavisi od delatnosti koju pokrećete. Ali, ako se odlučite za DOO, onda morate plaćati porez na zaradu. To si važne razlika, jer od nje zavise porezi, administracija, odgovornost i količina papirologije koju ćete imati svakog meseca.
Saznajte: Za koje delatnosti je najbolja preduzetnička radnja?
Za koje delatnosti je najbolji DOO?
Paušalac je kolokvijalno ime kojim nazivamo preduzetnica kojima država unapred određuje mesečni iznos poreza i doprinosa. Taj iznos određuje Poreska uprava na osnovu delatnosti, lokacije firme i još nekoliko kriterijuma. Najveća prednost paušala jeste jednostavnost: ne trebaju vam knjige, ni knjigovođa, pazite samo da ne pređete 6 miliona dinara zarade. Ipak, ovaj oblik nije za svakoga dobar jer ograničava rast i pristup sredstvima.
Saznajte: Ko može biti paušalac u Srbiji?
Kada preduzetnica vodi knjige, porez se ne određuje unapred, već se obračunava na osnovu stvarnih prihoda i rashoda firme. To znači da država gleda:
Ovaj model donosi više administracije jer morate voditi poslovnu dokumentaciju, evidentirati troškove i redovno predavati poreske prijave. Zbog toga većina knjigaša ima knjigovođu. Ipak, za biznise sa većim troškovima često može biti povoljnije od paušala, jer se porez ne plaća paušalno već na realnu zaradu. Takođe, neke delatnosti automatski moraju u knjigaše jer po zakonu ne mogu biti paušalno oporezovane.
Šta vam trenutno više odgovara?
Ako:
radite same,
mali troškovi,
usluge,
→ paušal.Ako:
planirate tim,
investicije,
ozbiljan rast,
→ DOO.
Bilo bi divno kada bi postojao grejs period za poreze, ali – ne računajte na to. Jedna od prvih stvari koje početnice u Srbiji moraju da nauče jeste da firma ima troškove i obaveze čak i kada nema zaradu. Onog trenutka kada registrujete biznis, obaveze počinju da se gomilaju.
Kod paušalaca je to posebno vidljivo. Paušalni porez i doprinosi uglavnom se plaćaju u fiksnom mesečnom iznosu koji određuje Poreska uprava, bez direktne veze sa tim koliko ste zaradile tog meseca. Kod preduzetnica koje vode knjige situacija može biti nešto fleksibilnija kada je reč o porezu na dobit, ali doprinosi se ipak plaćaju svakog meseca.
Upravo zato je neophodno da, pre nego što otvorite firmu, prikupite novac za nekoliko meseci osnovnih troškova. U idealnom scenariju, to je rezerva za tri do šest meseci doprinosa, banke, knjigovođe i privatnih troškova.
Saznajte: Da li vam knjigovođa treba odmah posle otvaranja biznisa?
Kada tek pokrećete biznis, lako je misliti da se porezi odnose samo na fakture, odnosno pravu zaradu. U praksi, postoje i druge uplate, isplate i troškovi koji itekako utiču na visinu poreza. Evo na šta treba da obratite pažnju:
Jedna od najčešćih grešaka je prebacivanje privatnog novca na račun firme bez jasnog osnova: zafalilo vam je, pa ste vi ili partner prebacili novac. Ako nema objašnjenja i dokumentacije, takve uplate kasnije mogu postati problem pri kontroli jer banka i poreski sistem vide priliv novca, ali ne i njegov kontekst. Zato je važno da ovakve transakcije imaju osnov: pozajmica osnivača, ugovor, jasno označena svrha uplate. U Srbiji postoje situacije kada i pokloni mogu imati poreske implikacije, posebno kod većih iznosa novca između fizičkih lica. Pravila zavise od srodstva i vrednosti poklona, pa se konsultujte sa knjigovođom.
Mnoge početnice imaju osećaj da mogu slobodno koristiti novac firme jer su one vlasnice biznisa. Kod preduzetnika situacija jeste fleksibilnija, ali kod DOO firme novac firme nije isto što i privatni novac vlasnice. Ako novac podižete bez pravnog osnova, to može biti tretirano kao: zarada, bonus, pozajmica, ili druga vrsta oporezivog prihoda. Dobro se raspitajte kod knjigovođe pod kojom šifrom da podižete novac za koje svrhe.
Nepriznati troškovi
Još jedna česta greška su privatni troškovi provučeni kroz firmu:
garderoba koja nije radna oprema,
privatna putovanja,
restorani bez poslovnog osnova,
kupovina za kuću preko firme,
telefoni i tehnika bez veze sa poslovanjem.
To što je nešto plaćeno poslovnom karticom ne znači automatski da država taj trošak priznaje kao poslovni rashod. Upravo tu mnoge preduzetnice prvi put čuju izraz nepriznat trošak, firma je platila, ali poreska ne priznaje kao rashod.
Precizan odgovor može vam dati (i daje) samo Poreska uprava Srbije. Ipak, postoje parametri koji mogu da vam otkriju koliko novca morate planirati za poreze i doprinose svakoga meseca.
Ako ste preduzetnica paušalka, u 2026. godini računajte da ćeze plaćati između oko 25.000 i 45.000 dinara mesečno. U prosečnoj paušalnoj obavezi najčešće se nalazi:
PIO doprinos: oko 13.000 dinara,
zdravstveno: oko 5.300 dinara,
nezaposlenost: oko 400 dinara,
porez: od oko 5.000 dinara naviše, u zavisnosti od delatnosti i lokacije.
Ako ste preduzetnica koja vodi knjige i imate minimalnu osnovicu za doprinose, samo doprinosi u 2026. iznose približno 18.000 dinara mesečno:
PIO: oko 12.300 dinara,
zdravstveno: oko 5.300 dinara,
nezaposlenost: oko 400 dinara.
Na to zatim dolazi porez koji zavisi od stvarnih prihoda firme i načina isplate lične zarade.
Kod DOO modela troškovi su uglavnom viši. Najčešći scenario u praksi jeste da je vlasnica istovremeno direktorka firme i da sebi isplaćuje minimalnu zaradu, na koju su porezi oko 18.000 dinara. Ali, na to morate dodati troškove knjigovođe i poreza na dobit.
Mešanje privatnog i poslovnog novca
Kada firma počne da zarađuje, lako je izgubiti granicu između privatnog novca i novca firme. Problem nastaje kada dođu porezi, doprinosi i troškovi koje niste planirale. Zato je važno da od početka pratite:
koliko firma zarađuje,
koliko troši,
koliko morate ostaviti za državu.
Nečuvanje dokumentacije
Fakture, ugovori, izvodi iz banke i potvrde o uplatama deluju nebitno dok vam hitno ne zatrebaju. Haotična dokumentacija jedan je od glavnih razloga zbog kog administracija malim biznisima kasnije deluje mnogo komplikovanije nego što jeste.
Kašnjenje sa plaćanjem poreza i doprinosa
Mnoge nove preduzetnice čekaju sledeću uplatu klijenta da bi platile poreze. Problem je što porezi imaju rokove, a kašnjenja znače kamate i dodatne troškove. Mnogo je sigurnije da deo novca odmah odvajate za poreze čim legne uplata.
Biranje pogrešnog modela oporezivanja
Paušal nije najbolji za svakoga, kao što ni DOO nije automatski ozbiljnija opcija. Pogrešan izbor može značiti: više poreza,
više administracije, nepotrebne troškove. Zato je razgovor sa dobrim knjigovođom pre registracije često najbolja investicija na početku.
Strah od postavljanja pitanja
Mnoge žene ćute kada nešto ne razumeju jer imaju osećaj da bi već trebalo da znaju. Ali administracija u Srbiji ume da zbuni i ljude koji se njome profesionalno bave. Najskuplje greške uglavnom nastaju kada pretpostavljate umesto da pitate.
Foto:
