Matildin efekat: Žene koje su menjale svet, a istorija ih je zaboravila

Zamislite da ste osmislile društvenu igru koja kritikuje društveni poredak. Godinama ste razvijali njena pravila, probali je, menjali, na kraju patentirali i – ništa. Bila bi to klasična priča o propalom preduzetničkom poduhvatu da se nije dogodio mali zaokret. Pojavio se muškarac koji je vaš patent prodao pod drugim imenom i postao milioner. Gde je kvaka? Samo u tome što je on muškarac, a vi žena.

Upravo to dogodilo se Lizzie Magie, autorki igre The Landlord’s Game, preteče čuvenog Monopola. Tek mnogo godina kasnije saznalo se da upravo ova žena stoji iza ideje koja je stvorila jednu od najpopularnijih društvenih igara u istoriji. Ipak, većina ljudi i dalje misli da je njen izumitelj muškarac. Slučaj Lizzie Magie savršeno ilustruje obrazac koji žene ppogađa vekovima: njihov rad postaje tuđa zasluga, njihova imena nestaju iz istorije, a priznanja završavaju u rukama muškaraca. Ovaj fenomen ima i ime – Matildin efekat.

Šta je Matildin efekat?

Matildin efekat je princip po kome se doprinos žena u nauci sistematski umanjuje, zanemaruje ili pripisuje njihovim muškim kolegama. Drugim rečima, žena učestvuje u otkriću, razvije novu metodu ili napravi naučni iskorak, ali priznanja, nagrade i mesto u istoriji pripadnu nekom drugom. Naziv je 1993. godine uvela istoričarka nauke Margaret W. Rossiter. Ona ga je posvetila Matildi Joslyn Gage, ženi koja je još krajem 19. veka upozoravala da se izumi i naučna dostignuća žena često pripisuju muškarcima ili potpuno brišu iz istorije. Rossiter je pokazala da to nisu bili izolovani slučajevi, već obrazac koji se ponavljao decenijama. Zato je ovaj fenomen nazvala upravo po Matildi.

Zašto nam se Matildin efekat događa? To nije izolovana priča o muškarcima lošeg karaktera, spremnim da ukradu vaš rad. Naprotiv, kada govorimo o ovoj pojavi, govorimo o društvenim predrasudama, hijerarhiji u  naučnim ustanovama, sistemskom potiskivanju žena čija je posledica da žene naučnice završavaju u fusnotama, a njihovi partneri u nauci dobijaju nagrade.

Žene koje je istorija zaboravila: Najpoznatiji primeri Matildinog efekta

Zahvaljujući ovoj pojavi neke žene koje su promenile i oblikovale svet u kome živimo, danas su gotovo zaboravljene. To nisu izdvojene istorijske nepravde, nego obrazac koji se i danas ponavlja:

Alice Ball i lek protiv lepre
Sa svega 23 godine razvila je prvi efikasan način da se ulje čaulmugre pretvori u lek, prvi uspešan tretman protiv lepre. Nažalost, umrla je pre nego što je istraživanje objavljeno. Metodu je potom predstavio njen nadređeni, Arthur Dean, i godinama je bila poznata kao Deanova metoda. Tek mnogo kasnije istorija je ispravila ovu nepravdu i priznala da je rešenje osmislila upravo Alice Ball.

Rosalind Franklin i DNK
Njena čuvena rendgenska fotografija DNK, poznata kao Photo 51, bila je ključna za razumevanje strukture molekula DNK. Ipak, Nobelovu nagradu dobili su James Watson, Francis Crick i Maurice Wilkins. Franklinova je umrla četiri godine ranije i nikada nije dobila priznanje koje danas većina naučnika smatra zasluženim.

Lise Meitner i nuklearna fisija
Zajedno sa kolegama objasnila je proces nuklearne fisije, otkrića koje je promenilo fiziku i istoriju čovečanstva. Nobelovu nagradu 1944. godine dobio je njen saradnik Otto Hahn, dok je Meitnerin rad ostao nepriznat, iako se danas smatra da je njen doprinos bio presudan.

Esther Lederberg i proučavanje bakterija
Otkrila je lambda bakteriofag, razvila revolucionarnu metodu replica plating i dala ključni doprinos razvoju bakterijske genetike. Kada je Nobelova nagrada dodeljena njenom suprugu Joshua Lederberg, Esther nije bila među laureatima, uprkos tome što su njeni rezultati predstavljali temelj dela istraživanja.

Jocelyn Bell Burnell i pulsari
Kao doktorantkinja na Univerzitetu u Kembridžu,analizirala je ogromnu količinu podataka sa radio-teleskopa kada je primetila pravilne radio-signale iz svemira. Tako su otkriveni su pulsari, neutronske zvezde koje se velikom brzinom okreću i emituju radio-talase u pravilnim intervalima, poput kosmičkog svetionika. Ovo otkriće potpuno je promenilo razumevanje života i smrti zvezda i smatra se jednim od najvećih dostignuća moderne astrofizike. Ipak, Nobelovu nagradu 1974. godine dobio je njen mentor Antony Hewish, dok Bell Burnell nije bila među laureatima, iako je upravo ona prva prepoznala signal koji je doveo do ovog otkrića.

Chien Shiung Wu i Zakon pariteta
Jedan od najznačajnijih primera dolazi i iz fizike. Chien-Shiung Wu eksperimentalno je dokazala narušavanje zakona pariteta, što je predstavljalo jedno od najvećih otkrića moderne fizike. Nobelovu nagradu dobili su teorijski fizičari koji su postavili hipotezu, dok je naučnica koja ju je dokazala ostala izvan liste laureata.

Da li Matildin efekat postoji i danas?

Nažalost, da. Istraživanja pokazuju da ovaj fenomen nije ostao u prošlosti. Jedna od najvećih analiza objavljena u časopisu Nature pokazala je da su žene i dalje manje zastupljene među autorima naučnih radova sa najvećim uticajem, ređe zauzimaju poslednju autorsku poziciju koja najčešće pripada rukovodiocu istraživanja i sporije dolaze do vodećih akademskih pozicija. Razlika je posebno izražena u oblastima kao što su fizika, računarstvo i inženjerstvo.Ni kada objave istraživanje, njihov put nije završen. Velike bibliometrijske analize pokazale su da radovi koje vode naučnice, u proseku, dobijaju manje citata od radova muškaraca u istim oblastima. Budući da broj citata često utiče na finansiranje projekata, napredovanje i izbor za prestižne funkcije, ovakve razlike imaju veoma konkretne posledice po karijeru.

Rodni jaz vidljiv je i kada je reč o najprestižnijim naučnim priznanjima. Od osnivanja Nobelove nagrade 1901. godine do danas, žene čine tek mali deo svih naučnih laureata. Iako se taj procenat poslednjih godina povećava, daleko je od ravnopravnosti, naročito u fizici, hemiji i ekonomiji. To, naravno, ne znači da je svaka žena kojoj nagrada nije dodeljena žrtva Matildinog efekta. Ali kada se isti obrazac ponavlja decenijama, kroz različite zemlje, discipline i generacije, postaje jasno da problem nije u pojedinačnim slučajevima. A kada jednom počnete da obraćate pažnju na taj obrazac, primetićete ga mnogo češće nego što biste želeli.

Foto: Arhiva