Priznanja koja žene (ne)osvajaju

Nobel, Pulicer, Buker, Gremi… Da li zaista znamo i vrednujemo koliko je ženama teško da dobiju najznačajnija svetska priznanja?

Istina je: Marija Kiri je ime zauvek upisano u istoriju, jer ona je prva žena dobitnica Nobelove nagrade. Od tada je prošlo gotovo stotinu godina, a žene još uvek nisu ni blizu ravnopravnosti kada je ovo prestižno priznanje u pitanju. Na 900 muškaraca koji su tokom godina ovenčani Nobelovom nagradom, dolazi svega 66 žena koje je su dobile priznanje Nobelovog komiteta. Izražen u procentima, rodni jaz postaje vidljiviji: manje od 7 odsto laureata su žene. Nažalost, Nobelova nagrada daleko je od jedinog primera u svetu. Najznačajnije svetske nagrade za nauku i umetnost i dalje se izuzetno retko dodeljuju ženama. Toliko retko da su takvi događaji poput presedana.

Da li žene dobijaju najznačajnija svetska priznanja?

Ako ste žena, pokazuju istraživanja, najteže će vam biti da dobijete priznanje na polju ekonomskih ili prirodnih nauka. Vratimo se na čas Nobelovoj nagradi. Svega 25 žena je dobilo nagrade na polju fizike, hemije ili medicine. Nobela za ekonomiju primile su samo tri žene, a jedina polja gde je primećen veći broj laureatkinja su književnost i nagrada za mir. Podjednako je teško dobiti priznanje na polju arhitekture ili priznanja za kompoziciju i dirigovanje. Generalno, ako ste žena koja se plesom, muzikom ili sedmom umetnošću bavi iza scene, šanse za nagradu vam drastično opadaju. A gde je najlakše? Muzika, ali izvođačka i književnost. Ali, ne zaboravite, čak i tu žene dobijaju tek trećinu priznanja, ostala ostaju rezervisana za članove boys club-a.

Razlozi zbog kojih žene (ne) dobijaju najznačajnija svetska priznanja

Da li vam je poznat izraz Matildin efekat? Ovo je pojam iz sociologije nauke koji opisuje pojavu da žene naučnice često dobijaju manje priznanja za isti ili sličan naučni doprinos kao njihove muške kolege. Ova nejednakost potvrđena je analizama citiranosti radova, procesa nominacija i dodele nagrada. Velike nagrade često funkcionišu kroz nominacione mreže moći u kojima bivši laureati predlažu nove kandidate. Kako su te elite istorijski bile pretežno muške, stvara se zatvoren krug u kome se priznanja češće dodeljuju osobama iz istih profesionalnih i društvenih mreža.

Istraživanja takođe pokazuju razlike u vidljivosti i percepciji liderstva. Žene češće rade u timovima, dok se muškarci češće predstavljaju ili prepoznaju kao individualni geniji ili lideri. Budući da nagrade često favorizuju narative o pojedinačnim, herojskim dostignućima, to može uticati na manju zastupljenost žena među laureatima. Na šanse za nagrade utiče i struktura karijere. U mnogim oblastima vrhunac profesionalnog priznanja dolazi između 50. i 60. godine života, a žene češće imaju prekide u karijeri zbog brige o porodici, što može usporiti napredovanje i smanjiti vidljivost njihovih postignuća.

Postoji i tematska pristrasnost u pojedinim oblastima, posebno u književnim i filmskim nagradama. Temama koje se tradicionalno smatraju muškim, poput rata, politike ili velikih istorijskih događaja, dugo se pripisivao veći značaj, što su pokazale i analize nagrada kao što su Booker i Pulitzer.

Promene su spore, ali dostižne

Ipak, nije sve baš tako crno. Nakon 2000. jasno je vidljiva tendencija da se povećava broj žena nagrađenih najprestižnijim priznanjima. Više od trećine pomenutih Nobelovih nagrada dodeljeno je ženama upravo u ovom milenijumu. Princip vidimo i na dodeli Oskara, jer u poslednjih 15 godina, žene su dostigle 30 odsto ukupnog broja nominovanih. Za ovaj skok, smatraju sociolozi, zaslužno je nekoliko faktora: više žena u nauci, ekonomiji i tehničkim oblastima, veća transparentnost sistema dodele nagrada, ali se presudnim smatraju institucionalne podrške rodnoj ravnopravnosti.

Foto: Freepik.com