Temothee Chalamet i njegova opaska o baletu, ostavila je u senci pravu senzaciju ovogodišnjeg Oskara: balerina Misty Copeland vratila se na scenu samo tri meseca nakon zamene kuka. I zablistala!
Kada se Misty popela na scenu Kodak teatra, priliko izvođenja numere iz pobedničkog filma Sinners, nekako su sve oči bile uperene u jednog muškarca – Temothee Chalameta, koji je potresao svet svojom izjavom da su balet i opera umetnosti koje su izgubile na značaju. A pred ljudima u sali i svima pred malim ekranima odvijao se prizor čiste ženske snage: Misty je nastupila na vrhunskom nivou samo tri meseca nakon što joj je kuk zamenjen titanijumskim zglobom. Iako su do sada neke primabalerine uspevale da se vrate na scenu nakon težih ortopedskih zahvata, pa i operacija kuka, Misty je prva koja je zaigrala na vrhunskom nivou sa titanijumskom protezom. I to samo tri meseca nakon što je ponovo učila da hoda.
Veliki povratak Misty Copeland
Misty se penzionisala prošle jeseni, a par meseci nakon toga potpuno joj je zamenjen kuk. Niko nije pomišljao da će opet obuti plesne cipele – ali jeste. Zašto je njen povratak tako velika stvar i čemu nas uči?
Klasični balet spada među fizički najzahtevnije izvođačke discipline. Od plesača se očekuju pokreti na samoj granici anatomskih mogućnosti: ekstremna spoljašnja rotacija kuka, visoke ekstenzije noge poput développéa i grand battementa, snažni skokovi sa tvrdim doskocima, kao i brze promene pravca uz stabilan balans na jednoj nozi. Kod osobe sa veštačkim kukom ovakvi zahtevi nose realne rizike. Postoji mogućnost dislokacije proteze, ograničenja u opsegu pokreta, ali i ubrzanog trošenja implantata usled ponavljanih opterećenja. Zbog toga se profesionalni sportisti nakon ovakvih operacija najčešće vraćaju rekreativnim aktivnostima ili znatno manje zahtevnim formama treninga, dok je povratak vrhunskom klasičnom baletu na profesionalnom nivou izuzetno redak.
Težinu njenog povratka dodatno pojačava činjenica da je ona i pre operacije bila istorijska figura. Kao prva Afroamerikanka koja je postala principal balerina u ovoj prestižnoj trupi, Copeland je već imala simboličnu ulogu u otvaranju prostora za veću inkluziju u klasičnom baletu. Njeno ponovno pojavljivanje na sceni zato nije doživljeno samo kao lični medicinski uspeh, već i kao snažan kulturni trenutak koji inspiriše nove generacije plesača širom sveta.
Njen slučaj ujedno menja i percepciju o telu plesača i granicama baletske karijere. Pokazuje da ozbiljna ortopedska operacija ne mora nužno značiti kraj profesionalnog izvođenja, već da je uz savremene hirurške metode, dugotrajnu rehabilitaciju i pažljivo modifikovan trening moguć i povratak na elitni nivo. Time se otvara nova perspektiva za kompanije, pedagoge i lekare, ona u kojoj se dugovečnost plesačke karijere više ne posmatra kao izuzetak, već kao realna mogućnost.
Zašto je Misty Copeland postala najuticajnija balerina svoje generacije?
Njena karijera promenila je način na koji se govori o rasi, telu i mogućnostima u klasičnom baletu, a njen profesionalni put pokazuje da upornost, kasni početak i ozbiljne povrede ne moraju biti prepreka vrhunskom uspehu.
Rođena JE 10. septembra 1982. godine u Kansas Cityju (Missouri), a odrasla u San Pedrou u Kaliforniji. Njena priča od samog početka odudara od standardnog baletskog puta. Balet je otkrila tek sa 13 godina, što se u profesionalnim okvirima smatra izuzetno kasnim početkom, budući da većina vrhunskih plesačica započinje trening još u ranom detinjstvu. Ipak, njen napredak bio je gotovo senzacionalan. Već nakon nekoliko meseci intenzivnog rada počela je da osvaja regionalna baletska takmičenja i stipendije, a njen talenat brzo je privukao pažnju pedagoga i institucija koje su je usmerile ka profesionalnoj karijeri.
Copeland se 2000. godine pridružila studijskom programu jedne od najprestižnijih baletskih družina na svetu, American Ballet Theatre. Samo godinu dana kasnije, 2001, postala je članica ansambla (corps de ballet), što je već tada signaliziralo brz i stabilan uspon. Status solistkinje dobila je 2007., a istorijski trenutak dogodio se 2015. godine, kada je unapređena u principal ballerinu, postavši prva Afroamerikanka u istoriji ABT-a koja je dostigla najviši rang u kompaniji. Taj trenutak imao je snažan simbolički odjek u svetu klasičnog baleta, koji se decenijama suočavao sa kritikama zbog nedostatka raznolikosti.
Tokom karijere igrala je vodeće uloge u klasičnim i savremenim baletima, uključujući Swan Lake, Romeo and Juliet, The Firebird i Giselle. Copeland je i uspešna autorka. Njena autobiografija Life in Motion postala je bestseler, dok je knjiga Ballerina Body posvećena fizičkoj spremi i disciplini potrebnoj za baletsku karijeru. Objavila je i više knjiga za decu koje kroz priče o baletu promovišu samopouzdanje, upornost i prihvatanje različitosti.
Van scene, često govori o temama kao što su inkluzija u umetnosti, telesni imidž, mentalna snaga i društvena vidljivost manjina u klasičnim institucijama. Upravo zbog tog spoja umetničkih dostignuća i društvenog uticaja, Misty Copeland danas se smatra ne samo velikom balerinom, već i simbolom promena u svetu baleta.
Photo: America Ballet Teatre
