Pokretanje sopstvenog biznisa zvuči kao sloboda, ali ovo su rizici o kojima se malo govori

Pokretanje sopstvenog biznisa često se predstavlja kao izlazak iz zone komfora: nema šefa, sami određujete radno vreme, birate klijente i konačno radite nešto svoje. I sve to može biti tačno. Ali postoji i druga strana preduzetništva o kojoj se mnogo manje govori.

Kada pokrenete biznis, ne dobijate samo slobodu. Dobijate i rizik. Na srpskom tržištu taj rizik može imati vrlo konkretnu formu: početno ulaganje, nepredvidive prihode, poreze i doprinose, administraciju, klijente koji kasne sa plaćanjem i mesece u kojima morate da finansirate posao čak i kada zarada nije dovoljna.

To ne znači da ne treba pokrenuti sopstveni biznis. Samo znači da odluku vredi doneti sa širom slikom.

Pokretanje sopstvenog biznisa može prvo da znači gubitak novca

Jedna od najvećih zabluda o preduzetništvu jeste da je za pokretanje sopstvenog biznisa dovoljna dobra ideja. Čak i mali biznis ima troškove. Registracija, oprema, softveri, knjigovođa, marketing, zakup prostora ako je potreban, materijal, dostava, sajt, fotografije, ambalaža – lista se brzo produžava.

Kod nekih delatnosti početno ulaganje može biti relativno malo, ali to ne znači da je finansijski rizik mali. Ako nekoliko meseci nemate dovoljno klijenata, novac koji ste uložili ne vraća se automatski. Zato je jedna od najvažnijih stvari pre pokretanja biznisa upravo računica: koliko novca možete da izgubite, a da to ne ugrozi vaše osnovne životne troškove?

Prihod neće izgledati kao plata

Kada ste zaposleni, plata uglavnom stiže u približno isto vreme svakog meseca. Kod sopstvenog biznisa to može izgledati potpuno drugačije. Jednog meseca možete imati više klijenata nego što možete da prihvatite, a sledećeg se pitati gde su svi nestali. Poseban problem nastaje kada imate posao, ali novac još nije na računu. Klijent može kasniti sa uplatom, projekat može biti pomeren, a novi posao može izostati. Zato promet nije isto što i novac koji vam je trenutno dostupan. Pokretanje sopstvenog biznisa zahteva finansijsku rezervu upravo zbog tih praznih perioda.

Porezi i administracija postaju deo vašeg posla

Ovo je deo preduzetništva koji na društvenim mrežama uglavnom ne izgleda naročito atraktivno. U Srbiji izbor poslovne forme i načina oporezivanja zavisi od konkretne delatnosti i okolnosti poslovanja. Paušalno oporezivanje može pojednostaviti neke stvari, ali ima svoje uslove i ograničenja.

Čak i kada imate knjigovođu, odgovornost za poslovanje ne nestaje. Morate znati šta plaćate, kada dospevaju obaveze i kako promene u poslovanju mogu uticati na vaš poreski status. Drugim rečima, „imam dobru ideju“ nije poslovni plan. Pre nego što krenete u pokretanje sopstvenog biznisa, potrebno je da razumete makar osnovne finansijske i poreske obaveze koje vas čekaju.

Možete postati zavisni od nekoliko klijenata

Na početku je jedan veliki klijent odlična vest. Problem nastaje kada postane jedini. Ako najveći deo prihoda dolazi od jedne kompanije ili jedne osobe, gubitak tog klijenta može preko noći promeniti celu finansijsku sliku vašeg poslovanja. Zato je jedan od važnih rizika malog biznisa upravo koncentracija prihoda. Posao može izgledati stabilno sve dok jedan ugovor ne bude završen. Za preduzetnika je zato mnogo važnije pitanje od „koliko trenutno zarađujem?“: Koliko dugo mogu da poslujem ako sutra izgubim najvećeg klijenta?

Vaše radno vreme može postati duže nego ikada

„Radiću kada želim“ zvuči sjajno dok ne shvatite da ste vi osoba koja mora da završi posao. Kada ste vlasnik biznisa, granica između radnog i privatnog vremena lako nestaje. Odgovarate na mejlove uveče, šaljete ponude vikendom, rešavate problem sa dobavljačem tokom odmora i proveravate telefon čak i kada ste odlučili da ne radite.

Posebno na početku, kada nemate novca za veliki tim, posao može početi da zauzima mnogo više prostora nego što ste planirali. Sloboda koju pokretanje sopstvenog biznisa obećava zato ponekad prvo izgleda kao više odgovornosti, a tek kasnije kao više slobode.

Nećete uvek moći da radite samo ono što volite

Ako ste biznis pokrenuli zato što ste odlični u nečemu, lako je zamisliti da ćete upravo to raditi većinu vremena. U stvarnosti, možda ćete polovinu dana provoditi u stvarima koje nemaju mnogo veze sa vašom osnovnom veštinom. Prodaja. Marketing. Fakture. Administracija. Komunikacija sa klijentima. Nabavka. Organizacija. Društvene mreže. Ako ste fotograf, ne znači da ćete samo fotografisati. Ako ste dizajner, nećete samo dizajnirati. Ako ste frizer, kozmetičar ili trener, pored usluge morate razmišljati i o tome kako ćete privući i zadržati klijente. Pokretanje sopstvenog biznisa znači da ste istovremeno stručnjak i osoba koja vodi biznis.

Pokretanje sopstvenog biznisa i greške u proceni tržišta

Najveći entuzijazam često dolazi pre prve realne provere tržišta. Možda vi obožavate proizvod. Možda su svi prijatelji rekli da je odličan. Možda na Instagramu izgleda kao savršena poslovna ideja. Ali pitanje je: da li su ljudi spremni da ga plate? To je ogromna razlika.

Dobar proizvod nije automatski dobar biznis. Potrebni su kupci, dovoljno velika potražnja, održiva cena i jasna razlika u odnosu na konkurenciju. Zato je istraživanje tržišta jedan od najvažnijih koraka pre nego što počne pokretanje sopstvenog biznisa.

Najveći rizik možda nije finansijski

Postoji još jedan trošak o kojem se mnogo manje govori: psihološki. Kada je posao vaš, svaki problem deluje lično. Ako klijent odbije ponudu, možete početi da preispitujete svoju vrednost. Ako mesec bude loš, imate osećaj da ste vi podbacili. Ako konkurencija uspe, počinjete da se pitate da li ste pogrešili. Granica između „moj biznis ne funkcioniše ovog meseca“ i „ja nisam dovoljno dobra“ može postati veoma tanka. Zato pokretanje sopstvenog biznisa zahteva ne samo finansijsku već i emocionalnu rezervu.

Da li to znači da je pokretanje sopstvenog biznisa pusta želja?

Ne. Samo znači da pokretanje sopstvenog biznisa nije suprotnost riziku – ono je način da rizik preuzmete svesnije. Pre nego što date otkaz, uložite u opremu ili potrošite ušteđevinu, vredi izračunati koliko vam je potrebno za prve mesece, koji su fiksni troškovi, koliko klijenata vam je potrebno za održivo poslovanje i šta ćete uraditi ako prihod bude znatno manji od očekivanog. Dobro je razmisliti i o rezervnom scenariju. Šta ako prvi proizvod ne prođe? Šta ako klijenti ne dođu dovoljno brzo? Šta ako se troškovi povećaju? Koliko dugo možete da finansirate biznis pre nego što počne da donosi dovoljno novca?

To nisu pesimistična pitanja. To su pitanja koja vam omogućavaju da u preduzetništvo uđete sa realnijim očekivanjima. Jer pokretanje sopstvenog biznisa nije samo priča o tome da jednog dana radite za sebe. To je i odluka da preuzmete odgovornost za ono što se dešava kada stvari ne idu po planu. Ozbiljno preduzetništvo ne počinje kada prestanete da se plašite rizika, već kada ga dovoljno dobro razumete (i preduzimate naredne korake promišljeno).

Foto: kaboompics.com