Vreme je da ubacimo pauzu u raspored: Kako smo zaboravile da odmaramo?

Da li vam je ikada palo na pamet da u svoj pretrpani raspored unesete i vreme za odmor? Verovatno nije, a trebalo bi. Odmor nije pasivno stanje neefikasnosti, već osnovna potreba našeg organizma, kako bi mogao da nas vodi dalje, baš tamo gde želimo da budemo.

Navikle smo da živimo u neprekidnom ritmu posla, porodičnih obaveza i hroničnog stresa. Često sebi dozvoljavamo pravi odmor samo tokom praznika ili godišnjeg odmora. Greška. I odmor i san su nam neophodni i to svakodnevno. Nemojte upasti u zamku njihovog poistovećivanja, jer odmor i san nisu isto.
Odmor je ponekad teško precizno definisati jer za svakoga izgleda drugačije. Po definiciji, to je svaka aktivnost koja nam pomaže da se osećamo bolje i podstiče naše fizičko ili mentalno blagostanje. Odmor može biti aktivan, poput šetnje na svežem vazduhu, ili pasivan kao čitanje knjige. Jednostavno rečeno, odmor je sve ono što nam pomaže da napunimo baterije.
San je, s druge strane, fiziološki proces i jedna od osnovnih telesnih funkcija koja utiče na svaki sistem u našem organizmu. Kvalitetan san pomaže nam da se resetujemo, oporavimo i obnovimo energiju. Neophodan je za rad mozga, pamćenje, koncentraciju, imuni sistem i metabolizam. Za razliku od odmora, san je nešto bez čega telo ne može da funkcioniše. Ako ste lišeni sna, organizam će vas primorati da zaspite. A da biste bile efikasne i da bi vaš život bio ispunjen, potrebni su vam i san i odmor.

Zašto je odmor važan?

Većini nas savršeno je jasna važnost sna, jer telo vrlo brzo reaguje na njegov nedostatak. Međutim, vrednost odmora nije ništa manja. Navikle smo da vreme za odmor doživljavamo kao neaktivno i neproduktivno, ali to je pogrešno shvatanje. Odmor nije pasivan. On omogućava telu da se obnovi i dostigne svoj puni potencijal. Odmor je aktivan proces koji:

• obnavlja nervni sistem
  Hronični stres drži telo u stanju pojačane pobuđenosti. To znači da smo stalno „na ivici“, mišići su zategnuti, a srčani ritam često ubrzan. Misli jure i ne prestaju. Odmor nas vraća u parasimpatički deo nervnog sistema — stanje u kome su mogući isceljenje i varenje, u kome možemo da se samoregulišemo i da se osećamo sigurno.
• izoštrava um
  Fokus, pamćenje i kreativnost zaista se poboljšavaju kada smo odmorni. Odmor omogućava mozgu da integriše informacije i stvara nove veze.
• poboljšava emocionalnu regulaciju
  Kada smo iscrpljeni, postajemo reaktivniji, anksiozniji i razdražljiviji. Odmor stvara emocionalni prostor i otpornost.

Odmor nije gubljenje vremena

Mnoge od nas imaju poteškoća da odmor dožive kao važnu stavku u svom rasporedu. Ne zato što ne znamo kako da se odmorimo, već zato što imamo duboko usađen refleks da odmor nije poželjan, da je to nešto što ne bi trebalo da radimo. Za neke od nas odmor je izjednačen sa gubljenjem vremena. Razlozi zbog kojih nam je teško da usporimo duboko su ukorenjeni i često nevidljivi.

Odmalena učimo da svoju vrednost vezujemo za produktivnost. Poruka da ako ne radiš, zaostaješ toliko se normalizovala da se odmor često doživljava kao lenjost, a ne kao briga o sebi. U takvom sistemu, stati znači pogrešiti. Istovremeno,  nervni sistemi nam je zaglavljen u režimu aktivno. Dugotrajan stres, trauma ili jednostavno previše zahteva u svakodnevnom životu mogu dovesti do toga da telo više ne prepoznaje opuštanje kao bezbedno stanje. Umesto smirenja, odmor tada izaziva nemir, krivicu ili osećaj unutrašnje napetosti. Tehnologija dodatno pojačava ovaj problem. Stalna povezanost nas drži u neprekidnoj mentalnoj stimulaciji. Čak i kada imamo priliku da se odmorimo, često je ispunjavamo ekranima, čime sebi uskraćujemo pravi predah.Na kraju, odmor otvara prostor za emocije koje smo dugo potiskivale. Kada usporimo, mogu se pojaviti tuga, anksioznost, usamljenost ili žal. I zato nam je ponekad lakše da ostanemo zauzete nego da se suočimo sa onim što se dešava iznutra. Odmor, međutim, nije beg, on je prvi korak ka razumevanju i isceljenju.

Neka odmor postane prioritet

Pronađimo male načine da u svakodnevicu uključimo odmor i opuštanje. Svakog dana nalazimo vreme za obroke, odvođenje dece u školu, obaveze i posao, zašto bi odmor bio drugačiji? Počnite tako što ćete pronaći tehniku opuštanja koja vam odgovara. To može biti meditacija, joga, šetnja, slušanje muzike, čitanje knjige, kupka ili kombinacija svega navedenog. U planiranju dana, odredite stalno vreme za odmor, na primer, opuštajuću kupku pred spavanje, jutarnju meditaciju ili kratku šetnju tokom pauze za ručak.

Ponovno učenje veštine odmaranja počinje promenom odnosa prema samoj ideji pauze. Većina nas ne odmara ne zato što ne ume, već zato što odmor doživljava kao nešto sumnjivo, nezasluženo ili neproduktivno. Kao da prvo mora sve da se završi, da se dokaže, da se izdrži. A tek onda da se stane. Prvi korak je da odmor prestanemo da posmatramo kao nagradu i počnemo da ga prihvatamo kao osnovnu potrebu. Važno je i da razlikujemo odmor od bekstva. Odmor nije beskonačno skrolovanje, punjenje glave sadržajem ili umor koji samo menja oblik. Pravi odmor smanjuje napetost u telu i usporava unutrašnji ritam. Nekad je to tišina, nekad šetnja bez cilja, nekad sedenje bez ikakvog plana. Nekad je jednostavno dozvola da se ništa ne mora. Kada usporimo, često se javi nelagoda. Misli koje smo gurale u stranu, emocije koje nisu imale prostora. Nemir, tuga, krivica. To ne znači da odmor ne funkcioniše. Naprotiv. To znači da smo konačno stale. Umesto da se odmah vratimo zauzetosti, važno je da ostanemo tu malo duže, dok se telo ne seti da je bezbedno.Odmor se ne uči odjednom i ne mora da izgleda savršeno. Uči se kroz male, ponovljene pauze. Kroz svakodnevno podsećanje da ne moramo stalno da budemo u pokretu. Odmor nije luksuz. On je uslov da možemo da živimo sa više jasnoće, prisutnosti i snage.

Foto: Taryn Elliot/Pexels.com