|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
February 18, 2026
Možda nikada niste čuli za ortoreksiju, ali ste je verovatno videli. To je poremećaj ishrane koji se karakteriše opsesijom za zdravom hranom koja dovodi do nezdravih navika, a može i da našteti zdravlju
Kako zdrava hrana uopšte može da postane nezdrava? Onda, kada postane opsesija. Kada, umesto proverenih namirnica i recepata, počnete da koristite Instagram preporuke i da svoju ishranu svodite na nekolicinu namirnica. Ukoliko ovo činite ili znate nekoga ko se tako ponaša, vreme je da se upoznate sa terminom ortoreksija.
Najjednostavnije rečeno, ortoreksija nastaje kada zdrava ishrana prestane da bude cilj i postane opsesija, pa se i značenje zdravog iskrivljuje. Kod ortoreksije, osoba postaje toliko fokusirana na izbegavanje hrane koju smatra štetnom da na kraju uskraćuje telu potrebne nutrijente, pri čemu izbor hrane koja se smatra zdravom nije uvek zasnovan na tačnim i pouzdanim informacijama. Ljudi sa ortoreksijom često donose odluke na osnovu trendova koje vide na društvenim mrežama. Zašto je ovakva ishrana opasna? Jer izbacivanje čitavih grupa namirnica, bez obzira na to koje su, može dovesti do zdravstvenih problema. Kada dijeta postane previše restriktivna onda ne dobijate niti dovoljno kalorija, ni neophodne nutritijente.
Iako je ortoreksija u porastu, u pitanju je novo stanje i za sada nema preciznih i opšteprihvaćenih dijagnostičkih kriterijuma. Učestalost ortoreksije varira od 6,9% u Italiji do čak 88,7% u Brazilu, prema pregledu studija iz 2021. objavljenom u časopisu International Journal of Environmental Research and Public Health. Druga istraživanja sugerišu da je ortoreksija češća kod korisnika Instagrama (49%), studenata nutricionizma (72%) i populacija koje se bave fizičkom aktivnošću (55%). Takođe, sportisti — naročito oni koji se bave sportovima izdržljivosti (posebno trkači) — pokazuju izraženije simptome.
Kako razlikovati osobu koja se zdravo hrani od one koja ima poremećaj ishrane? Ključ je u rigidnosti. Ako neko deli hranu na crno-bele kategorije (dobru i lošu) i izbacuje čitave grupe namirnica bez medicinskog, verskog ili kulturnog razloga, to može biti znak dubljeg problema. Ovakve osobe mogu izbegavati određene restorane, nositi sopstvenu hranu ili odbijati da jedu ako im nije obezbeđeno ono što smatraju zdravim namirnicama. Ukoliko želite da proverite da li ste vi ili vama draga osoba u kritičnoj grupi, odgovorite na sledeća pitanja:
Da li vaša ishrana obuhvata različite grupe namirnica?
Kako se osećate zbog svoje ishrane?
Da li razmišljanje o hrani zauzima veliki deo vašeg vremena?
Da li ono što jedete košta razumno u odnosu na vaše mogućnosti?
Da li možete da uživate u društvenim okupljanjima koja uključuju hranu?
Ukoliko imate više od tri tačna odgovora, konsultujte se sa psihologom.
Pošto ortoreksija nije zvanična dijagnoza u DSM-u, ne postoje jasni klinički kriterijumi na osnovu kojih se može utvrditi da li neko ima ovaj poremećaj. Ipak, ako pokazujete neka od prethodno opisanih ponašanja, vreme je da porazgovarate sa terapeutom. Terapeuti mogu koristiti kognitivno-bihevioralnu terapiju (CBT) da bi vam pomogli da se izborite sa lošim navikama. Nutricionista može pomoći da obezbedite adekvatan unos hranljivih materija, ali i da razbijete netačne informacije o hrani koje ste možda usvojili.
Ako mislite da se borite sa ortoreksijom ili bilo kojim drugim poremećajem ishrane, uvek je dobra ideja da se obratite stručnjaku. Šta možete tumačiti kao signal da je vreme za razgovor sa psihologom?
anksioznost ili strah u vezi sa hranom
komentari drugih ljudi o vašim prehrambenim navikama
izbacivanje čitavih grupa namirnica
manjak energije, motivacije ili interesovanja
umor ili problemi sa spavanjem
opsesivne misli o hrani
stalno razmišljanje o hrani i donošenje odluka vezanih za ishranu
ekstremna glad
epizode prejedanja
Pored razgovora sa terapeutom, ukoliko imate i fizičke simptome, obavezno se obratite lekaru kako biste proverili da li unosite sve potrebne vitamine i nutrijente.
Foto: Pexels.com
