|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
December 2, 2025
Žene su sklonije burnout-u. To nije teza, to je naučno dokazana činjenica iza koje stoje desetine istraživanja. Način na koji odrastamo, socijalne i kulturne norme, nejednakost na poslu i kod kuće, teškoće u postavljanju granica, sve to uzima danak koji plaćamo pregorevanjem. Ako nemate energije, stalno odlažete svoje obaveze, gubite volju čak i za stvari koje ste oduvek volele – ovo je tekst za vas.
Šta nauka kaže? Recimo, u IT sektoru, pokazuju istraživanja, žene su podložnije ne samo burnoutu, nego i iscrpljenosti, mentalnoj distanci, kognitivnom opterećenju i emocionalnoj iscrpljenosti. U studiji sa postdiplomcima iz stomatologije, stopa burnout-a bila je oko 42,5 % među ženama, u poređenju sa oko 37,8 % kod muškaraca. Kod medicinskih radnika, istraživanje iz 2024. godine pokazalo je da žene imaju viši rizik od burnout-a, a manji angažman na poslu u odnosu na muškarce. Slično se ponavlja i u drugim profesijama. Ali, zašto je tako?
Ruku na srce, nijednoj ženi nije neophodno istraživanje, niti anketa, da bi dala odgovor na ovo pitanje. Krivac su sociološke i kulturne norme, odnosno očekivanja da žena balansira karijeru, porodične obaveze i brigu o domaćinstvu. Uspešno i bez odmora, podrazumeva se. Za razliku od uspešnih muškaraca, uspešne i aktivne žene rade na više frontova, a imaju daleko manje mogućnosti da se isključe i revitalizuju. Paralelno sa time, radna kultura nameće prioritiziranje karijere nad svim ostalim. Posledica je da žene gro snage koriste u firmi, a da sve svoje ostale obaveze uklapaju nauštrb odmora i svojih potreba. Dokaz? Prema istraživanju konsultantske kuće Great Place to Work, zaposlene majke su za 23 odsto sklonije pregorevanju od zaposlenih očeva. Neravnopravnost u podeli kućnih poslova prati i neravnopravnost na poslu. Žene su i dalje slabije plaćene za isti posao i daleko ređe bivaju birane na menadžerske pozicije. Posledica je jasna: one ulažu daleko više napora kako bi se nametnule poslodavcima i izborile platu i poziciju. Danak plaćaju svojim mentalnim i fizičkim zdravljem.
Žalosno je, ali kao društvo smo navikli na iscrpljene žene. Stoga, mnogo teže primećujemo kada žena pregori i sva njena osećanja podvodimo pod običan umor. I samim ženama je teško da primete kod sebe znakove da su potpuno sagorele. One osećaju psihičku i fizičku iscrpljenost, primećuju da su izgubile volju i interesovanja, ali se ne pitaju o uzrocima, nego nastavljaju da izvršavaju obaveze stalno osećajući krivicu: izneverile smo sve oko sebe. Najgore od svega je to što, dok vodi unutrašnje bitke, gubi životnu radost i energiju, žena nastavlja da bude produktivna. Za razliku od muškaraca kojima burnout nastupa naglo, kod žena je pad produktivnosti postepen, ne izgleda alarmantno. Iz svih ovih razloga, burnout kod žena ostaje neprimećen jako dugo, sve dok ne pokaže fizičke posledice.
Žene su prinuđene da posvete pažnju svom umoru, tek kada on ostavi danak na fizičkoj snazi. U početku, većina ih je uverena da imaju zdravstveni problem koji se manifestuje kroz:
Tek kada rezultati ne pokažu promene, lekar im skreće pažnju da bi sve to moglo biti posledica stresa. Tek u tom trenutku žene počinju da pomišljaju na burnout. A kako ga izlečiti?
Jedini način da izlečiš burnout jeste da staneš. Ne da usporiš, da staneš. Odmor je jedini efikasan lek i da bi to postigla, moraš da veruješ da ti je dozvoljeno da pritisneš pauzu: smanji obaveze na poslu, one kod kuće prepusti partneru i deci, svedi listu očekivanja na minimum. Oporavak od burnout-a kod žena počinje tek kada povratiš normalan ritam spavanja. Uspostavi ritam spavanja i buđenja, uz obaveznih sedam do devet sati sna. Tek tada se obnavljaju hormoni stresa, energija i mentalna jasnoća. Paralelno s tim, obnova energije kroz ishranu je ključna, jer mnoge žene sa burnout-om imaju nizak feritin, manjak vitamina D, B12 i magnezijuma. Neredovni obroci, premalo hrane ili previše kafe samo produbljuju zamor, pa je važno jesti tri obroka dnevno, povećati unos proteina, smanjiti kofein, dodati elektrolite i proveriti gvožđe. Sledeća faza je stabilizacija hormona, jer stres obara progesteron, remeti kortizol i utiče na štitnu žlezdu, pa se ciklus poremeti, PMS pojača, a energija padne. Zato je potrebno uskladiti san, smanjiti stres, jesti pravilno i po potrebi uključiti ginekologa ili endokrinologa. Emocionalni oporavak je takođe važan, jer su žene često perfekcionisti koji nose previše odgovornosti i trpe u tišini; granice, terapeut, smanjenje kritičnosti i samosamilost deo su zaceljivanja. Važno je promeniti i odnos prema poslu, jer se burnout vraća ako se žena vrati istom obrascu preuzimanja svega. Potrebno je redefinisati tempo, delegirati i dozvoliti sebi da ne bude najbolja u svemu. Na kraju, žena mora da povrati identitet – burnout nije definicija nje, već iskustvo koje se desilo i iz kog se može izaći jača i svesnija svojih granica.
Foto: Ron Lach/Pexels.com