|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
March 24, 2026
Niti su hemikalije toliko loše, niti je prirodna kozmetika baš tako dobra. Ako vas muče pitanja o ozloglašenim kozmetičkim sastojcima, evo odgovora
Negativni marketing dobrano je pustio korenje u svetu kozmetike. Aluminijum izaziva rak, parabeni su nepoželjni, sulfati nam štete… Samo skrolujte svojim TikTokom ili Instagramom i videćete brojne influensere kako čistu il organsku kozmetiku porede sa onom punom hemikalija. Ali, istina je da kozmetika bez hemikalija, u stvari, ne postoji. Jer, bukvalno sve što nas okružuje, sve što postoji, jeste sačinjeno od nekog hemijskog jedinjenja.
Parabeni su takođe stekli lošu reputaciju u svetu lepote. Svi znamo da su oni loši, ali, pitanje je, šta stvarno znamo o njima? Jednostavno rečeno, parabeni su konzervansi koji se koriste kako bi sprečili razvoj bakterija i buđi u kremama za lice, serumima, šamponima koje svakodnevno koristite. Ali, feed nam je pun priča o njihovoj štetnosti. Gde je istina?Činjenica je da parabeni imaju uticaj na naš endokrini sistem i da mogu imati uticaj na produkciju estrogena. Ali! Sveobuhvatne studije su pokazale da parabeni koji se najčešće koriste u kozmetici jednostavno nisu dovoljno snažni da utiču na ljudske hormone. Da bi se ovi nalazi dodatno potvrdili, regulatorne agencije širom sveta, uključujući FDA, Evropsku komisiju i Health Canada, proglasile su parabene bezbednim kada se koriste u niskim i strogo regulisanim koncentracijama. Zašto su ih onda neki brendovi izbacili iz upotrebe? Ne zbog nauke, nego na pritisak potrošača. Oznake bez parabena jednostavno prodaju više proizvoda.
Globalno tržište organskih dezodoransa i dezodoransa bez aluminijuma dostići će vrednost od 316 miliona dolara do 2030. godine i sve zahvaljujući tome što je aluminijum proglašen negativcem. Uprkos raširenom uverenju da antiperspiranti sa aluminijumom mogu biti kancerogeni, istraživanja nisu pronašla uverljivu vezu između aluminijuma i bolesti poput raka dojke ili Alchajmerove bolesti. Jedinjenja aluminijuma se generalno smatraju bezbednim za kozmetičku upotrebu jer je sistemska apsorpcija kroz neoštećenu kožu minimalna.
Sulfati su neki od najčešće korišćenih sastojaka u kozmetici, posebno u gelovima za tuširanje i šamponima, jer su izuzetno dobri za čišćenje. Postoji više od 60 odobrenih sulfata koji se koriste u kozmetici, a najčešći su sodium lauryl sulfate (SLS) i sodium laureth sulfate (SLES). Jedina mana? Mogu previše da čiste, naročito kod kovrdžave, farbane ili suve kose. Često se okrivljuju za oštećenja ili iritacije, ali to što je proizvod bez sulfata ne znači automatski da je bolji. Uprkos stalnom marketingu i promovisanju formula bez sulfata u svetu lepote, ne postoji čvrsto istraživanje koje dokazuje da su sulfati štetni. Iako je ovaj sastojak povezan sa pojavom raka kod životinja pri visokim dozama, on je pod strogim nadzorom i regulacijom FDA. Uz to, proizvođači preduzimaju dodatne korake kako bi smanjili njegov nivo. Takođe, proizvodi koji sadrže sulfate nisu namenjeni da dugo ostaju na koži — oni se ispiraju. To znači da je mogućnost apsorpcije, a samim tim i bilo kakav potencijalni sumnjivi rizik, izuzetno mala.
Petrolatum, najpoznatiji kao vazelin, jedan je od najefikasnijih hidratantnih sastojaka u nezi kože, jer na koži stvara barijeru koja sprečava gubitak vode. Ali pošto se dobija iz nafte, iste hemijske sirovine koja se koristi za proizvodnju benzina, postao je meta u marketingu kozmetičkih proizvoda. Čest mit je da petrolatum sadrži kancerogene hemikalije poput PAH jedinjenja, ali to se odnosi samo na nerafinisane, industrijske verzije. Beli petrolatum koji se koristi u kozmetici visoko je prečišćen i strogo regulisan. Dakle, derivati nafte u kozmetici nisu nužno štetni.
Foto: Shutterstock
