|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
January 27, 2026
Kada se pomenu derivati nafte u kozmetici, skloni smo prekom sudu: NE, NIKAKO. A onda se setimo da na kutiji omiljenog nam vazelina stoji petroleum – jelly. Gde je istina? Da li su petrohemijska jedinjenja štetna i u kojoj meri?
Derivati nafte su svuda: u našoj odeći, svakodnevnim predmetima, pa čak i u kozmetici. Koriste se decenijama zbog niske proizvodne cene i odličnih senzornih svojstava i odavno su deo konvencionalne kozmetike. Ipak, odskora su ponovo u fokusu, jer raste zabrinutost zbog njihovog uticaja na zdravlje.
Za većinu, sama pomisao da je jedinjenje nastalo preradom nafte, predstavlja crvenu zastavicu. Ipak, hemičari upozoravaju da situacija nije tako jasna. Postoje naftni derivati koji su dokazano štetni po zdravlje, ali i oni koji su dobri za našu kožu. Želite dokaz? Reći ćemo samo da je i vazelin naftni derivat. Da, petrohemijska jedinjenja su široko zastupljena: mineralna ulja, parafin, petrolatum (vazelin), voskovi i razni polimeri odavno se koriste u kozmetičkim formulacijama jer imaju specifična fizička svojstva.
Derivati nafte u kozmetici služe za hidrataciju, zaštitu, stabilizaciju i poboljšanje ukupnih performansi proizvoda, zbog čega su veoma zastupljeni u kremama, losionima, balzamima i drugim kozmetičkim preparatima. Mineralna ulja i petrolatum stvaraju zaštitnu barijeru na površini kože, pomažu zadržavanje vlage i sprečavaju isušivanje. Parafini i različiti voskovi doprinose poboljšanju teksture proizvoda, omogućavajući da kreme i balzami imaju glatku, ujednačenu i stabilnu konzistenciju.
Pored toga, derivati nafte predstavljaju sirovinu koja je ekonomski isplativa i tehnološki stabilna — u poređenju sa mnogim biljnim uljima, oni su jeftiniji, dugotrajniji i nemaju izražen miris, što ih čini pogodnim za masovnu proizvodnju. Njihova uloga emolijensa i film-formera dodatno doprinosi omekšavanju kože i prijatnijem osećaju nakon nanošenja, dok istovremeno stvaraju zaštitni sloj koji pomaže očuvanju ostalih sastojaka u formuli.
Petrohemijski sastojci koji se često koriste u kozmetici mogu se podeliti u nekoliko osnovnih grupa:
Neki derivati nafte zaista predstavljaju opasnost po ljudsko zdravlje i to je naučno dokazana činjenica. Ipak, nisu svi petrohemijski sastojci isti, niti ih treba sve zabraniti. Kada govorimo o naftnim derivatima u kozmetici, pažnju bi trebalo obratiti na takozvane PFAS supstance za koje se sumnja da su endokrini disruptori, da doprinose nastanku određenih vrsta karcinoma i da utiču na imuni sistem. Najčešće se nalaze u dugotrajnoj šminki, lakovima za nokte, pa čak i u nekim kremama protiv bora. U pitanju je velika grupa veštačkih hemikalija koje se koristi još od 1940-ih godina. Najpoznatije su po tome što se ne razgrađuju lako, ni u prirodi, ni u ljudskom telu. Najlakše ćete ih prepoznati tako što u svom imenu sadrže – fluoro-. Kao crvenu zastavicu trebalo bi doživeti i 1,4-dioksan za koji se sumnja da je kancerogen, a koji se često nalazi u šamponima, dezodoransima, pastama za zube, čak i u tečnosti za ispiranje zuba.
A šta je sa ostalim derivatima nafte? Drugi derivati nafte takođe mogu biti senzitizirajući, iritantni i izazvati alergijske reakcije, ali se na smatraju direktno opasnim. Neki samo imaju negativan uticaj na kožu, poput mineralnih ulja koja su u stanju da nam zapuše pore i dovedu do izbijanja akni.
Ovde je već daleko jasnija situacija: derivati nafte imaju značajan negativan uticaj na životnu sredinu. Oni potiču iz neobnovljivih fosilnih resursa, a njihova proizvodnja uključuje industrijske procese koji troše velike količine energije. Nakon upotrebe, slabo su ili uopšte nisu biorazgradivi i mogu se akumulirati u zemljištu i vodenim ekosistemima, zagađujući ih.
Naftni derivati u kozmetici nisu sami po sebi zabranjeni niti su nužno štetni. Mnogi od njih su strogo regulisani u EU, visoko prečišćeni i bezbedni za upotrebu. Supstance poput petrolatuma ili mineralnih ulja decenijama se koriste u dermatologiji, naročito kod oštećene, veoma suve ili atopične kože, jer efikasno sprečavaju gubitak vlage i štite kožnu barijeru. Međutim, problem nastaje kada se ovi sastojci koriste kao jeftina zamena za hranljive i biološki aktivne komponente. Iako mogu dati trenutni osećaj mekoće i zaglađenosti, oni uglavnom ne hrane kožu i ne učestvuju u njenoj regeneraciji, već deluju površinski. Kod nekih tipova kože, posebno masne, aknozne ili sklone zapušavanju pora, mogu doprineti komedogenosti ili pogoršanju stanja. Dakle, vraćamo se na bazične preporuke dermatologa: čitajte deklaracije, informišite se i radite pač test kada uvodite novu kozmetiku.
Ako zaista želite da izbegnete petrohemijska jedinjenja, onda se organska kozmetika smatra se najsigurnijom zamenom. Derivati nafte se u ovim proizvodima zamenjuju sastojcima prirodnog porekla koji su obnovljivi i biorazgradivi, a u samim formulacijama obavljaju slične funkcije. Umesto sintetičkih sirovina koriste se biljna ulja i buteri, koji doprinose hidrataciji, zaštiti i nezi kože, poput shea butera, ulja jojobe, suncokretovog ili kokosovog ulja. Za oblikovanje teksture proizvoda i stabilizaciju emulzija primenjuju se prirodni voskovi, među kojima su pčelinji vosak, kandelila i karnauba. Tekstura, stvaranje zaštitnog filma na koži i klizni efekat sličan silikonima postižu se upotrebom polimera biološkog porekla. Ulogu PEG jedinjenja i sintetičkih surfaktanata preuzimaju emulgatori i surfaktanti biljnog porekla, koji omogućavaju odgovarajuću konzistenciju i stabilnost proizvoda. Kada je reč o mirisima, sintetičke petrohemijske molekule zamenjuju prirodni parfemi, dobijeni iz ekstrakata cvetova, voća ili etarskih ulja.
Foto: Freepik
