|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
June 26, 2026
Ako ste se ikada probudile usred noći razmišljajući o tome kako ćete platiti račune, šta će se dogoditi ako izgubite posao ili da li ćete imati dovoljno novca za starost, niste jedine. Briga o novcu postala je gotovo univerzalno žensko iskustvo.
Sve veći broj žena živi sa stalnim osećajem finansijske nesigurnosti: strahom da će jednog dana ostati bez svega, da neće moći da izdržavaju porodicu, da će postati finansijski zavisne ili da neće imati dovoljno novca za dostojanstvenu starost. Ovakvi strahovi ne pogađaju samo žene koje se suočavaju sa finansijskim problemima. Naprotiv, finansijska anksioznost često je prisutna i kod žena sa stabilnim primanjima, uspešnim karijerama i značajnom ušteđevinom.
Razlog za to nije teško pronaći. Žene i dalje zarađuju manje od muškaraca, češće prekidaju karijeru zbog brige o deci i porodici, imaju niže penzije i veći rizik od siromaštva u starosti. Briga o novcu je sasvim normalna sve dok ne preraste u ono što psiholozi nazivaju finansijska anksioznost.
Svi mi brinemo o novcu, bez izuzetka, ali finansijska anksioznost nije isto što i uobičajena zabrinutost zbog računa ili neočekivanih troškova. Reč je o trajnom osećaju nesigurnosti, strahu da novca nikada neće biti dovoljno i stalnom očekivanju finansijske katastrofe, čak i onda kada objektivni razlozi za takav strah ne postoje. Finansijska anksioznost se javila onda kada zbog brige o novcu ne možete da spavate, ne usuđujete se da trošite ni kada to sebi možete da priuštite, opsesivno proveravate stanje na računu ili odlažete velike životne odluke iz straha da ćete jednog dana ostati bez svega.
Ovakvi strahovi nisu retkost. Istraživanje kompanije Northwestern Mutual pokazalo je da čak 63 odsto ispitanika zbog brige o novcu ne spava mirno. Kada su žene u pitanju, podaci su još zabrinjavajući. U istraživanju kompanije Allianz, sprovedenom među više od 2.000 žena, gotovo svaka druga ispitanica (49 odsto) izjavila je da se plaši da će izgubiti novac i završiti bez doma. Zanimljivo je da je trećina tih žena imala godišnje prihode veće od 200.000 dolara, što pokazuje da finansijska anksioznost ne zavisi isključivo od stanja na bankovnom računu.
Pre svega zato što ženska finansijska anksioznost nije iracionalna. Ona je često posledica stvarnih ekonomskih okolnosti. Žene širom sveta i dalje zarađuju manje od muškaraca, češće prekidaju karijeru zbog brige o deci, starijim roditeljima i drugim članovima porodice, imaju manje prilika za napredovanje i u proseku ostvaruju niže penzije. Podaci pokazuju da žene zbog neplaćenog rada i brige o drugima izgube oko 14 odsto potencijalnog radnog vremena tokom života. Istovremeno, brojna istraživanja ukazuju da žene imaju manje samopouzdanja kada je reč o finansijskim odlukama, čak i onda kada raspolažu istim ili većim nivoom znanja od muškaraca. Tu je i još jedan važan faktor: žene žive duže. To znači da moraju da planiraju duži period života u penziji, često sa manjim primanjima i većim zdravstvenim troškovima.
Zbog svega toga, mnoge žene žive sa osećajem da je njihova finansijska sigurnost krhka i da bi jedan razvod, otkaz, bolest ili porodična kriza mogli da ugroze sve što su godinama gradile. Upravo zato finansijska anksioznost pogađa i žene koje imaju stabilna primanja, značajnu ušteđevinu ili uspešne karijere. Novac, dakle, nije jedini problem.
Briga o novcu sama po sebi nije problem. Naprotiv, ona može biti korisna jer nas podstiče da planiramo, štedimo i odgovorno upravljamo finansijama. Problem nastaje onda kada briga preraste u stanje stalne pripravnosti i počne da utiče na svakodnevni život. Stručnjaci upozoravaju da bi trebalo obratiti pažnju na nekoliko znakova, među kojima je prvi je uporna i intenzivna zabrinutost koja ne prolazi ni onda kada objektivno niste u krizi. Drugi je izbegavanje: odlaganje otvaranja računa, ignorisanje bankovnih izvoda, odustajanje od finansijskog planiranja ili izbegavanje razgovora o novcu. Treći znak jeste preterana kontrola: neprestano proveravanje stanja na računu, opsesivno praćenje troškova ili nemogućnost da potrošite novac čak i na osnovne potrebe.
Finansijska anksioznost ima i svoje fizičke simptome: nesanica, napetost, ubrzan rad srca, razdražljivost, problemi sa koncentracijom i hronični umor samo su neki od simptoma koje ljudi prijavljuju. Posebno zabrinjava trenutak kada strah od gubitka novca počne da određuje životne odluke. Na primer, kada ostajete na poslu koji ozbiljno narušava vaše zdravlje jer se plašite da nećete pronaći drugi, odlažete odlazak kod lekara zbog troškova ili godinama odustajete od odmora, obrazovanja ili drugih važnih životnih iskustava iako ih realno možete priuštiti.
Najjednostavniji način da procenite da li je vaša briga postala problem jeste da sebi postavite jedno pitanje: da li mi briga o novcu pomaže da donosim bolje odluke ili me sprečava da živim život koji želim? Ako vas strah parališe, narušava san, odnose sa drugim ljudima ili kvalitet života, vreme je da potražite podršku.
Finansijska anksioznost ne nestaje preko noći. Brigu o novcu nemoguće je isključiti, pogotovo u društvenim okolnostima u kojima veliki broj ljudi živi od plate do plate. Izvesna doza opreza nije samo normalna već i neophodna, ali kada strah počne da upravlja vašim odlukama, narušava kvalitet života i stvara osećaj da nikada niste dovoljno sigurne, vreme je da reagujete.
Realno sagledajte svoje finansijsko stanje
Anksioznost se hrani neizvesnošću. Zato je prvi korak da jasno sagledate svoju finansijsku situaciju. Koliki su vam mesečni prihodi? Koliko trošite? Imate li dugove? Koliko novca izdvajate za stanovanje, hranu, decu, račune i druge obaveze? Mnoge žene izbegavaju da se bave ličnim finansijama jer ih plaši ono što bi mogle da otkriju. Međutim, neizvesnost je gotovo uvek strašnija od stvarnog stanja. Kada znate sa čim raspolažete, lakše je napraviti plan i doneti racionalne odluke.
Napravite finansijsku rezervu
Ne morate imati desetine hiljada evra da biste se osećale sigurnije. I relativno mala finansijska rezerva može značajno smanjiti stres. Cilj nije da preko noći uštedite veliki iznos, već da postepeno stvarate novac za nepredviđene situacije: kvar automobila, gubitak posla, bolest ili iznenadne troškove u domaćinstvu. Čak i mali, ali redovni iznosi mogu vremenom napraviti veliku razliku.
Pretvorite štednju u naviku
Štednja ne bi trebalo da zavisi od toga koliko ste motivisane ili kakvo vam je raspoloženje tog meseca. Ako ste u mogućnosti, odredite iznos koji ćete svakog meseca odvajati čim vam legne plata. Nekome će to biti pet hiljada dinara, nekome hiljadu. Važno je da štednja postane redovna praksa, a ne nešto što radite samo kada ostane višak novca.Jer, višak novca se retko pojavi sam od sebe.
Učite o finansijama
Istraživanja pokazuju da žene često potcenjuju svoje finansko znanje i ređe donose investicione odluke, čak i kada raspolažu istim nivoom znanja kao muškarci. Što bolje razumete kako funkcionišu krediti, štednja, porezi, penzije i ulaganja, to ćete imati veći osećaj kontrole nad sopstvenim životom. Ne morate postati finansijska stručnjakinja. Dovoljno je da razumete osnove i da se ne plašite da postavljate pitanja.
Potražite podršku
Ako vam briga o novcu remeti san, utiče na odnose sa drugim ljudima ili vas sprečava da donosite važne životne odluke, razgovor sa stručnjakom može pomoći. Finansijski savetnik može vam pomoći da napravite plan i sagledate realnu situaciju, dok psiholog ili psihoterapeut mogu pomoći da razumete emocionalne obrasce koji stoje iza vašeg odnosa prema novcu. Jer finansijska sigurnost ne znači samo dovoljno novca na računu. Ona podrazumeva i osećaj da, čak i kada život postane nepredvidiv, imate znanje, resurse i podršku da se sa tim izborite.
Foto: Pexels.com
