Žene teže podnose neuspeh od muškaraca, dokazala je nauka: Zbog čega je tako?

Tvrdnja iz naslova nije slutnja ili anegdotsko uverenje. To je naučno dokazana činjenica. Studija urađena na osnovu PISA podataka prikupljenih od 400.000 učenika pokazala je da devojčice imaju značajno viši skor na skali strah od neuspeha. Borgonovi i Han, autori koji potpisuju ovu studiju, primetili su da se statistički značajna razlika u doživljaju neuspeha kod učenika različitog pola ponavlja u čak 56 od 59 zemalja u kojima su podaci prikupljani.

I to nije sve. Studija objavljena u Frontiers in Psychology iz 2024. pokazala je da žene imaju za 2,4 odsto niži učinak posle neuspeha u odnosu na muškarce u istoj situaciji. Značajan post-error slowing žene su pokazale i u studiji koju nam je predstavio Scientific Reports. Ne ostaje nam drugo do da prihvatimo činjenice i zapitamo se zbog čega žene teže podnose neuspeh od muškaraca?

Zašto žene teško podnose neuspeh?

Sva ova istraživanja otkrila su nam još neke bitne stvari. Pre svega, žene imaju daleko izraženiji emotivi odgovor na neuspeh nego muškarci. Da se izbore sa posledicama neuspeha one koriste strategije fokusirane na emocije, dok su muškarci okrenuti rešavanju problema. Dok se žene bore sa gomilom emocija, postaju manje fokusirane i nesklone ponovnom takmičenju. Ali, da li nam to govori baš sve što treba da znamo?

Nije. Kao i obično, kada se zagrebe ispod površine i kada se rezultati istraživanja sagledaju u društvenom kontekstu, tumačenja se menjaju. Ono što svi istraživači ističu jeste da žene nisu ni manje sposobne, niti manje vešte u odnosu na muškarce. A šta je onda u pitanju?

1. Žene imaju manje prostora za grešku
Mnoga profesionalna i društvena okruženja sklona su da neuspeh koji doživi muškarac okarakterišu kao deo procesa: eksperiment, pokušaj, lekcija. Kod žena se neuspeh lakše generalizuje i jedna greška postaje dokaz nekompetentnosti. Zbog toga žene neuspeh doživljavaju kao egzistencijalni rizik. Neuspeh ugrožava njihovu reputaciju, kredibilitet ili poziciju.

2. Neuspeh se kod žena češće internalizuje
Psihološka istraživanja pokazuju da žene češće neuspeh pripisuju ličnim manama; nisam dovoljno dobra, nisam dovoljno pametna.., dok muškarci češće koriste eksterne atribucije: uslovi nisu bili dobri, okolnosti su bile loše. Žene su sklone da priču o neuspehu pretvore u priču o identitetu, a ne o okolnostima. Prirodno je da tada neuspeh teže pada.

3. Neuspeh kao kršenje pravila
Od ranog detinjstva devojčice se češće nagrađuju za urednost, pouzdanost i ispunjavanje očekivanja, dok se dečacima češće tolerišu greške, rizik. Rezultat toga je da žene neuspeh doživljavaju kao kršenje pravila, a ne kao normalan deo učenja.

4. Žene češće preuzimaju emocionalnu odgovornost za neuspeh
Neuspeh žene često ne pogađa samo profesionalno, već i emocionalno. One razmišljaju kako je njihov neuspeh uticao na druge, imaju osećaj krivice i potrebu da se opravdaju ili da poprave situaciju.

5. Žene češće uče iz neuspeha – ali uz veću cenu
Paradoksalno, istraživanja pokazuju da žene često izvlače dublje lekcije iz neuspeha i dugoročno prilagođavaju ponašanje. Ali ta dubina dolazi uz veću emocionalnu cenu: više preispitivanja, sumnje i samokritike.

6. Neuspeh kod žena češće utiče na samopouzdanje nego na ambiciju
Mnoge žene ne odustanu od cilja, ali smanje vidljivost: ređe se javljaju za reč, ređe se prijavljuju za prilike, ređe traže prostor. Korisno pitanje: Da li sam zbog jednog neuspeha smanjila sopstvenu vidljivost?

Kako ovo promeniti?

Pre svega, naučite da neuspeh ne tumačite kao ličnu presudu, već kao događaj iz kog se uči i ide dalje. Prvi korak je svesno razdvajanje identiteta od ishoda: neuspeh ne govori ko ste, već šta se u jednom pokušaju nije poklopilo. Ta razlika deluje suptilno, ali je presudna. Važno je i da ne čekate trenutak potpune spremnosti da biste nastavile. Žene su sklone da se povuku dok im se ne vrati samopouzdanje, dok se ne osete spremnom, ali samopouzdanje se najčešće vraća tek kroz akciju, ne pre nje. Dovoljan je jedan mali, kontrolisan korak koji vraća osećaj kompetencije. Korisno je i da neuspeh analizirate bez samokažnjavanja: šta je bilo pod vašom kontrolom, šta nije i šta biste sledeći put uradile drugačije. Sve van toga je mentalna buka. Takođe, govorite o neuspehu selektivno, sa ljudima koji neće umanjivati ni dramatizovati vaše iskustvo. Tišina često pojačava sram. Na kraju, podsetite se da osećaj da neuspeh više boli često znači da vam je stalo i da ste dale celu sebe. A to nije mala stvar.

Foto: Shvets/Pexels.com