|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
May 12, 2026
Prikriveni seksizam je ona poslovna interakcija nakon koje žena zna da je omalovažena, ali istovremeno oseća pritisak da bude dovoljno racionalna i ne reaguje
Pitajte koleginice koje su u poslu duže od dve decenije: korporativna kultura se zaista promenila. Mizoginija je postala neprihvatljiva. Žene, a potom i muškarci, podstaknuti su da prepoznaju sve forme seksualnog uznemiravanja u kancelariji i suprotstave im se. Društvena klima se dovoljno promenila da otvoreno seksističko ponašanje postane nepoželjno. Tako se rodio suptilni seksizam.
Više od 53 odsto žena osetilo je ovaj tip predrasuda na svojoj koži. U industrijama koje se smatraju pretežno muškim, brojka dostiže 75 odsto. Prikriveni seksizam je posebno opasan jer ga je teško registrovati i na njega odgovoriti. Često je upakovan u dobre namere, ali su mu posledice razorne: manje plate za žene, teže zapošljavanje, ređe unapređivanje.
Kada god pretpostave da vam je potrebna pomoć jer ste žena, kada pokušavaju da vas zaštite jer ste žena, kada vam daju neke projekte jer smatraju da su stvoreni za ženu – vi se suočavate sa prikrivenim seksizmom.
Prikriveni seksizam događa se:
kada dobijete people management, ali ne budžet,
kada komunicirate direktno, a označe vas kao tešku,
kada dobijete sigurnog klijenta, a vaš kolega najveći projekat,
kada vas označe kao previše ambicioznu,
kada menadžment pretpostavi da nećete moći na poslovno putovanje zbog porodice.
Njegova najrasprostranjenija forma jeste pristrasnost na radnom mestu. Najlakše se identifikuje: to je onaj trenutak kada jedinoj ženi na sastanku zatraže da donese kafu ili da vodi beleške ili kada se šef tokom sastanka svima u sali obraća sa: momci. U istu kategoriju spadaju ućutkivanje žena, upadanje u reč, ignorisanje komentara i ideja koje iznose žene, prisvajanje ideja koje su dale koleginice – svi mogući načini da se dovede u pitanje kompetentnost žena.
Mnogo je perfidniji benevolentni seksizam upakovan u džentlmensko ponašanje, jer ga društvo teže identifikuje. On podrazumeva da su žene slabe ili manje sposobne, pa muškarci preuzimaju te teške projekte. Na istoj grupi predrasuda počivaju i naše ideje o rodnim ulogama: verovanje da je žena ta koja ide na porodiljsko, izostaje zbog bolesti deteta i pritom je automatski odgovorna za većinu kućnih poslova i brigu o porodici. Ili kada fokus stavimo na oblačenje i izgled žena, umesto na njihove rezultate.
Ne bih te opterećivao ovim projektom, znam da imaš i porodicu.
Treba nam neko sa autoritetom da vodi pregovore.
Ti si mnogo prijatnija od većine žena na rukovodećim pozicijama.
Niko ne sumnja u tvoju stručnost, samo možda treba mekše da pristupiš.
Mislili smo da te ovo možda neće zanimati.
Ti si prirodno organizovana, žene to bolje rade.
Nismo hteli da te stavljamo pod dodatni stres.
Ti sigurno bolje znaš oko dekoracije/prezentacije/detalja.
Nisam očekivao da ćeš biti toliko dobra u pregovorima.
Zašto seksizam opstaje?
Seksistička ponašanja opstala su u našem društvu jer su duboko ukorenjena: čak 90 odsto ljudi ima makar jednu predrasudu koja otežava rodnu ravnopravnost. Da bi naš mozak funkcionisao što efikasnije, stvaramo mentalne prečice koje nam pomažu da bolje razumemo svet oko sebe. Te prečice su uglavnom pozitivna stvar, osim kada postanu način na koji stvaramo predrasude. Upravo taj biološki sistem stvoren da bi nam olakšao učenje, jeste onaj na kome počiva rodna pristrasnost: žene automatski povezujemo sa brigom, emocijama i podrškom, a muškarce sa autoritetom, vođstvom i kompetencijom. Kada takve obrasce počnemo nesvesno da primenjujemo u svakodnevnom životu, nastaje seksizam. Seksistička ponašanja su nešto što radimo nesvesno, bez namere i zbog toga ih je tako teško iskoreniti, pa i prepoznati.
Zamislite da vam se kolega izvinjava, pred celom kancelarijom, jer je psovao pred vama. Njegovo ponašanje jasno stvara rodni jaz i ukazuje na njegove predrasude o ženama kao nežnijim i posledično manje sposobnim bićima. Ali, kako mu to saopštiti a da ne zvučite kao preosetljiva gomila hormona? Na suptilni seksizam je teško odgovoriti jer retko izgleda kao napad. Ne dolazi uz uvredu koju možete citirati HR-u niti uz rečenicu posle koje svi u prostoriji zaneme. Naprotiv, često izgleda kao kompliment ili briga za koleginicu. Žene znaju da se nešto neprijatno dogodilo, ali ne umeju to da objasne osobama koje možda još uvek nisu dovoljno osetljive na pitanja rodnog jaza. Problem je i u tome što je ženama društveno usađena potreba da ne deluju teško. Kada ukažu na suptilni seksizam, rizikuju da budu proglašene preosetljivim, hormonalnim, dramatičnim… Zato nam se u podsvesti javlja rečenica: Možda ipak preterujem. Imao je dobre namere.
Čak i ako namere jesu bile dobre, posledice su poražavajuće. Istraživanja pokazuju da žene koje su redovno izložene ovakvom seksizmu doživljavaju viši nivo stresa, anksioznosti i profesionalnog sagorevanja i ređe konkurišu na liderske pozicije. Benevolentni seksizam podstiče samocenzuru i smanjuje profesionalne ambicije žena. Posledice se vide i u karijeri. Žene ređe dobijaju strateške projekte i pozicije moći jer ih okruženje češće procenjuje prema dopadljivosti i ponašanju, dok se muškarci procenjuju prema potencijalu i rezultatima, pokazuje i istraživanje objavljeno u Frontiers in Psychology.
Sada kada znate kakve su sve posledice i da niste jedina koja se time suočava – dajte sebi dozvolu da budete uvređeni. Kada ste na poslu izloženi seksističkim i ponižavajućim komplimentima ili ponudama, sasvim je normalno da osećate bes, povređenost ili frustraciju. Ta osećanja ne treba ignorisati niti potiskivati. Naprotiv, istraživanja pokazuju da pokušaj potiskivanja negativnih reakcija može imati suprotan efekat i negativno uticati na mentalno zdravlje. Umesto da ignorišete sopstvenu reakciju na benevolentni seksizam, trudite se da imate na umu da čak i ljudi koji bi trebalo da znaju bolje često nisu svesni šta rade. Svoju reakciju posmatrajte, bar na početku, kao neku vrstu edukacije.
Prozovite prikriveni seksizam. Objasnite kolegi zbog čega vas je komentar uznemirio, kako učvršćuje štetne rodne stereotipe i na koji način može negativno uticati na atmosferu u kancelariji. Važno je da ton ostane miran, staložen i profesionalan. Jasno stavite do znanja da ovakvi komentari nisu primereni niti poželjni. I ne morate reagovati istog trenutka. Slobodno sačekajte da vam se misli izbistre ili da se nađete nasamo sa kolegom, kako biste smanjili neprijatnost.
Suprotstavite se suptilnom seksizmu. I muškarci i žene mogu stati u zaštitu kolega kada su meta ovakvih komentara. Na primer, ako neko za koleginicu kaže: Baš imamo sreće što je u timu — trebala nam je jedna mama ovde, prozovite prikriveni seksizam u poruci tako što ćete istaći njene rezultate rada. Nisam sigurna koliko nam je potrebna majka, ali nam je potreban odličan analitičar. Ona je prošle godine optimizacijom prodajnog tima značajno povećala profit. Javno isticanje postignuća koleginica može pomoći da se zaustave pokušaji suptilnog umanjivanja njihovog statusa. Svaki put kada osnažite žene u vašoj kancelariji, borite se protiv suptilnog seksizma.
Foto: Pexels.com
