|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
August 7, 2026
Ekstrovertima je mnogo lakše da naprave mrežu kontakata nego introvertima. Ovu rečenicu često uzimamo kao naučnu činjenicu, ali, suštinski – ona je pogrešna. Otkrivamo vam nekoliko trikova kako da se povežete sa kolegama ako ste introvertna žena
Suprotno uvreženom mišljenju, svako može da ovlada veštinom povezivanja sa drugima. Umrežavanje je mnogo više veština koja se uči nego urođeni talenat. Čak i izraziti introverti, kojima je prirodno neprijatno da prilaze ljudima, mogu da nauče kako da se uspešno umrežavaju. U nedavnom istraživanju sprovedenom u okviru organizacije Lehigh@NasdaqCenter anketirano je 450 profesionalaca oba pola kako bi se prikupili podaci o tome koji faktori presudno utiču na razvoj veština umrežavanja. Otkriveno je da, bez obzira na godine, pol, fazu karijere ili stepen introvertnosti odnosno ekstrovertnosti, veštine umrežavanja mogu da se razvijaju i tako ubrzaju profesionalni napredak.
Ipak, za introverte to zahteva više truda, a naročito za instrovertne žene. Zbog čega je pol važan? Ako žene već češće moraju da se bore da njihov glas bude saslušan, ideje prepoznate, rezultati primećeni i ambicije shvaćene ozbiljno, introvertnim ženama taj put može biti još zahtevniji. Poslovno okruženje često nagrađuje upravo ponašanja koja introvertima nisu prirodna: samopromociju, često uključivanje u razgovore, upoznavanje velikog broja ljudi i spremnost da se sopstveni uspesi jasno istaknu. Introvertna žena zato može odlično da radi svoj posao, a da njen doprinos ipak ostane manje vidljiv; naročito ako očekuje da će rezultati govoriti sami za sebe. Kada se na to dodaju rodne prepreke poput češćeg prekidanja, potcenjivanja autoriteta ili slabijeg pripisivanja zasluga ženama, povlačenje iz razgovora može imati još veću profesionalnu cenu. To, međutim, ne znači da introvertne žene moraju da postanu glasnije ili da glume ekstroverte, već da pronađu način da svoju stručnost učine vidljivom koji odgovara njihovoj prirodi: kroz kvalitetne odnose jedan na jedan, promišljeno umrežavanje, pisanu komunikaciju i strateško predstavljanje sopstvenih rezultata.
Introvertima umrežavanje često nije problem zato što ne znaju da razgovaraju sa ljudima, već zato što im nepoznate situacije i veliki broj novih kontakata mogu brzo postati iscrpljujući. Upravo tu pomaže kognitivna fleksibilnost — sposobnost da se način razmišljanja i ponašanja prilagode situaciji. Istraživanje pokazuje da ona može povećati sklonost ka umrežavanju za 19 odsto. To ne znači da introvert treba da postane spontan i pričljiv preko noći. Dovoljno je da postepeno vežba izlazak iz poznatih obrazaca. Možete, na primer, jednom nedeljno raditi iz drugog prostora, započeti razgovor sa kolegom sa kojim inače ne sarađujete ili na poslovnom događaju prići samo jednoj novoj osobi. Pre većeg događaja unapred pripremite nekoliko pitanja koja možete postaviti sagovorniku, ali budite spremni i da odstupite od plana ako razgovor krene u drugom smeru. Za introverte upravo ta mala priprema može napraviti veliku razliku: umesto da u trenutku smišljate šta ćete reći, ostaje vam više energije da slušate i reagujete na sagovornika.
Introvertna osoba lako može da uđe u networking događaj razmišljajući: Šta ako ne znam šta da kažem?, Šta ako osoba nije zainteresovana? ili Šta ako završim stojeći sama? Takav fokus na mogućnost neprijatnosti često dovodi do toga da se kontakt uopšte ne pokuša. Istraživanje pokazuje da su ljudi koji razmišljaju o mogućem dobitku za 17 odsto skloniji uspešnom umrežavanju. Zato promenite cilj. Nemojte sebi zadati: Moram da upoznam mnogo ljudi. Za introverta je mnogo realnije: Večeras želim da upoznam dve osobe sa kojima imam nešto zajedničko.
Ako razgovor ne uspe, nemojte ga automatski tumačiti kao lični neuspeh. Možda druga osoba žuri, možda nema ista interesovanja ili jednostavno nije raspoložena za razgovor. Jedan neuspešan kontakt ne govori ništa o vašoj sposobnosti da gradite odnose. Umesto broja vizitkarti ili LinkedIn konekcija, merite uspeh kvalitetom kontakta: da li ste vodili jedan zanimljiv razgovor, saznali nešto korisno ili upoznali nekoga kome biste želeli ponovo da se javite?
Mnogi introverti networking zamišljaju kao veliku salu punu ljudi, glasne razgovore i neprestano predstavljanje sebe nepoznatima. Ako vam takva scena ne odgovara, lako je zaključiti da jednostavno niste dobri u povezivanju. Ali umrežavanje ne mora tako da izgleda. Možda ste mnogo bolji u razgovorima jedan na jedan. Možda vam više odgovara da prvo upoznate nekoga preko LinkedIna, a tek zatim uživo. Možda kvalitetne profesionalne odnose najbolje gradite kroz zajedničke projekte, konferencijske radionice ili manje stručne događaje. Umesto da pokušavate da kopirate ekstrovertne kolege, pronađite format koji odgovara vašem temperamentu. Pre događaja možete sebi olakšati tako što ćete pogledati ko dolazi, odabrati dve ili tri osobe koje biste voleli da upoznate i pripremiti kratko predstavljanje: ko ste, čime se bavite i šta vas trenutno profesionalno zanima. Samopouzdanje raste kroz iskustvo. Posle svakog događaja zabeležite šta je prošlo dobro — možda ste sami započeli razgovor, postavili dobro pitanje ili poslali poruku osobi koju ste upoznali. Takvi mali uspesi vremenom menjaju sliku koju imate o sebi.
Introvertima često ne odgovara ideja da moraju stalno da budu prisutni na događajima, konferencijama i poslovnim okupljanjima. Dobra vest je da uspešna mreža kontakata ne nastaje iz neprekidnog upoznavanja novih ljudi, već iz održavanja odnosa. Zato je doslednost važnija od količine. Odvojite, na primer, pola sata ili sat nedeljno za povezivanje. To može značiti da se javite bivšoj koleginici, komentarišete stručnu objavu na *LinkedInu*, pozovete nekoga na kafu ili pošaljete poruku osobi koju ste upoznali na konferenciji. Introvertima posebno odgovara pristup malo, ali redovno. Jedna kvalitetna kafa mesečno i nekoliko smislenih poruka mogu dugoročno biti mnogo vrednije od deset poslovnih događaja na kojima ste razmenili kontakte sa ljudima kojih se sutradan jedva sećate. Važno je i da se javite ponovo. Ako ste nekoga upoznali, pošaljite kratku poruku narednog dana: Drago mi je što smo se upoznale. Posebno mi je bio zanimljiv naš razgovor o… Upravo ti mali nastavci razgovora pretvaraju poznanstvo u profesionalni odnos.
Introvertu će širenje mreže biti mnogo lakše ako zna zbog čega to radi. Mnogo je teže motivisati se za razgovore sa nepoznatim ljudima ako je cilj samo apstraktno širenje mreže. Zato prvo razmislite gde želite da budete za godinu, tri ili pet godina. Ako želite da promenite industriju, cilj može biti da upoznate ljude koji već rade u toj oblasti. Ako želite unapređenje, možda treba da gradite odnose sa ljudima iz drugih odeljenja ili sa stručnjacima koji mogu da vas preporuče. Ako razmišljate o pokretanju sopstvenog posla, važni mogu biti potencijalni klijenti, partneri ili mentori.
Kada znate cilj, možete biti selektivni — a to introvertima često mnogo više odgovara od nasumičnog upoznavanja ljudi.Pre nego što odete na događaj, istražite ko ga organizuje, ko govori i ko bi mogao da prisustvuje. Odaberite nekoliko osoba sa kojima biste zaista želeli da razgovarate i pripremite dva ili tri pitanja. Ne morate da obiđete celu prostoriju.Najvažnije je da ne pokušavate da izgradite mrežu kontakata na način koji odgovara nekome drugom. Introverti često imaju upravo one osobine koje su dragocene za stvaranje dugoročnih profesionalnih odnosa: pažljivo slušaju, postavljaju promišljena pitanja, pamte detalje i radije grade nekoliko kvalitetnih veza nego desetine površnih poznanstava.
