|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
October 1, 2026
Da li su žene bolji lekari i da li pol lekara uopšte može da utiče na to kako se pacijent leči? Na prvi pogled, odgovor bi trebalo da bude jednostavan: dobar lekar je dobar lekar, bez obzira na to da li je muškarac ili žena, je li tako?
Ipak, istraživanja poslednjih godina otvaraju zanimljivo pitanje. U pojedinim studijama pacijenti koje leče lekarke imaju nešto bolje zdravstvene ishode nego oni koje leče lekari. To ne znači da su žene automatski bolji lekari, niti da se kvalitet medicine može svesti na pol. Ali razlike koje su istraživači uočili dovoljno su zanimljive da se postavi pitanje šta lekarke možda rade drugačije.
Jedno od najpoznatijih istraživanja objavljeno je 2017. godine u časopisu JAMA Internal Medicine. Istraživači su analizirali više od 1,5 miliona hospitalizacija pacijenata starijih od 65 godina u SAD i upoređivali ishode kod pacijenata koje su lečili lekari i lekarke. Nakon prilagođavanja različitim karakteristikama pacijenata i bolnica, pacijenti koje su lečile lekarke imali su nižu 30-dnevnu smrtnost i nižu stopu ponovnog prijema u bolnicu. Razlika u smrtnosti iznosila je oko 0,43 procentna poena nakon dodatnog prilagođavanja karakteristikama lekara. To je veliki uzorak, ali važno je naglasiti da je u pitanju opservaciona studija. Ona pokazuje povezanost, ali sama po sebi ne može da dokaže da je upravo pol lekara uzrok boljeg ishoda.
Sedam godina kasnije, istraživači su analizirali podatke o oko 776.900 korisnika Medicare osiguranja starijih od 65 godina i više od 42.000 lekara. Rezultati, objavljeni 2024. u Annals of Internal Medicine, ponovo su pokazali da su hospitalizovani pacijenti koje su lečile lekarke imali nižu verovatnoću da preminu ili budu ponovo hospitalizovani u narednih 30 dana. Autori su procenili da je razlika odgovarala približno jednom sprečenom smrtnom ishodu na svakih 417 hospitalizacija i jednom sprečenom ponovnom prijemu na svakih 208 hospitalizacija. Zanimljivo je i da je obrazac bio prisutan i kod žena i kod muškaraca, ali je razlika bila izraženija među pacijentkinjama. Kod žena je prilagođena stopa smrtnosti bila 8,15% kod lekarki i 8,38% kod lekara, dok je kod muškaraca razlika bila manja i statistički neizvesnija.
Tu istraživanje postaje posebno zanimljivo. Raniji radovi ukazivali su na razlike u načinu pružanja zdravstvene zaštite. Lekarke su u nekim istraživanjima češće povezivane sa preventivnom negom, pridržavanjem kliničkih smernica i pristupom koji je više usmeren na pacijenta. Takođe postoje podaci da mogu provoditi više vremena u direktnoj komunikaciji sa pacijentima. Jedno od mogućih objašnjenja zato nije da lekarke imaju „bolje“ medicinsko znanje, već da se način komunikacije i donošenja odluka može razlikovati. Pacijent koji ima osećaj da ga lekar sasluša možda će lakše opisati simptome, postaviti dodatno pitanje ili priznati da nije razumeo terapiju. Sve to može biti važno za kvalitet lečenja. Ali ovde treba biti oprezan: nauka još nema jednostavan odgovor na pitanje zašto se razlike pojavljuju.
Na primer, istraživanje sprovedeno u Kanadi na više od 171.000 hospitalizovanih pacijenata pokazalo je nižu smrtnost kod pacijenata koje su lečile lekarke kada su se uzeli u obzir karakteristike pacijenata i bolnica. Međutim, kada su istraživači dodatno uzeli u obzir karakteristike samih lekara, razlika više nije bila statistički značajna. To je važan detalj jer pokazuje koliko je teško iz podataka zaključiti da je pol lekara sam po sebi odgovoran za ishod. Godine iskustva, specijalizacija, radno okruženje, vrsta pacijenata i čitav niz drugih faktora mogu igrati veliku ulogu.
Tema nije zanimljiva samo zbog toga što pokušavamo da utvrdimo ko bolje leči pacijente. Ona otvara i pitanje položaja žena u medicini. Još 2018. godine u javnosti se našao slučaj Medicinskog univerziteta u Tokiju, koji je priznao da je godinama menjao rezultate prijemnih ispita kako bi ograničio broj žena koje se upisuju na medicinu. Objašnjenje je bilo povezano sa pretpostavkom da će žene češće napustiti profesiju zbog porodičnih obaveza. Takva praksa pokazala je koliko duboke mogu biti predrasude o ženama u medicinskoj profesiji. Danas žene čine veliki deo zdravstvene profesije, ali pitanje rodnih stereotipa nije time automatski nestalo.
Istraživanja ne daju osnov da kažemo da su žene generalno bolji lekari. Ono što možemo reći jeste da više velikih studija pronalazi povezanost između lečenja kod lekarki i određenih boljih ishoda kod pacijenata, posebno kada se posmatraju smrtnost i ponovni prijem u bolnicu. Ali jednako je važno ono što istraživanja još ne znaju da objasne. Možda deo razlike proizlazi iz komunikacije, možda iz drugačijeg pristupa donošenju odluka, možda iz iskustva i radnog okruženja, a moguće je da postoji kombinacija više faktora.
Zato je zanimljivije pitanje od toga da li su žene bolji lekari? zapravo: šta lekari i lekarke rade drugačije i koje od tih praksi mogu pomoći većem broju pacijenata? Jer cilj medicine nije da pronađe “bolji pol” za lekare, već da razume koje prakse vode ka boljoj i sigurnijoj zdravstvenoj zaštiti.
Foto: Pexels.com
