Ko ostaje kod kuće kada je dete bolesno i zašto je to češće majka?

Dete se probudilo sa temperaturom, vrtić ili škola danas otpada, a oba roditelja imaju posao. Ko će ostati kod kuće? Naizgled mala porodična odluka može da otkrije mnogo o tome kako delimo roditeljstvo – ali i o tome čije se obaveze lakše stavljaju na čekanje.

Scenario je poznat velikom broju zaposlenih roditelja. Sedam je ujutru, dete je bolesno i neko mora da otkaže sve što je planirao za taj dan. Ko će to biti? U mnogim porodicama odluka traje nekoliko minuta. Mama će ostati. Zašto? Možda njen posao omogućava rad od kuće. Možda otac tog jutra ima važniji sastanak. Možda on zarađuje više, pa porodici deluje racionalnije da ona uzme odsustvo. A možda se o tome uopšte i ne razgovara. Jednostavno se podrazumeva da će, kada zazvoni telefon iz vrtića, prvo biti pozvana mama. Jedan takav dan verovatno neće promeniti mnogo. Ali šta se događa kada se ista odluka ponavlja godinama?

Mamine obaveze se stavljaju na čekanje

Za Srbiju nemamo dovoljno precizne podatke koji bi nam rekli koliko često majka, a koliko otac odsustvuje sa posla upravo zbog bolesti deteta. Međutim, podaci o raspodeli neplaćenog rada pokazuju okruženje u kojem se ta odluka donosi. Prema Istraživanju o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku, žene u Srbiji svakodnevno provedu prosečno četiri sata i devet minuta obavljajući neplaćene poslove. Muškarci na njih potroše dva sata i tri minuta. Drugim rečima, briga o porodici već je značajno više oslonjena na žene. Istraživanja iz drugih zemalja pokazuju da se isti obrazac pojavljuje i kada se dete razboli.
KFF Women’s Health Survey iz 2022. godine pokazao je da među zaposlenim roditeljima 56% majki kaže da su upravo one osobe koje obično preuzimaju brigu o detetu kada je ono previše bolesno da ode u školu ili vrtić. Kod zaposlenih očeva taj procenat iznosio je 19%. Samo 24% zaposlenih majki kaže da ovu odgovornost ravnopravno deli sa partnerom ili drugim roditeljem. Pitanje, dakle, nije ko je bolji roditelj ili ko se bolje snalazi sa temperaturom i sirupom. Pitanje je čije će obaveze tog jutra biti stavljene na čekanje i koliko često je to ista osoba.

Koliko karijera žena trpi zbog ove prakse?

Karijera se retko menja zbog jednog dana provedenog kod kuće. Problem može nastati kada jedna osoba godinama preuzima većinu nepredvidivih prekida. Bolest deteta, kontrola kod pedijatra, poziv iz vrtića, zatvoren vrtić, oporavak koji traje duže nego što se očekivalo. Ako se podrazumeva da će na sve to odgovoriti majka, ona postaje roditelj čiji posao mora da bude prilagodljiviji porodičnim potrebama. To je deo šireg fenomena koji ekonomisti nazivaju motherhood penalty – dugoročnih profesionalnih i finansijskih posledica koje žene mogu da iskuse nakon što postanu majke. Veliko međunarodno istraživanje Child Penalty Atlas, koje je obuhvatilo 134 zemlje, pokazuje da se profesionalne putanje muškaraca i žena posebno razdvajaju nakon dolaska prvog deteta. U velikom broju zemalja kod žena dolazi do značajnog i dugotrajnog pada zaposlenosti nakon roditeljstva, dok se kod muškaraca isti obrazac ne pojavljuje na isti način. Naravno, iza toga ne stoji samo nega bolesnog deteta. Tu su roditeljsko odsustvo, dostupnost vrtića, radno vreme, razlike u zaradama, diskriminacija i raspodela svakodnevne brige. Ali pitanje „ko danas ostaje kod kuće?“ dobro pokazuje kako ta raspodela izgleda u praksi.

Najzanimljiviji deo problema jeste to što odluka da majka ostane sa detetom ne mora da bude rezultat svesne neravnopravnosti unutar porodice. Može da bude potpuno racionalna. Ako otac zarađuje više, ako njegova pozicija zahteva fizičko prisustvo, dok majka može da radi od kuće, porodica će  verovatno zaključiti da je jednostavnije da ona ostane. OECD upravo finansijske razloge, kulturu na radnom mestu i tradicionalne rodne uloge navodi među faktorima zbog kojih očevi ređe koriste odsustva namenjena brizi o deci. Ali tu nastaje začarani krug: ako majka češće bira fleksibilnost zato što zarađuje manje, ona može imati manje prostora za profesionalno napredovanje. A ako se razlika u prihodima dodatno poveća, porodici će sledeći put biti još logičnije da ponovo odsustvuje ona.

Cena nije samo profesionalna

Kada je jedna osoba u porodici stalno „dežurni roditelj“, ona ne preuzima samo dan odsustva. Ona češće prati simptome, zakazuje pedijatra, pamti kada treba dati lek, organizuje ko će sutra čuvati dete ako temperatura ne prođe i razmišlja šta će se dogoditi ako bolest potraje još tri dana. Tu dolazimo do mental loada – nevidljivog organizacionog i mentalnog rada potrebnog da porodica funkcioniše. A kada je jedna osoba stalno zadužena za taj deo roditeljstva, druga lako može postati sekundarni roditelj čak i kada to nikada nije bila namera para. Istraživanja koja je analizirao OECD pokazuju da očevi koji koriste odsustvo i više učestvuju u brizi o deci imaju tendenciju da ostanu uključeniji u brigu i kasnije. Veće uključivanje povezano je i sa boljom komunikacijom i većom bliskošću između očeva i dece. Ravnopravnija briga zato nije samo način da se rastereti majka. Ona menja način na koji oba roditelja učestvuju u porodičnom životu.

Foto: Pexels.com