Nije pitanje imate li ga, već koliko je jak: Da li vas imposter sindrom blokira?

Istraživanja pokazuju da se 70 odsto uspešnih žena bar jednom u životu suoči sa imposter sindromom. Zato, ne pitamo da li ga imate već: koliko je vaš imposter sindrom ozbiljan?

Živimo u vremenu kada je imposter sindrom pojava o kojoj se otvoreno i često govori, sa dobrim razlogom. Za razliku od uobičajene samokritike, imposter vas vodi ka gubitku samopouzdanja, blokadama i neuspehu. Tokom decenija istraživanja ovog psihološkog fenomena, osmišljeni su brojni sistemi za njegovo dijagnostifikovanje i vrednovanje, ali svi oni počivaju na istom: Clance Impostor Phenomenon Scale.

Upitnik sa dvadeset pitanja koja jasno mere vaš nivo straha i gubitka samopouzdanja osmislila je još 1985. godine psihološkinja Pauline Rose Clance. Svako od pitanja precizno ukazuje na to do koje mere osećate strah od neuspeha, sumnju u svoje sposobnosti i ispoljavate sklonost umanjivanju sopstvenih postignuća. Zašto je to važno?

Imposter sindrom je psihološko stanje u kome konstantno sumnjate u svoje sposobnosti, iako evidentno doživljavate uspeh. Iako ga prvenstveno povezuju sa karijerom, on se preliva u sve aspekte našeg života, uključujući i odnose sa dragim ljudima. Osobe sa imposterom ne sumnjaju samo u svoje poslovne odluke, ovaj nedostatak samopouzdanja preliva se na svakodnevicu. Svako donošenje odluka postaje teško, stvari se proveravaju bezbroj puta, a to sve vodi potpunoj mentalnoj iscrpljenosti. Svaki svakodnevni zadatak za njih je test perfekcionizma, čak i odlazak u kupovinu. Uticaj imposter sindroma na svakodnevicu je neupitan, a mentalno zdravlje zbog toga trpi.

Posledice imposter sindroma na međuljudske odnose

Ljudi počnu da izbegavaju stvarnu bliskost u strahu da će drugi uvideti da su varalice i da ne vrede dovoljno, izbegavaju druženja i socijalizaciju jer osećaju da ne pripadaju nigde, a u najgorim slučajevima počinju da se udaljavaju od partnera i porodice u strahu da nisu dovoljno dobri. Svaki svakodnevni zadatak za njih je test perfekcionizma, čak i odlazak u kupovinu. Uticaj imposter sindroma na svakodnevicu je neupitan, a mentalno zdravlje zbog toga trpi.

Posledice imposter sindroma na karijeru

Već su svima poznate: blokirani ste, zamrznuti u mestu, u strahu da posegnete za novim projektom ili šansom. Ali, za žene je imposter još složeniji i to zbog rodnog jaza u plaćanju i pri zapošljavanju. Žene, pokazuju istraživanja, zarađuju oko 13,5 odsto manje nego jednako obrazovani i sposobni muškarci i oko četiri puta ređe dolate na čelne pozicije. Stoga su sklonije imposteru i ujedno ovaj sindrom ima jači uticaj na njih. Anksioznost im ograničava sposobnost koncentracije, pada motivacija i raspoloženje, a radni učinak slabi. Imposter sindrom sprečava žene da zatraže unapređenje ili povišicu, što negativno utiče i na finansije i na samopouzdanje. Dokaz? Žene se prijavljuju za visoko plaćene poslove samo ako sipunjavaju 100% zadatih uslova. Muškarci igraju na sreću.

Koliko je jak vaš imposter sindrom?

Upravo zato je važno da znate koliko je vaš imposter sindrom jak. Psiholozi priznaju četiri osnovna stupnja: slabo izražen, umeren, visoko izražen i veoma izražen imposter. Jačina se određuje upravo prema uticaju koji ovo stanje ima na vašu svakodnevicu. Ako želite da otkrijete kojoj grupi vi pripadate i da li on predstavlja stvarnu blokadu i prepreku vašem razvoju, odgovorite na sledećih 20 pitanja:

Clance Impostor Phenomenon Scale

Na svako od ovih 20 pitanja odgovorite u skladu sa sledećom skalom:

1 – nikada
2 – retko
3 – ponekad
4 – često
5 – uvek

Zabeležite broj bodova koji je doneo vaš odgovor i saberite ih na kraju.

Često sam postizala dobre rezultate na testuiako sam smatrala da nisam dovoljno spremna.
Ponekad ostavljam utisak da sam kompetentnija nego što zaista jesam.
Izbegavam procene i evaluacije kad god mogu i plašim se da me drugi procenjuju.
Kada me ljudi pohvale za nešto što sam postigla, bojim se da u budućnosti neću ispuniti njihova očekivanja.
Ponekad mislim da sam svoju trenutnu poziciju ili uspeh postigla zato što sam se našla na pravom mestu u pravo vreme ili sam poznavala prave ljude.
Plašim se da bi ljudi koji su mi važni mogli otkriti da nisam sposobna koliko oni misle.
Sklonija sam da pamtim situacije u kojima nisam dala svoj maksimum nego one u kojima jesam.
Retko uradim zadatak ili projekat onako dobro kako bih želela.
Ponekad imam osećaj ili verujem da je moj uspeh u životu ili poslu rezultat neke greške.
Teško mi je da prihvatim komplimente ili pohvale za svoju inteligenciju ili postignuća.
Ponekad imam osećaj da je moj uspeh rezultat sreće.
Ponekad sam razočarana svojim dosadašnjim postignućima i mislim da sam mogla postići mnogo više.
Ponekad se bojim da će drugi otkriti koliko zapravo nemam znanja ili sposobnosti.
Često se plašim da ću doživeti neuspeh u novom zadatku, iako uglavnom uspevam u onome što radim.
Kada uspem u nečemu i dobijem priznanje, sumnjam da ću moći ponovo da postignem isti uspeh.
Ako dobijem mnogo pohvala i priznanja za nešto što sam uradila, sklona sam da umanjim značaj tog uspeha.
Često upoređujem svoje sposobnosti sa drugima i mislim da su oni inteligentniji od mene.
Često brinem da neću uspeti u projektu ili na ispitu, iako drugi veruju da ću biti uspešna.
Ako treba da dobijem unapređenje ili neko priznanje, oklevam da to podelim sa drugima dok se zaista ne dogodi.
Osećam se loše i obeshrabreno ako nisam najbolja ili bar posebno uspešna u situacijama koje uključuju postignuća.

Rezultat testa:

Ako je ukupan rezultat 40 ili manje, osoba ima malo karakteristika imposter sindroma; rezultat između 41 i 60 ukazuje na umeren nivo; rezultat između 61 i 80 znači da osoba često ima imposter osećanja; dok rezultat veći od 80 ukazuje na izražena i intenzivna iskustva ovog fenomena. Što je rezultat viši, to imposter fenomen češće i snažnije utiče na život osobe.

Šta sada?

Ukoliko imate visok ili izražen imposter (rezultat preko 61) ili ukoliko shvatate da vam ponavljajući obrasci impostera utiču na život, bez obzira koliko ste bodova na skali osvojili, uradite ono što biste i sa svakom blokadom: učinite sve što možete da je uklonite. Najbolji put ka tome jeste razgovor sa psihologom. To nije znak slabosti, naprotiv – to je put da dobijete jasniju sliku o sebi, svojim obrascima ponašanja i emocijama koje vam utiču na život i oblikuju ga. Odlazak kod psihologa je hrabar potez i promišljeno ulaganje.

Foto: Shutterstock