Da li doživljavaš imposter sindrom? 20 pitanja te deli od odgovora

Znaš li zašto se toliko priča o imposter sindromu? Prema istraživanjima sprovedenim u Americi i Velikoj Britaniji, čak 25 do 30 odsto uspešnih ljudi suočava se sa ovom psihološkom kočnicom. I to nije sve: 70 odsto odraslih se bar u jednom trenutku u svojoj karijeri suoči sa dubokim osećanjem da nije dovoljno dobar, iako rezultati govore suprotno. Da li si među njima?

Šta je imposter sindrom?

Imposter sindrom je prvi put dijagnostifikovan u sedamdesetim godinama, kod uspešnih žena. On, u stvari, predstavlja psihološki obrazac u kome osoba veruje da nije dovoljno sposobna, kompetentna ili zaslužna za svoje uspehe, uprkos objektivnim dokazima da dobro radi i postiže rezultate. Ljudi koji ga doživljavaju često misle da su postigli uspeh zahvaljujući sreći, slučaju ili tuđoj pomoći, a ne sopstvenom znanju i trudu. Zbog toga imaju stalni osećaj da će biti razotkriveni kao neko ko ne zaslužuje svoju poziciju ili pohvale koje dobija. U praksi, imposter sindrom se manifestuje kroz sumnju u svoje sposobnosti, teško prihvatanje komplimenata ili priznanja, sklonost da se sopstvena postignuća umanjuju i preterani strah od greške. Osoba često postavlja sebi nerealno visoke standarde i oseća veliki pritisak da stalno dokazuje svoju vrednost, što vodi do stresa, anksioznosti i iscrpljenosti.

Šta izaziva imposter sindrom?

Zašto bi iko pomislio da nije dovoljno dobar, ako rezultati postoje? Lične osobine u velikoj meri utiču na razvoj imposter sindroma. Osobe koje ga doživljavaju obično se bore sa niskim osećajem sopstvene efikasnosti, perfekcionizmom i neuroticizmom. Okruženja u kojima se podstiče nadmetanje takođe mogu doprineti razvoju impostera.
Isticanje sopstvenog uspeha, ironično, može pokrenuti osećanja imposter sindroma. To se može desiti prilikom primanja nagrade, polaganja važnog ispita ili unapređenja – odjednom počnete da se preispitujete i učini vam se da su vaša postignuća sitnica u odnosu na konkurente. Neuspeh koji se dogodi nakon niza uspeha takođe može navesti osobu da preispituje i dovodi u pitanje svoje ukupne sposobnosti.
Ne smemo zaboraviti ni perfekcionizam: kada ste usmereni na to da sve radite savršeno, osuđeni ste na neuspeh, jer je apsolutno savršeno nedostižan cilj. Tada, iako ste savršeno efikasan i uspešan čovek, možete pomisliti da ipak niste dovoljno dobri.

Da li doživljavaš imposter sindrom?

Imposter sindrom može biti teško prepoznati jer ljudi koji ga imaju često veruju da je njihov problem realan, a ne iskrivljena percepcija. Ipak, postoje jasni pokazatelji koji ti mogu pomoći da proceniš da li ga doživljavaš.

Najpre, možda često osećaš da tvoj uspeh nije rezultat tvojih sposobnosti, već sreće, slučaja ili tuđe pomoći. Kada dobiješ pohvalu, umesto da je prihvatiš, imaš unutrašnji otpor i misliš da ljudi preuveličavaju tvoj doprinos. Uprkos objektivnim dokazima da radiš dobro, iznutra osećaš da nisi dovoljno kompetentna i da bi drugi, ako bolje pogledaju, mogli da shvate da ne znaš koliko oni misle da znaš.

Drugi znak je stalna sumnja u sopstvene odluke i veštine. Često proveravaš svoj rad više nego što je potrebno ili se prekomerno pripremaš za zadatke, jer misliš da će se samo tako prikriti tvoje nepostojeće mane. Nekada se dešava i suprotno: odugovlačiš, jer te strah od neuspeha parališe. Ni jedno ni drugo ne dolazi iz potrebe da posao bude dobro urađen, već iz straha da ćeš pogrešiti i biti razotkrivena.

Treći pokazatelj je perfekcionizam. Postavljaš sebi nerealno visoke standarde i doživljavaš svaku sitnu grešku kao dokaz da nisi dovoljno dobra. Često osećaš da moraš da radiš više od drugih da bi opravdala svoje mesto. Kada postigneš cilj, zadovoljstvo traje kratko, jer odmah pomeraš granicu i uveravaš sebe da je sledeći rezultat pravi test tvoje vrednosti.

Četvrti signal je unutrašnji konflikt između spoljašnjeg uspeha i unutrašnjeg doživljaja sebe. Ljudi te vide kao kompetentnu, pouzdanu i sposobnu, ali ti se osećaš kao da glumiš tu ulogu. Kao da postoji jaz između onoga kako te drugi vide i toga kako se osećaš iznutra.

Ukoliko nisi sigurna da li patiš od imposter sindroma, reši ovaj test, delo Psychology Today magazina. Dovoljno je da iskreno odgovoriš na 20 pitanja i da saznaš da li je neophodno da se konsultuješ sa stručnjacima.

Foto: Cottonbro Studio/Pexels.com