Women’s rights backlash je pojam koji moramo upoznati: Ženska prava nazaduju širom sveta

Iako je globalni indeks rodnog jaza ove godine najbolji u istoriji, realnost ženskih prava je daleko drugačija. Čak jedna od četiri zemlje prijavljuje nazadovanje u oblasti ženskih prava – pokazale su analize rađene uoči 8. marta 2026. godine

Svetski ekonomski forum već godinama, u 148 država, meri razlike između žena i muškaraca u: ekonomiji (zaposlenost, plate), obrazovanju, zdravlju i političkoj moći. Na osnovu prikupljenih podataka izračunava globalni indeks rodnog jaza, a ove godine on iznosi 68,6 odsto. Ako pitate cifre, to znači da smo u ovom trenutku u istoriji najbliži punoj ravnopravnosti polova. Pa, ipak, čak i ovaj indeks nam poručuje sledeće: ako nastavimo ovim tempom potpuna ravnopravnost polova dogodiće se za tačno 123 godine. Zemlje najbliže ovoj idealnoj zamišljenoj slici su: Island, Finska, Norveška, Novi Zeland i Švedska. A šta je sa ostatkom sveta?

U poslednjih nekoliko godina pojam backlash protiv ženskih prava sve češće se pojavljuje u analizama međunarodnih organizacija, sociologa i političkih instituta. Pod tim pojmom podrazumeva se politički, društveni ili kulturni otpor prema napretku rodne ravnopravnosti, odnosno pokušaji da se ograniče već stečena prava žena. Istraživanja pokazuju da takve reakcije nisu neuobičajene i da se često javljaju upravo nakon perioda društvenog napretka.

Ženska prava nazaduju u poslednjoj deceniji

Nažalost, prema svim analizama, ako uzmemo ukupnu situaciju u svetu, događa se nešto što sociolozi zovu backlash. Suštinski, ženska prava su u opadanju u četvrtini svetskih zemalja. Iako je Avganistan u kome su na snazi rigidni talibanski zakoni prvi kojeg se setimo, on je samo jedan u nizu primera. Evo šta brojke kažu o ženskim pravima u svetu:

• UN procenjuje da bi do 2030. 351 milion žena i dalje mogao živeti u ekstremnom siromaštvu ako se trendovi ne promene
• Svetska banka upozorava da manje od 5 odsto žena živi u zemljama sa realnom rodnom ravnopavnošću. Kada se pomenuti globalni indeks posmatra u stvarnim okvirima, kroz primenu zakona i realizaciju odluka, on pada na 53. Uključite li sistemsku podršku ženama u sliku, pada na 47.
• ženama u Evropskoj uniji treba 15.5 meseci da zarade ono što muške kolege na istoj poziciji zarade za godinu dana
• svaka treća žena u Evropskoj uniji doživela je neku vrstu psihičkog, fizičkog ili seksualnog nasilja
• u generaciji Z porastao je broj muškaraca koji smatraju da žena treba da sluša muža. Ovo misli trećina mladih muškaraca u Velikoj Britaniji, Americi, Australiji, Islandu i Indiji.
• žene zauzimaju svega 27 poslaničkih mesta u svetu. To znači da je tročetvrtinska moć i dalje u rukama muškaraca
• manje od 30 odsto naučnika u svetu su žene
• žene i dalje obavljaju 75 odsto neplaćenih poslova u domaćinstvima
• u 90 zemalja i dalje postoje zakoni koji onemogućavaju ekonomsku nezavisnost žena

Ukidanje ženskih prava od Avganistana do Amerike

Kada govorimo o slabljenju ženskih prava, uvek nam na pamet padaju zemlje pod vođstvom ekstremističkih vlada. Ipak, mapa nazadovanja ženskih prava dobrano zadire u zemlje razvijenog sveta:

Avganistan: Talibanski režim nastavio je 2025. dodatno ograničavati prava žena.

• zabrana srednjeg i univerzitetskog obrazovanja za žene

• zabrana većine poslova za žene

• zabrana ulaska u parkove, teretane i javne prostore

• uklanjanje knjiga koje su napisale žene iz univerzitetskih programa

• zabrana kurseva o ljudskim pravima i seksualnom uznemiravanju

• zabrana putovanja bez muškog staratelja

Međunarodni krivični sud izdao je naloge za hapšenje talibanskih lidera zbog sistemskog progona žena.

 Iran: pooštravanje zakona o obaveznom hidžabu

U Iranu je, već više od godinu dana, na snazi zakon Hijab and Chastity law. Odredbe postaju sve strožije. Kazne uključuju:

• ogromne novčane kazne

• zatvor

• bičevanje

• zabranu rada

• digitalni nadzor i prijavljivanje žena koje ne nose hidžab

Kazne mogu dostići desetine hiljada dolara i višegodišnji zatvor.

El Salvador: kriminalizacija trudnoće i pobačaja

El Salvador već ima jednu od najstrožih zabrana abortusa na svetu, ali je 2025. zabeleženo novo pogoršanje situacije:

• žene koje imaju spontani pobačaj optužuju se za ubistvo

• kazne mogu biti 30–40 godina zatvora

• lekari su pod pritiskom da prijavljuju pacijentkinje

Aktivisti upozoravaju da se progon žena ponovo povećava.

Sjedinjene Američke Države: dalji pad pristupa abortusu

Posle ukidanja presude Roe v. Wade (2022) sve više saveznih država zabranjuje abortus, a događa se i:

• smanjenje finansiranja međunarodnih programa reproduktivnog zdravlja

• smanjena podrška globalnim programima za planiranje porodice

To utiče i na globalne programe zdravlja žena.

 Turska: ograničenja abortusa u medicinskom sistemu

U Turskoj zakon i dalje dozvoljava abortus do 10. nedelje, ali u praksi se sve češće događa da se udatim ženama traži saglasnost muža.  To predstavlja zakonsko ograničenje autonomije žena nad sopstvenim telom.

Istočna Evropa – politički pokušaji slabljenja zaštite žena

U Letoniji su političke partije pokušale da povuku zemlju iz  Istanbulske konvencije, glavnog evropskog sporazuma protiv nasilja nad ženama. Plan je privremeno zaustavljen zbog protesta javnosti.

Zašto nam se ovo događa?

Jedan od ključnih faktora koji utiče na pojavu backlash-a jeste ekonomska nesigurnost. Brojne studije pokazuju da otpor prema ravnopravnosti raste u društvima u kojima veliki deo stanovništva oseća ekonomsku neizvesnost, gubitak radnih mesta ili pad životnog standarda. Kada ljudi osećaju da gube društveni ili ekonomski status, lakše prihvataju narative koji tvrde da su društvene promene otišle predaleko. Na ovu vezu posebno ukazuju analize iz izveštaja Global Gender Gap Report (World Economic Forum, 2025) i Gender Equality and the Crisis of Democracy (International IDEA, 2023–2024), koje pokazuju da politički otpor ravnopravnosti često raste u periodima ekonomskih i političkih kriza.

Druga važna strategija koju istraživači naglašavaju jeste uključivanje muškaraca u programe rodne ravnopravnosti. Raniji programi su se često fokusirali gotovo isključivo na osnaživanje žena, dok su muškarci ostajali izvan tih politika. Međutim, novija istraživanja ukazuju da je uključivanje muškaraca i dečaka ključno za dugoročne promene. Na to posebno ukazuje studija State of the World’s Fathers (Equimundo i Promundo, 2023), kao i izveštaj The Man Box Study koji analizira stavove mladih muškaraca prema rodnim normama. Ova istraživanja pokazuju da se otpor prema ravnopravnosti smanjuje kada se muškarci aktivno uključuju u programe koji promovišu partnerstvo, ravnopravnu podelu brige o porodici i nove modele muškosti.

Treći važan faktor u sprečavanju backlash-a jeste borba protiv dezinformacija. U digitalnom okruženju sve češće se šire narativi koji tvrde da su žene već postigle punu ravnopravnost ili da su muškarci postali diskriminisana grupa. Takve poruke često dolaze iz organizovanih kampanja na društvenim mrežama. Izveštaji Gender Snapshot (UN Women, 2024–2025) i Online Misogyny and Gendered Disinformation (European Institute for Gender Equality, 2024) upozoravaju da su dezinformacije o rodnoj ravnopravnosti postale važan instrument političke mobilizacije. Zbog toga međunarodne organizacije sve više naglašavaju značaj medijske pismenosti, transparentnih podataka i brzog reagovanja na manipulacije u javnom prostoru.

Istraživanja takođe pokazuju da je backlash slabiji u društvima u kojima postoje razvijene socijalne politike koje omogućavaju ravnotežu između rada i porodičnog života. Kada žene dobiju nova prava na tržištu rada, ali se istovremeno očekuje da i dalje preuzmu najveći deo brige o porodici, dolazi do povećanog društvenog pritiska i konflikta. Zbog toga mnoge studije preporučuju politike poput roditeljskog odsustva za oba roditelja, dostupnih sistema brige o deci i fleksibilnog radnog vremena. Ove preporuke nalaze se u izveštajima Women, Business and the Law (World Bank, 2024) i The Care Economy and Gender Equality (International Labour Organization, 2023).

Važnu ulogu ima i politička reprezentacija žena. Istraživanja pokazuju da države sa većim učešćem žena u parlamentima i vladama imaju stabilnije politike rodne ravnopravnosti i ređe dolazi do naglih promena zakona koji štite prava žena. Ovaj zaključak pojavljuje se u više međunarodnih analiza, uključujući izveštaj Women in Politics (Inter-Parliamentary Union, 2025) i studiju Women’s Political Representation and Policy Outcomes (UN Women).

Konačno, stručnjaci ističu da je obrazovanje mladih generacija jedan od najvažnijih dugoročnih faktora u sprečavanju backlash-a. U poslednjih nekoliko godina sociolozi primećuju rast ideološkog jaza između mladih muškaraca i žena u pojedinim društvima. Ovaj fenomen detaljno je analiziran u istraživanjima Gender Equality Attitudes Study (Pew Research Center, 2023–2024) i Global Gender Social Norms Index (UNDP, 2023). Zaključak tih studija jeste da obrazovanje o rodnoj ravnopravnosti, otvoreni dijalog i rad sa mladima mogu značajno smanjiti društvene tenzije i sprečiti radikalizaciju stavova.

Foto: Pexels.com