|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
April 23, 2026
Samodistanciranje je zajedničko ime za psihološke tehnike koje vam pomažu da lakše prođete kroz konfliktne situacije i smanjite stres negativnih događaja, kako na poslu, tako i u životu
Ruminacija je spirala bez kraja. Koliko često vam se događa da ponovo preživljavate konflikte ili negativne događaje, iznova i iznova? Ponekad, zato što niste zadovoljni svojom reakcijom. Drugom prilikom, u pokušaju da preradite sve nakupljene negativne emocije. Isti događaj ponavljate svojoj prijateljici, partneru, a potom ga tiho preživljavate pred spavanje, izazivajući potpuno isti splet negativnih emocija… Samodistanciranje je skup tehnika koje staju na put ruminaciji, ali ujedno i pomažu da vratite objektivnost, ostanete mirni dok rešavate konflikte i donosite bolje odluke pod stresom.
Onoga trenutka kada dozvolimo sebi da budemo zarobljeni u spiralu ponavljanja situacija, rečenica, ubeđivanja, negativnih emocija, gubimo objektivnost. Ceo događaj postaje obojen našim emocijama, često negativnim. Počinjemo da smatramo da je samo naša parspektiva ona istinita i realna, a posledica ovakvog stanovišta može biti samo produbljivanje sukoba i donošenje loših odluka.
Istraživanja i psihološke studije pokazuju da emotivno distanciranje od nekog događaja dozvoljava da zadržimo objektivnost i smanjimo stres. Samodistanciranje pomaže i da lakše obradimo negativna iskustva, a manji je i njihov uticaj na naše samopouzdanje. Kada uspemo da zadržimo objektivnost tokom rekonstrukcije nekog uznemirujućeg događaja, mnogo nam je bolji uvid i lakše ćemo doći do pouka i valjanih rešenja. Druga istraživanja pokazala su da samodistanciranje smanjuje bes i agresiju, a odlično je i za rešavanje konfluktnih odnosa. Spremne da savladate samodistanciranje?
Vizualizujte posmatrača
Podstaknite sebe (a ako je potrebno i druge umešane ljude) da bukvalno zamislite treću osobu koja posmatra izazovnu situaciju. Ukoliko vam se to čini neozbiljnim ili detinjastim, onda pokušajte da zamislite šta bi vam najbolji prijatelj rekao da vas posmatra u datoj situaciji. Rezultati novih psiholoških istraživanja pokazuju da ova tehnika pomaže da izgradite emotivnu distancu. Čak su i petogodišnja deca uspevala da stave emocije pod kontrolu kada su zamišljala da situaciju posmatraju iz superherojske perspektive.
Ne koristite zamenicu JA
Pokušajte da tokom unutrašnjeg dijaloga izbacite zamenicu za prvo lice jednine. O svom ponašanju i emocijama govorite kao da pripadaju nekome drugome: njoj ili njemu. Ova mala jezička promena može postati efikasno sredstvo za postizanje emotivne distance.
Pišite o događaju
Kreirajte ličnu, smisleno oblikovanu priču koja vam pomaže da analizirate i razumete negativan događaj. Učesnici istraživanja koji su se prihvatili pisanja o događaju koji ih je uznemirio, uspevali su daleko objektivnije da sagledaju situaciju u kojoj su se našli. Oni koji su pisali iz distancirane perspektive koristili su manje zamenica u prvom licu i reči koje označavaju negativne emocije i više su se trudili da proniknu u uzork događaja.
Fokusirajte se na budućnost
Nova oblast istraživanja u okviru samodistanciranja bavi se snagom vremenske distance. Zapitajte se: Kako ću se osećati povodom ovoga za nedelju dana ili za deset godina? Ovaj oblik mentalnog putovanja kroz vreme može biti efikasan jer čini trenutne događaje manje važnim. Čak i jednostavna svest o prolaznosti vremena (odnosno ideja da ništa nije trajno) može vam pomeriti fokus.
Foto: Pexels.com
