|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
December 18, 2025
One su žene koje osnažuju žene. Kada su shvatile da žene starije od 45 godina lako ostaju bez posla, a teško ga pronalaze, osnovale su Udruženje Žene na prekretnici. Traju već 10 godina
Početkom decembra, na maloj proslavi, desetak žena koje su osnivačice Udruženja Žene na prekretnici proslavilo je jubilej – deset godina rada. Za tih deset godina ove volonterke osnažile su preko 800 žena na raznim edukativnim programima, održale 304 radionica i treninga, 254 savetovališta i mentorisanja u 17 edukativnih ciklusa. Sve ove aktivnosti bile su namenjene ženama koje čine najteže zapošljivu grupu radno sposobnih u Srbiji: žene starije od 45 godina.
Kada ne govore brojke, nego iskustva, ona bi se mogla svesti u ono što nam je rekla Jelena, nekada polaznica radionica, a sada jedna od volonterki Udruženja:
– Kada sam izgubila posao, zbog podmlađivanja kadra, osećala sam se kao da mi se svet srušio. Imala sam osećaj krivice, da sama nisam bila dovoljno dobra. Od sto zaposlenih koji su u tom talasu izgubili posao, 64 su bile žene, i sve su bile starije od 45 godina. U Udruženju Žene na prekretnici sam shvatila da nisam sama, imala sam osećaj da negde pripadam. Pronašla sam snagu u sebi, da ne može neko tek tako da me izbriše kao gumicom, napravila sam biznis-plan za svoje novo zaposlenje, zaposlila se, a kada sam otišla u penziju, pridružila sam se Udruženju.
Krajem ove godine Udruženje Žene na prekretnici organizovalo je ciklus od pet besplatnih radionica za nezaposlene žene, starije od 45 godina. Prvu radionicu je vodila Radmila Marić, HR ekspertkinja i menadžerka u penziji, koja je govorila o tome kako poslodavci vrše selekciju kandidata, i kako se pripremiti za uspešan intervju. U drugoj radionici psihološkinja Vesna Bajković razgovarala je sa polaznicama o tome kako povratiti samopouzdanje, izaći iz nevidljivosti i krenuti napred. Dve radionice je vodio Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda, koji je govorio o veštinama traženim na tržištu rada i kako ih uspešno steći, kao i o AI kao karijernom savetniku. Jednu od pet radionica vodila je Anika Šarić Marković, koja je sa polaznicama pravila nakit, i budila kreativnost, koja nestaje kada smo pod stresom.
Tokom 2015. godine, priča Miroslava Mima Perišić, predsednica Upravnog odbora Udruženja, primećena su značajna otpuštanja, odnosno proglašenja zaposlenih za tehnološki višak u bankama, privrednim društvima, Privrednoj komori… Bilo je očigledno da su prvo otpuštane žene, i to žene koje su imale 45 i više godina. Istovremeno, nekoliko žena sa bogatim profesionalnim iskustvom, među kojima i Miroslava, okupile su se sa idejom da organizuju udruženje i svoje iskustvo iskoriste za društvenu dobrobit. Vrlo brzo je sazrela ideja da se pomogne upravo ženama koje su ostale bez posla, a imaju 45+ godina.
– Analizirale smo dešavanja, utvrdile da žene u tim godinama imaju problem sa otpuštanjem i ponovnim zapošljavanjem, osmislile radionice kojim bi vratile samopouzdanje tim ženama, kroz psihološku pomoć, i dale valjane informacije o njihovim pravima, o načinu savremenog apliciranja za posao, informacije o preduzetništvu… – priča Miroslava.
Već krajem te iste godine i početkom naredne organizovane su i uspešno sprovedene pilot radionice, potpuno na dobrovoljnoj, volonterskoj osnovi renomiranih predavača. Utisci i komentari polaznica su potvrdili osnivačicama da su na pravom putu. Da je ženama na prekretnici neophodno mesto gde će se osećati sigurno, dobrodošlo, gde će se upoznati, videti da nisu same i zaboravljene od svih. Psiholozi su im posebno pomogli da dignu glavu, osete snagu u sebi i počnu da rade na novom zadatku: naći novo zaposlenje.
Na putu dugom deset godina, prva prepreka na koju su naišle, postoji i danas: sve su volonterke, nemaju sredstava da nekog stalno zaposle, ko bi se profesionalno bavio delatnostima udruženja, a osim malih projekata za koje su sredstva dobijale od stranih fondacija, ili bile angažovane od drugih organizacija za neke radionice, najveću podršku imaju od pojedinaca/ki i firmi. I ovaj ciklus radionica realizovan je crowfoundingom, kojim su tražile da im zajednica pomogne da prikupe 120.000 dinara, kako bi mogle da organizuju program. I uspele su, dok im je stalni partner Kuća ljudskih prava ustupila prostor. Tu se završava podrška koju dobijaju od društva, ali posebno naglašavaju uspešnu saradnju sa akademskom zajednicom, bilo da ih angažuju kao predavače/ice, ili na pisanju publikacija i istraživanja.
– Prema upitnicima koje smo posle radionica davale polaznicama da ih popune, ocene za program i predavače su bile veoma visoke. Žene su se bolje osećale, dobijale su ideje šta dalje, one su se međusobno umrežile. Tako da se može reći da je bio pozitivan uticaj u tom smislu. Neke žene su se zaposlile, neke su započele sopstveni posao. Na žalost, i pored naših molbi nemamo potpune podatke o broju žena koje su se zaposlile i koje su postale preduzetnice. Posebno nam je drago što su se neke pridružile radu Udruženja i to nam je takođe poseban podsticaj, kažu u Udruženju Žene na prekretnici za portal Fempiria.
Tragajući za odgovorom na pitanje šta raditi kada izgubiš posao mnoge žene su susretima u ovom Udruženju našle ideje, saveznice, saradnice, ali i stručnjake koji su im pomogli da naprave dobar CV ili su ih samo osnažili da povrate poverenje i sigurnost u sebe. Na ovogodišnjem ciklusu radionica bile su žene koje nikada nisu ni imale posao, one koje su ga gubile više puta, ali i one koje su procenileda je trenutak da se priključe, iako su još uvek formalno imale posao. Umrežavanje i međusobna inspiracija, uz stručne savete su ono što su dobile. A za žene je često to sasvim dovoljan podsticaj da krenu dalje. O državi i nepostojanju podrške za ovu teško zapošljivu grupu, kao i o tome da je ekonomska nezavisnost najčešće jedini put za beg od nasilja u porodici, pisaćemo u narednim tekstovima, inspirisane i ohrabrene činjenicom da postoje žene koje brinu o drugim ženama.
Autor: Katarina Milićević
Foto: Privatna arhiva
