|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
January 13, 2026
Najbolji način da sa prijateljicom provedete kvalitetno vreme, a da se dugo posle toga sećate i susreta i razgovora je da odete zajedno u pozorište. Osim lakoće dogovora, jer svako uvek želi da ide u pozorište, susret i kafa pre predstave, za razmenu informacija o ličnim životima, te piće posle predstave, za sumiranje utisaka, daju kvalitet ne samo prijateljstvu, nego i životu.
Donosimo spisak predstava koje su naš predlog za odlazak sa sa prijateljicom, čak i kada ona živi u drugom gradu. Zajedničko putovanje samo zbog predstave je provod koji preporučujemo za početak 2026. godine. Naš izbor je obuhvatio predstave koje se igraju u raznim gradovima i pozorištima, i on može da bude i inspiracija da se vidite sa prijateljicom koja živi u nekom od tih gradova.
Čak i ako je teško dogovoriti se i otići na predstavu sa nekim – u pozorište uvek možete da odete i same. To je jedno od najsigurnijih mesta na kojima žena može da bude sama, i sama sa svojim mislima, suzama i smehom, koje ne zahtevaju objašnjenje, ni opravdanje.
“Semper idem”, Narodno pozoriše Sombor je prva, ultimativna predstava za sve generacije, polove, ukuse i afinitete. rađena po sjajnoj knjizi Đorđa Lebovića, u režiji Gorčina Stojanovića, u produkciji Narodnog pozorišta u Somboru. Ako knjigu za koju je Teofil Pančić rekao da je prvo remek-delo XXI veka u srpskoj književnosti još uvek niste pročitali, posle predstave sigurno hoćete. Važi i obrnuto. Za ovu predstavu vam je, ukoliko niste iz Sombora, potrebno više logistike: da obezbedite kartu, smeštaj u Somboru, te psihički se pripremite za predstavu koja traje više od pet sati. No, kad glavni glumac, Marko Marković, može da briljira u svakoj sekundi te predstave na sceni, može se i u publici. Pripremite se za smeh, suze, tegobu, očaj, i vanredno jake utiske sa kojima ćete izaći, i koji će u vama još dugo živeti. Iako se igra već nekoliko godina, sala je uvek puna, i u njoj ćete sresti ljude iz raznih gradova, koji su u Sombor došli, kao i vi – samo zbog predstave. Sutradan ujutru, posle finog bačkog doručka, posetite Galeriju Milana Konjevića, taman da u tišini slika, utisci sa predstave se lagano slegnu u dubinu duše.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Po briljantnoj, i nagrađivanoj zbirci kratkih priča Rumene Bužarovske, Jovana Tomić je na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta postavila predstavu Moj muž. U njoj ćete uživati sa prijateljicom, jer ako ne prepoznate svog muža, prepoznaćete ponašanje njenog, ili one prijateljice koja je u poslednjem trenutku otkazala dolazak u pozorište, jer njen muž ima neke neodložne obaveze. Kao i u književnosti, i u ovoj predstavi Bužarovska propituje usađeni nam patrijarhat, ističe one njegove delove koje ni same ne prepoznajemo kao problematične, i navodi nas na razmišljanje o ulozi žena i partnerskim odnosima. Sanja Marković i Jovana Belović nose dramski tekst prirodno, te ćete se zapitati da li gledate predstavu, ili ste u kući svojih prijatelja i učestvujete u porodičnoj drami.
Kao što se književnost ne deli na mušku, žensku i dečiju, tako se ne dele ni predstave: predrasuda je da se u pozorištima za decu igraju samo predstave za najmlađe. One su tu da mlade gledaoce obrazuju, i približe im pozorišne čarolije, ali ozbiljno dobre repertoare za sve generacije imaju i pozorišta za najmlađe. Tako je prava poslastica častiti sebe i prijateljicu, a ona može da bude i sasvim mlada, odlaskom na predstavu Sjaj zvezda na plafonu, koji tka priču o porodici, ljubavi i odrastanju. U režiji Damjana Kecojevića, u ovoj divnoj predstavi po knjizi Juhane Tidel, koju je adaptirala igraju Mina Nenadović, Julija Petković, Drina Kecojević, Anđela Alavirević, Nevena Kočović…
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Nostalgično, ali i kritičko sećanje na najveću fabriku bivše Jugoslavije u sebi sadrži i nežnost prema vremenima koja su odavno prošla, i setu zbog svesnosti da se ona nikada neće vratiti, ali i kritičnost prema prošlosti i sadašnjosti – niti je nekada sve bilo dobro, niti je danas sve loše, vreme neumitno donosi promene, a ideje nose ljude.
Po tekstu Milovana Mračevića, u režiji Aleksandra Lukača, koji posle decenija života u Kanadi ponovo režira predstave u pozorištima u Srbiji, i čiji duh nam je nedostajao svih tih godina, glumci iz Kragujevca, predvođeni Miodragom Pejkovićem, slikaju vreme i ljude koji su još uvek duh toga grada: bili ga svesni ili ne. U Kragujevcu, ako odete na ovu predstavu, možete da obiđete i istorijske lokalitete “Zastave”, koji su od hala koje su hlebom hranile stotine hiljada ljudi, postale mesta noćnog provoda i zabave. Svakako, gledati predstavu u prvom srpskom pozorištu je kulturni događaj za sebe.
Inspirisan istoimenim filmom Saše Petrovića, u kojem je blistao nezaboravni Bekim Fehmiu, i koji je osvojio Gran pri Festivala u Kanu, reditelj Dejan Projkovski je pola veka kasnije, postavio predstavu Skupljači perja koja spaja ljubav, strast, tugu, eros, i donosi univerzalnu lepotu težine i lakoće života, koji vredi sve, i ne vredi ništa. Legende su se plele oko filma, pa je posebna hrabrost bila postaviti predstavu u novom ruhu i novom viđenju. Scensko-muzički spektakl nose glumci Marko Savić, Bojana Milanović, Marta Bereš, Milan Kovačević…
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Režiserka Iva Milošević donosi moderno čitanje klasika postavljanjem Sterijinog komada na scenu Drame na srpskom jeziku pozorišta u Subotici. Malograđanština je univerzalna za sva vremena, i zato joj se treba ismevati, na svakom mestu i u svakom vremenu. Moderna Zla žena navodi na preispitavanje ko je nasilnik/ca, a ko žrtva Sterijine postavke, te rastresa stavove stvorene prvim čitanjem. A to je, kao i ismevanje malograđanštini, uvek dobro raditi.
Piše: Katarina Milićević
Foto: Vision M/dupephotos.com
