|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
January 3, 2026
Zastanimo na trenutak. Da li vam je vilica stegnuta? Dišete li plitko? Osećate li nemir? Ukoliko je odgovor na bilo koje od ovih pitanja potvrdan, vreme je da se uočite sa činjenicom: vaš životni tempo je prebrz.
Umetnost usklađivanja sopstvenog tempa u današnjem brzom svetu, tvrde psiholozi, može da bude presudno za mentalno zdravlje. Adrenalni zamor, glavobolje i gastrointestinalne tegobe su samo neke od manifestacija stresa u kojem živimo. Veština određivanja sopstvenog tempa je upravo ona koja bi trebalo da nam pomogne da kroz stres plovimo sa što manje posledica. Personal pacing je narastujući trend koji nam to omogućava.
U eri burnouta i hustle kulture, raditi stvari sopstvenim tempom jeste od presudne važnosti. To je jedini način da sprečite pregorevanje, gubitak energije, zamor i bezvoljnost, a da ostanete efikasne i posvećene svojim ciljevima. Za žene, čiji život karakteriše i stalno dokazivanje na profesionalnom nivou, te nedljivi rad na ličnom, veština upravljanja svojim životnim tempom još je važnija. Personal pacing je trend koji nam predstavlja tehnike stvaranja održivog životnog tempa. A šta bi to bilo?
To bi bio onaj tempo koji vam omogućava da ostvarite svoje ciljeve, ali da zbog njih ne izgubite svoje zdravlje. Ideja je da radite efikasno, dobro, snažno, ali da vam uvek ostane dovoljno energije da osećate zadovoljstvo, da uživate u ličnom životu i da se brzo oporavljate od zahtevnih aktivnosti. Slikovito: zamislite da je vaša ukupna energija smeštena u bateriju i da se stavljate na punjač, odnosno prekidate sve aktivnosti, u onom trenutku kada vam je ostalo 10 do 15 odsto.
U teoriji, trebalo bi da svaka od nas zna šta, koliko i koliko brzo može. Ali, nažalost, često smo u situaciji da precenjujemo svoje mogućnosti ili da svesno namećemo svom telu neodrživ životni tempo. Kako da izađemo iz ovoga ciklusa i pronađemo onaj pravi, dugoročno održivi životni tempo?
Prvi korak bio bi da uradite svoju mapu energije. Umesto da proveravamo to-do liste, tokom jedne nedelje, beležimo trenutke u kojima nam je realizacija zadataka bila laka, kada smo imale pun fokus, kada nam se telo brzo oporavljalo nakon umora i kada smo osećale da smo pune energije. To su trenuci koji pokazuju da smo bile u pravom tempu. Vratite se unazad i otkrijte kakav vam je balans obaveza i odmora bio toga dana.
Drugi korak je test održivosti. Nisu vam potrebne komplikovane metrike, samo da sebi postavite jedno pitanje i date vrlo iskren odgovor: Da li ovim tempom mogu da živim narednih mesec (šest meseci), a da mi motivacija ostane na istom nivou? Ukoliko niste sigurne, znajte: tempo je pogrešan. Usporite malo.
Treća važna stvar ako želite da postavite personal pacing jeste: pratite vreme odmora, a ne umora. Obratite pažnju na sledeće: Koliko vremena mi treba da se vratim u balans? Ukoliko vreme oporavka odgovara vašem slobodnom vremenu, onda ste pronašle svoj održivi tempo. Ali, ako vam je za oporavak potrebno dodatno vreme – smanjite tempo.
Pre svega, važno je podsetiti se da psiholozi ni prebrz, ali ni prelagan tempo ne smatraju dobrim za vaše mentalno zdravlje. Ako vam je tempo nestimulišući, brzo ćete osetiti dosadu. Ukoliko je previše stimulativan, sledi sagorevanje. Dakle, baš kao i u drugim životnim oblastima, pronalaženje održivog tempa je, u suštini, pronalaženje dobrog balansa.
Nije baš jednostavan zadatak, ali bi ova tehnika mogla da vam pomogne. Najpre razmislite koliki vremenski okvir neophodan vama da biste zadatak izveli kvalitetno, ali bez preteranog umaranja. Potom razmislite o tome kakva su realna očekivanja od vas. Kada preklopite ova dva vremenska okvira dobićete onu brzinu koja zadovoljava postavljene ciljeve, al uzima u obzir i vaše potrebe.
Ovo će vam pomoći da sprečite sagorevanje na poslu. Kada imamo pred sobom veliki i važan cilj sklone smo da radimo iznad svojih maksimuma, što dugoročno vodi padu produktivnosti. Ali, ako svoj cilj podelite na manje zadatke, onda ćete rasporediti i energiju koju u njih ulažete. Osim što se time smanjuje rizik od iscrpljenosti, povreda i frustracije, dobija se i dragocena prednost – perspektiva. Preispitujući dugoročni cilj kroz povratne informacije iz samog procesa, možete stalno prilagođavati početnu viziju, plan i ciljeve kako biste se približili željenom ishodu.
Da, postoji vreme predviđeno za povlačenje ili prepuštanje zadataka i jako je važno da umete da ga prepoznate. Ako za neki zadatak nemate dovoljnu brzinu ili veštine, prepustite ga nekome drugom. Uštedećete i vreme i energiju, a rezultat će biti čak i bolji.
Posebno je važno da to radite tokom rizičnih, napornih ili iscrpljujućih aktivnosti. Pauza omogućava da sagledate situaciju, svoje impulse i ponašanje, a zatim primenite veštine tempa koje su najprimerenije.
Veoma je bolno kada ljudi koriste nerealne standarde i neadekvatna poređenja. Niko od nas ne radi i ne živi u istim uslovima, čak ni mi nismo isti u odnosu na deceniju pre. Stoga, ako želite da uporedite svoje rezultate i dobijete merljive okvire, onda koristite za poređenje sopstvene uspehe i to u vremenskom okviru od najviše dve godine.
Foto: Dupephotos.com
