|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
October 3, 2026
Jesu li žene koje u isto vreme grade karijeru i imaju ulogu majke pred “pucanjem”? I kako mental overload utiče na razvoj karijere, ali i porodični život?
Nije potrebno da budete fizički iscrpljene da biste imali osećaj da više ne možete da primite nijednu informaciju. Dovoljno je da istovremeno razmišljate o mejlu na koji treba odgovoriti, sastanku u 10, detetu koje sutra ima priredbu, namirnicama koje nedostaju kod kuće i terminu kod pedijatra. Sve se dešava paralelno, a nijedan od tih zadataka nije zaista “završen” dok o njemu i dalje morate da razmišljate. Sve ovo goe opisano, e to je mental overload, odnosno mentalno preopterećenje. Kod zaposlenih majki ono nije nužno posledica toga što fizički rade previše stvari. Veliki deo tereta čine obaveze koje postoje u glavi kao neprekidna lista otvorenih zadataka. Zato ponekad nije dovoljno završiti radni dan. Glava i dalje radi.
Mental overload nastaje kada količina informacija, odluka, obaveza i zahteva postane veća od kapaciteta kojim u tom trenutku možemo da ih obradimo. Kod roditelja se tome često pridružuje i takozvani mentalni teret: ne samo obavljanje zadatka već i njegovo uočavanje, planiranje i praćenje. Neko mora da se seti da je detetu potrebna nova garderoba. Neko prati raspored vrtića, zakazuje preglede, planira obroke, razmišlja o rođendanima i zna šta treba poneti sledećeg jutra. Pojedinačno, nijedna od ovih stvari nije naročito velika. Problem nastaje kada ih ima na desetine i kada se neprestano smenjuju.
Jedna od karakteristika mentalnog preopterećenja jeste osećaj da nikada niste potpuno slobodni od obaveza.
Čak i kada sednete na kauč, deo pažnje ostaje na onome što tek treba uraditi.
Da li je dete ponelo sve?
Šta ćemo za večeru?
Jesam li odgovorila na mejl?
Kada treba zakazati pregled?
Šta ćemo sledeće nedelje kada imam važan sastanak?
Zbog toga možete imati slobodno veče, a da se ipak ne osećate odmorno. Završili ste posao, ali imate utisak da je vaš „drugi posao“ tek počeo.
Dan zaposlene majke često podrazumeva stalno prebacivanje između različitih uloga. Na poslu postoji jedan set odgovornosti, kod kuće drugi, dok telefon i mejlovi brišu granicu između njih. Tu je i stalno prebacivanje pažnje sa jednog zadatka na drugi. Umesto da jednu stvar završimo, pažnju prekidaju poruka, poziv, pitanje deteta, mejl ili nova obaveza. Rezultat ne mora biti dramatičan osećaj iscrpljenosti. Nekada je mnogo suptilniji: “Ne mogu više da mislim.”
Kada je žena preopterećena, savet koji često dobija jeste da bolje organizuje vreme. Da napravi planer, aplikaciju, spisak ili nedeljni raspored. Sve to može biti korisno. Ali postoji granica nakon koje još bolja organizacija samo pomaže jednoj osobi da efikasnije nosi previše odgovornosti. Ako jedna osoba mora da primeti, isplanira, delegira, proveri i podseti sve ostale, problem nije samo u njenom kalendaru. Zato je korisnije pitanje ne samo “Kako mogu bolje da organizujem sve što imam?”, već i “Šta od ovoga zaista moram ja da nosim?”
Možda primećujete da vam je teško da donesete čak i male odluke. Da vas iritiraju pitanja koja vam ranije nisu smetala. Da stalno proveravate telefon jer imate osećaj da ćete nešto zaboraviti. Ili da tokom razgovora već razmišljate o sledećoj obavezi. Neke žene imaju osećaj da su stalno “na raspolaganju”, kao da ne postoji trenutak u kojem niko ništa ne očekuje od njih. Upravo odsustvo mentalnog predaha može biti iscrpljujuće.
Kada govorimo o mental overloadu zaposlenih majki, lako je napraviti još jednu priču o produktivnosti. Još jedan planer, još jedna aplikacija, još bolja jutarnja rutina. Ali cilj ne bi trebalo da bude da žena postane efikasnija u upravljanju beskonačnom listom obaveza. Ponekad je važnije smanjiti broj stvari koje uopšte zahtevaju njenu pažnju.
To znači da se odgovornost za određene delove porodičnog života zaista podeli, a ne samo da se fizički zadaci delegiraju. Nije isto kada partner pita “reci mi šta treba da uradim” i kada samostalno preuzima čitavu odgovornost za određenu obavezu. U prvom slučaju žena i dalje upravlja sistemom. U drugom se teret zaista deli. Mental overload zaposlenih majki često ne nastaje zato što jedna žena radi baš sve. Nastaje zato što je postala centralna tačka kroz koju prolazi gotovo sve. A prvi korak ka rasterećenju možda nije bolja organizacija. Možda je pitanje: šta više ne mora da prolazi kroz mene?
Foto: Pexels.com
