|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
February 20, 2026
Burnout je jedna od najpopularnijih tema o mentalnom zdravlju, ali – kako on zaista izgleda? Fempiria vam to otkriva iz ugla Sandre Zekić
Ukoliko imate više od dvadeset godina, velika verovatnoća je da vam se njeno lice zauvek urezalo u sećanje. Sandra Zekić jedno je od najvoljenijih lica sa TV Prva, žena koja je u programu uživo stala pred mamograf, skakala padobranom i prikrivala modrice šminkom. Ne, nije onako kako zvuči: Sandra je bokserska šampionka evropskog nivoa. Godinama je dan započinjala ozbiljnim vrhunskim treningom, ispunjavala ga novinarskim terenima, prilozima i satima u montaži, a onda je odlazila na dodatni trening uveče i nastavljala do duboko u noć da obavlja honorarne poslove. Burnout je, sada to znamo, bio neminovnost. Ali, pre samo nekoliko godina, kada se Sandra suočila sa njim, on je bio stanje o kojem je tek počelo da se govori, još uvek nije bio ni zvanična dijagnoza.
– Bila je poslednja nedelja u godini, ponedeljak. Brdo stvari je trebalo uraditi: nasnimati i izmontirati dovoljno priloga i materijala da se pokriju 31. i prvi dani Nove godine, snimiti podkast, napisati još nekoliko tekstova za dodatni posao, trenirati (jer to je moj omiljeni ventil), kuvati (jer 1. januar je dan za ostati u krevetu sa hranom), napraviti paketiće za decu… Istina je, ja sam u svakoj toj aktivnosti svim srcem uživala, ali sam zanemarivala činjenicu da moje telo možda ne može da isprati moje ideje, bar ne nakon decenije takvog tempa. Predveče, rešila sam da odem na jedan dobar kardio trening, nakon koga sam planirala da radim od kuće, jer verovali ili ne, mene dobar trening digne i mogu satima posle da radim. Ovoga je puta bilo drugačije, trening mi nije prijao. Posle 15 minuta, imala sam problem da uskladim disanje, pa sam odustala. Otišla sam u saunu, ali me mesto nije držalo, bila sam nemirna. Na putu kući, svratila sam u jedan market da kupim slatkiše za paketiće. Upravo tada sam doživela nešto za šta sada tačno znam da je klasičan simptom sagorevanja. Izašla sam iz radnje u ulici koju poznajem kao svoj džep i jednostavno nisam znala na koju stranu da krenem. Počela sam jako teško i duboko da dišem, kao da se borim za vazduh. U suštini, znala sam gde sam, ali nisam mogla da se orijentišem. Pomahnitalo sam pogledom tražila zgradu koja služi kao orijentir, ali nisam uspevala da je vidim iako sam bila na trideset metara od nje. Opipala sam puls, on je divljao. Naslonila sam se na zid, sklonila se sa puta ljudima, zatvorila oči i pokušala da se umirim dubokim udisajima i zadržavanjem vazduha. Sve ovo nije trajalo duže od 10 minuta ali je bilo zastrašujuće, nepredvidivo, jer nisam imala čak ni kontrolu nad svojim disanjem isprva – priča Sandra.
Kada je uspela da umiri puls i povrati se, instinktivno je naslutila u čemu je problem. Umesto kući, otišla je u omiljeni kafić, naručila kafu i na pozajmljenom parčetu papira počela da zapisuje sve svoje obaveze, a potom da precrtava sa liste sve one zadatke koji mogu da sačekaju. Sutradan, dala je otkaz na svim svojim poslovima. Jednostavno, znala je da mora da nađe načina da se odmori. Kada je o tome počela da razmišlja, shvatila je da godinama nije iskoristila nijedan slobodan dan ili bolovanje. Uvek se pojavljivala, bez obzira na sve – zbog sebe, zbog drugih, ali i stoga što je bila toksično zaljubljena u svoj posao. Svaki od njih.
– To su godine premora koji vi ne osećate ili potiskujete, jer uživate u tome što radite. Gurate sebe da radite još više i bolje, jer uvek može bolje. A onda pokušavate da balansirate privatni život i poslovni. Na kraju, ako ga volite tako strasno kao ja, vi živite za svoj posao. Sve mu je podređeno. Da me ne shvatite pogrešno, ja bih opet tako radila, sa samo jednom razlikom: obavezno vreme samo za sebe i svoje telo! Okidač mog burnouta moglo je biti bilo šta ili bilo gde, ali ne može da se ne nametne misao: šta da sam, umesto odlaska na trening, toga dana odmorila? S obzirom na to da sam bila profesionalna sportistkinja, naravno da znam dosta i o anatomiji tela, simptomima… A opet sam ih ignorisala. Zato, verujte mi: telo vam poručuje kada nešto nije u redu, kada preterujete. Tako da: iznenadni bol u leđima, bol u kolenu a da nema povrede, stalno buđenje oko tri časa u noći, opadanje kose, modrice na telu niodkuda, samo su neki od znakova da nešto ne radite kako treba – poručuje Sandra.
Promena je morala da bude nagla. Iako je obožavala taj posao, Sandra se 31. decembra 2021. poslednji put uključila uživo u TV program. Otkazala je stan u Novom Sadu i vratila se u rodni Zrenjanin. Spavala je, čitala, jela, pa spavala – danima. Zanimljivo je da se, upravo u tom periodu i zaljubila, posle mnogo vremena. Samo nekoliko dana nakon njenog sloma, Svetska zdravstvena organizacija je ozvaničila burnout kao dijagnozu. Sandra je tada krenula na terapije sa psihoterapeutom, trenirala, spavala i ponovo upoznavala sebe. Gotovo godinu dana joj je bilo potrebno da stabilizuje život, a krajem te godine život joj je krenuo u sasvim novom smeru: postala je fitnes instruktor na kruzeru.
– Danas, skoro pet godina kasnije, gde god da sam u svetu, sa kim god, ako osetim nelagodu u telu, izaberem odmor, knjigu, vreme sa samom sobom. Zaletim se ponekad, priznajem, ali se brzo osvestim i ispravim, ne čekam da me telo podseti. Morala sam da naučim da delegiram, da shvatim da svet neće stati ako ja napravim pauzu. Niko neće umreti, biti ozbiljno materijalno oštećen ili povređen. Sve je rešivo! Sve! U svakom momentu i godini života jednostavno možete početi iznova. Možete! Ja sam zaista bila blagoslovena da sam po drugi put u životu dobila šansu da radim ono što volim! Da iskombinujem svo do sada stečeno iskustvo i znanje i da ih sada koristim pametnije. U novoj karijeri nemam kočnice, samo koristim zdrav razum i stavljam sebe na prvo mesto. Pa, i u avionu masku prvo stavljate sebi, zar ne? Sa godinama sam naučila da promenim svoju reakciju na ljude i situacije kojima ne mogu da upravljam. Ako uhvatiš sebe da se samo ti daješ i boriš za nešto, bio to posao, prijateljstvo, opstanak, zastani i razmisli da li je bolje da prestaneš i otpustiš to nešto. Računa se samo ovde i sada. Juče je potrošena energija, sutra nikome nije obećano. Ako sada u ovom momentu nisi u miru sa sobom, jedino Što treba da uradiš je da odmah nađeš način da budeš. Razloga ima. Ja volim svoj život jer sam ga satkala od ljudi, osećaja i dragocenih momenata – poručuje Sandra.
A upravo u poslednjih pet godina, Sandra je dokazala da i kada stavljate sebe na prvo mesto možete mnogo toga. Novinarstvo i boks su ostale njene najveće ljubavi, ali tu je ostvarila sve što je mogla. Odlazak na brod smatra jednom od najboljih životnih odluka jer je kao fitnes instruktorka dobila šansu da opet kombinuje svoje ljubavi i priča priče celom svetu. Da proputuje taj svet, da u svoj lični uvede neke nove ljude iz različitih kultura i stvori one neprocenjive momente za pamćenje. Sada već sanja na stranom jeziku i vredno radi na tome da postane cruz direktor jednog od svojih omiljenih brodova. Ali, ne, za Sandru ni tu nije kraj.
