|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
June 29, 2026
Da li se nekada pogledate u ogledalo i pomislite: Ne prepoznajem samu sebe? Možda živite na autopilotu ili se niste bradovale mesecima. Razlog je nevažan – shvatile ste da ste izgubile kontakt sa sopstvenim potrebama
Možda i dalje funkcionišete. Možda i dalje svakodnevno ispunjavate svoje obaveze, vredno radite, brinete o drugima, vodite timove, odgajate decu, postižete rezultate i radite sve ono što treba da bude urađeno. Spolja gledano, može čak delovati da vam sve ide od ruke i da držite sve konce u svojim rukama. Ali iznutra nešto nije kako treba i vi to osećate, ali ne umete da imenujete. Sve dok ne osvane jutro iz uvoda i vi shvatite da ne prepoznajete samu sebe, niti se sećate šta vas veseli, šta zaista volite. Gubitak sopstvenog identiteta je nešto što pogađa većinu žena, ali – zbog čega?
Gubitak osećaja o tome ko ste ne događa se preko noći. Najčešće je reč o procesu koji se razvija postepeno, ponekad toliko neprimetno da ga ne uočite sve dok osećaj otuđenosti ne postane preplavljujući. Za nekoga, to znači da samo odrađuje životne obaveze bez volje, radosti i uživanja. Neko drugi se oseća preplavljeno i anksiozno. Treća žena nije u stanju da navede šta je ispunjava osim uloga koje ima u karijeri ili porodici. Ako se pitate: Ko sam ja u stvari?, vrlo je verovatno da osećate i neki od ovih znakova gubitka identiteta:
Postoji mnogo razloga zbog kojih žena može da izgubi kontakt sa sobom, a ono što ovaj proces čini posebno podmuklim jeste činjenica da se on najčešće ne događa naglo. Naprotiv, odvija se polako, kroz godine prilagođavanja, odricanja i stavljanja tuđih potreba ispred sopstvenih. Velike životne promene, poput majčinstva, promene karijere, razvoda, odlaska dece iz porodičnog doma ili gubitka bliske osobe, mogu ozbiljno poljuljati osećaj identiteta. Istraživanja pokazuju da žene posebno često gube osećaj kontinuiteta sopstvenog identiteta nakon što postanu majke, jer društvo od njih očekuje da ulogu roditelja stave ispred svih drugih delova svoje ličnosti.
Traumatična iskustva, ali i odrastanje u porodicama u kojima autentičnost nije bila poželjna, mogu dodatno doprineti udaljavanju od sebe. Ako ste kao dete naučile da ljubav, prihvatanje ili sigurnost zavise od toga koliko ste poslušne, dobre ili prilagodljive, moguće je da ste vremenom izgubile kontakt sa sopstvenim željama, osećanjima i potrebama.
Tu su i hronični stres i burnout. Kada godinama živite u režimu preživljavanja, teško je pronaći prostor za razmišljanje o tome šta želite, šta vas raduje i ko ste izvan svojih obaveza. Psiholozi upozoravaju da su žene posebno ranjive jer često nose i teret neplaćenog emocionalnog rada, brige o članovima porodice, održavanja odnosa i upravljanja svakodnevnim porodičnim životom. Na sve to nadovezuju se snažni kulturni i društveni pritisci. Od žena se i dalje očekuje da budu brižne majke, posvećene partnerke, uspešne profesionalke i emocionalni oslonac drugima.
To ne možete preko noći, samo zato što ste rešile. Povratak sebi počinje malim koracima, a prvi je da počnete da osluškujete svoje potrebe. Zvuči jednostavno, ali nije, jer život većine žena odvija se u neprekidnom ritmu obaveza, zbog čega retko imaju priliku da se zapitaju kako se zaista osećaju. Izdvojite makar deset minuta dnevno samo za sebe i pokušajte da odgovorite na nekoliko jednostavnih pitanja:
Šta mi je trenutno potrebno?
Kada sam se poslednji put osećala kao ja?
Šta mi je u poslednje vreme donelo mir ili radost?
Jednako je važno da ponovo pronađete aktivnosti koje vam donose zadovoljstvo. Kada izgubimo kontakt sa sobom, često izgubimo i kontakt sa stvarima koje su nas nekada ispunjavale. Setite se šta ste volele pre nego što su posao, porodica i svakodnevne obaveze preuzele primat. Šta god da je to bilo neka vam posluži kao polazna tačka. Vratite se toj aktivnosti, vidite da li vas ispunjava. Ako je odgovor negativan, probajte nešto novo. Važno je da ponovo pronađete neko zadovoljstvo koje ne proističe iz vaše poslovne ili porodične uloge.
Ako ste godinama navikle da tuđe potrebe stavljate ispred svojih, postavljanje granica biće neizostavan deo ovog procesa. Mnoge žene izgube sebe upravo zato što su naučile da stalno govore DA, čak i onda kada žele da kažu NE. Počnite od malih stvari. Odbijte obavezu za koju nemate snage ili vremena i obratite pažnju na osećaj olakšanja koji se nakon toga javlja. Granice nisu sebičnost, već način da sebi pokažete da su i vaše potrebe važne.
Na kraju, važno je da prema sebi budete nežne. Kada izgubimo osećaj sopstvenog identiteta, unutrašnji kritičar obično postaje glasniji nego ikada. Umesto da sebi govorite da ste van fokusa, tapkate u mestu, treba da se saberete… pokušajte da sebi priđete sa istom dozom razumevanja i saosećanja koju biste pokazale bliskoj prijateljici. Povratak sebi nije cilj koji treba što pre ostvariti. To je proces koji traje čitav život, a svaki mali korak koji napravite u tom pravcu već je znak da ste na dobrom putu.
Foto: Pexels.com
