Ko plaća cenu nege u Srbiji?

Ako ste se ikada zapitale gde nestaje vaš novac, vreme i energija, odgovor bi mogao da stane u jednu reč: nega. Briga o deci, starijim roditeljima, članovima porodice koji su bolesni ili imaju invaliditet ne predstavlja samo emotivni i organizacioni teret. Ona ima i svoju cenu. I tu cenu, po pravilu, ne plaćamo svi jednako.

Gotovo sva domaćinstva u Srbiji imaju troškove nege, čak 95% njih, a svaki treći građanin ili građanka ne uspeva da obezbedi potrebnu negu za člana porodice. Istovremeno, svako treće domaćinstvo primorano je da smanji troškove za osnovne životne potrebe kako bi finansiralo negu i podršku. Ovo su neki od ključnih nalaza prvog istraživanja o troškovima nege koje domaćinstva u Srbiji plaćaju iz sopstvenih sredstava, predstavljenog danas na radnom doručku sa medijima u organizaciji Kancelarije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women Srbija) uz podršku Ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Republici Srbiji.

– Tokom predsedavanja Ujedinjenog Kraljevstva Berlinskim procesom, omogućili smo zemljama Zapadnog Balkana da se pridruže inicijativi TransformCare, koju sprovodi UN Women. Ova inicijativa pomaže vladama da unaprede sisteme nege i uklone prepreke koje ženama otežavaju pristup kvalitetnim poslovima. Ujedinjeno Kraljevstvo je za TransformCare izdvojilo milion funti na globalnom nivou, a tim sredstvima su od prošle godine mogle da pristupe i Srbija i ostale zemlje regiona –  izjavio je Dominik Otvej, zamenik ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva u Republici Srbiji.

Milana Rikanović, direktorka kancelarije UN Women Srbija, istakla je da nalazi istraživanja pokazuju da troškovi nege predstavljaju značajno finansijsko opterećenje za domaćinstva u Srbiji, a čak 81% domaćinstava svakog meseca izdvaja sredstva za očuvanje zdravlja članova porodice.

Finansijski i mentalni pritisak nege i brige o drugima

Ovo istraživanje pokazuje da čak 81 odsto domaćinstava u Srbiji svakog meseca izdvaja novac za očuvanje zdravlja članova porodice, dok gotovo svaka porodica ima određene troškove povezane sa negom. Medijalni mesečni trošak iznosi 30.833 dinara, što znači da polovina domaćinstava svakog meseca odvaja i do ovog iznosa kako bi obezbedila podršku svojim članovima.

Posebno zabrinjava položaj domaćinstava koja brinu o starijim osobama i osobama sa invaliditetom. Dok porodice sa decom troškove češće pokrivaju dodatnim radom, ove porodice se mnogo češće oslanjaju na ušteđevinu ili zaduživanje. Više od polovine koristi postojeću ušteđevinu, više od trećine se zadužuje, a čak četvrtina navodi da je zbog nedostatka novca morala da odustane od pregleda ili terapija. Finansijski pritisak je toliko snažan da je svako treće domaćinstvo u Srbiji bilo prinuđeno da smanji troškove za grejanje, struju, prevoz ili kvalitet ishrane kako bi obezbedilo potrebnu negu. Istovremeno, samo jedno od deset domaćinstava ulaže u psihološku podršku ili terapiju.

Cena nege, međutim, ne meri se samo dinarima. Plaća se i propuštenim prilikama, slobodnim vremenom i mentalnim zdravljem. Svaki četvrti negovatelj ili negovateljka zbog obaveza nege često izostaje sa posla, svaki drugi odriče se odmora, dok čak 73 odsto ne može da ode na godišnji odmor. Više od 60 odsto roditelja, kao i čak 77 odsto osoba koje brinu o starijim članovima porodice ili osobama sa invaliditetom, oseća izražen stres zbog troškova i organizacije nege. Teret nose i deca: čak 26% roditelja navodi da su zbog finansijskih razloga morali da odustanu od ekskurzija i rekreativne nastave, dok je 21,9% odustalo od dodatnih edukativnih aktivnosti za decu.

A kada porodica ne može da priušti potrebne usluge, veći deo tereta preuzimaju žene. Kada nema mesta u vrtiću, kada je potrebno odvesti roditelja na pregled, organizovati terapije ili ostati kod kuće sa bolesnim detetom, najčešće i igru uskaču majke. Prema ovom istraživanju, žene u Srbiji i dalje obavljaju 2,6 puta više neplaćenog rada u oblasti nege nego muškarci. Drugim rečima, ekonomija nege u velikoj meri i dalje počiva na nevidljivom ženskom radu.

Foto: Pexels.com