Svi razlozi zbog kojih bi, uz PAPA, od ginekologa trebalo da tražite i HPV test

Ukoliko imate između 30 i 65 godina, onda bi treća nedelja januara trebalo da vam bude posebno obeležena u kalendaru – pravo vreme za ginekološki pregled. Ove godine, uz PAPA, mi ćemo uraditi i HPV test – evo zbog čega

HPV je skraćenica pod kojom obično podrazumevamo široku grupu više od 200 virusa koji se prenose seksualnim putem. Njihovo puno ime je humani papiloma virusi i poslednjih godina su u žiži jer se otkrilo da tipovi 16 i 18 mogu da izazovu rak glića materice. Upravo zbog toga, HPV test trebalo bi da postane deo vašeg uobičajenog skrining pregleda.

Šta je HPV test i po čemu se razlikuje od PAPA testa?

HPV test se koristi prilikom skrininga raka grlića materice, ali on ne traži postojeće promene, niti ukazuje na postojanje raka. Ovaj test traži osnovni uzrok kancera grlića materice, HPV virus. Pravo vreme da ga počnete raditi, po preporukama ginekologa, jesu vaše tridesete godine.
Sam HPV test je jednostavan i vrlo sličan PAPA testu. Ginekolog uzima bris koji se potom obrađuje u laboratoriji. Rezultati su nedvosmisleni: jasno ukazuju da li ste zaraženi HPV virusom i kojim njegovim tipom. Kada je u pitanju skrining raka grlića materice, proveravaju se tipovi 16 i 18.
Ono po čemu se HPV test razlikuje od PAPA je što on ne traži promene na grliću, nego virus. Znači, on ne može da utvrdi da li imate kancer i u kojoj ste fazi, već samo ukazuje da li ste zaraženi virusom koji bi u jednom trenutku vašeg života mogao da izazove oboljenje. Mogao, ali i ne mora.
Zato, ćak i ako vam stigne pozitivan test, nije vreme za paniku. Pozitivan HPV test znači da ste u povećanom riziku i da bi trebalo češće da se pregledate, te da PAPA radite na svakih 3 do 6 meseci, zavisno od preporuke ginekologa. Ipak, to ne znači da ćete u jednom trenutku sigurno dobiti rak. Kod nekih žena, bolest se nikada ne razvije.

 Ko bi trebalo da radi HPV test i koliko često?

Ovaj test bi trebalo da rade sve seksualno aktivne žene stare između 25 i 65 godina. Nakon 30. godine, po mišljenju ginekologa, ovaj bi test morao biti obavezan bar jednom godišnje i to uz PAPA test. HPV test ima posebno značajnu dijagnostičku vrednost, ako ste:

• radili PAPA test i rezultati su nejasni (IIIa grupa)
• ako su vam otkrivene ranice ili druge prekancerozne promene na grlići
• ako bolujete od HIV ili nekih drugih polno prenosivih bolesti
• ako ste u otvorenoj vezi ili često menjate partnere
• ako ste ranije imali nejasne PAPA testove
• ako ste imali transplantaciju

Da li mi je HPV test potreban iako redovno radim PAPA test?

Odgovor je jednostavan: jeste. HPV i PAPA test se koriste sa istom svrhom ranog otkrivanja raka grlića materice, ali ne ukazuju na ista medicinska stanja. Čak i ako vam stigne čist PAPA nalaz, to ne znači da nemate HPV virus i da niste u visokorizičnoj grupi žena. Papanikolau test pokazuje da li su se promene na vašem grliću već dogodile, ali ne i čime su izazvane, niti imate li virus. Upravo je HPV test onaj koji odgovara na ovo drugo pitanje.

Da li HPV test može da zameni Papanikolau bris?

Ne može! Baš kao što PAPA test ne može da odgovori na pitanje da li imate virus, tako ni HPV test ne može da pokaže da li se virus aktivirao i da li je kancer počeo da se razvija. Ova dva testa najvrednija su kada se rade zajedno: jedan da otkrije prisustvo virusa, drugi da proveri da li je bolest počela da se razvija.

Šta ako imam HPV virus?

Prvo i najvažnije: niste sami. Istraživanja pokazuju da je 80 odsto seksualno aktivne ljudske populacije u jednom trenutku svog života imalo HPV virus. Dobre vesti su da, iako vas HPV svrstava u rizičnu grupu, to ne znači da će se bolest razviti. Kod većine ljudi imuni sistem uspeva da se izbori sa ovim virusom u roku od dve godine. Nešto manji broj razvije lakše polne bolesti poput bradavica i kondiloma, a samo mali procenat suoči se sa rakom grlića materice. Sam tip virusa koji se otkrije dosta utiče na prognoze. Upravo zbog toga, ginekolog će preporučiti češće kontrole i dati vam savete koji se tiču vašeg intimnog života i zaštite partnera. HPV test ćete ponovo raditi za dve godine kako biste videli da li je vaš organizam uspeo da se očisti.

Da li HPV vakcina pomaže?

Da — HPV vakcina može imati smisla i ako vam je već otkriven HPV, ali je važno razumeti da ona ne leči postojeću infekciju. Ako je virus već prisutan u organizmu, vakcina ga neće ukloniti, niti će direktno uticati na već postojeće promene na grliću materice.  Zbog toga se često smatra da vakcina tada nema svrhu, ali to nije tačno. Ono što vakcina može da uradi jeste da vas zaštiti od drugih tipova HPV virusa kojima još niste bili izloženi. Većina žena je inficirana jednim ili nekoliko tipova, ali ne svima. Savremene vakcine (npr. devetovalentne) pokrivaju više visokorizičnih i niskorizičnih tipova, uključujući one koji su najčešće povezani s rakom grlića materice (poput tipova 16 i 18). To znači da vakcina može značajno smanjiti rizik od budućih infekcija i novih promena. Istraživanja pokazuju da vakcinacija kod žena koje su već imale HPV infekciju ili čak lečene promene na grliću materice može smanjiti rizik od ponovne pojave (recidiva). Zato se vakcina u mnogim zemljama preporučuje i nakon abnormalnog PAPA nalaza ili terapije, kao dodatna preventivna mera.

Da li HPV test mogu da dobijem u državnoj ambulanti?

Ne na zahtev, ali HPV test jeste odskora deo nacionalnog skrining programa i  može da se uradi jednom u tri godine u Domu zdravlja. Ukoliko želite da uradite test, to možete na sledećim mestima:

• Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” (Beograd): Prijemna ambulanta, radi i vikendom.
• Domovi zdravlja, u službama za zdravstvenu zaštitu žena.
• Privatne laboratorije: Aqualab, Labomedica i druge, gde se često nudi HPV testiranje (detekcija i genotipizacija) kao deo paketa sa ginekološkim pregledom i PAP testom, ili zasebno, uz naplatu

Foto: Roman Odtsinov/Pexels.com