Druga strana priče o rodnom jazu: Zašto su žene oduševljene serijom “Vatreni rivali”?

Piše: Katarina Milićević

Ljubav je ljubav je ljubav.

Tačka. I iza naslova se nema šta dodati, ali ćemo se upustiti u objašnjavanje fenomena koji je, u vreme ratova i stradanja, iznenada i neočekivano za sve, pokrenuo planetarno lepe emocije. Serija “Heated Rivalry” (“Vatreni neprijatelji”, HBOMAX) je zasigurno obeležila početak ove godine, a verovatno će promeniti mnogo toga, kako u svetu zabave, tako i u svetu u kom živimo.

Na početku, pričamo o vrlo jednostavnoj ljubavnoj romansi, sa svim elementima koji takav žanr nosi: dvoje se zaljube, ljubav nailazi na razne prepreke, ali na kraju pobeđuje. Klasičan motiv u umetnosti, od postanka sveta do danas. Odakle onda fenomen? Prvenstveno, ali ne i jedino, zato što ljubavni par čine dvojica mladih muškaraca: Šejn Holander i Ilja Rozanov (koje maestralno glume Konor Stori i Hadson Vilijams) koji su talentovani hokejaši.  

U klasičnom muškom sportu (već su Zimske olimpijske igre koje su se dešavale paralelno sa četvrtom i petom epizodom podsetile da hokej nije “klasičan muški sport”, kao što nijedan sport više i nije, ali to je druga tema), koji vrca od muške  energije, kompetitivnosti i nasilja na ledenoj ploči, sa jedne strane, nežnost i romantika sa druge prave kontrast koji nas uvlači u svetove koji nam nisu bliski: realno, o gej vezama ne razmišljamo baš tako često, kao ni o preprekama koje LGBT+ zajednica ima svakoga dana, na svakom mestu na svetu – a najmanje razmišljamo i bavimo se hokejom, kao sportom, i uopšte. No, postoji magnetska privlačnost ka LGBT+ ljubavima kod žena, jer smo u dubini duše svesne nepravde i obespravljenosti, i taj osećaj čini da strejt žene jesu prve zaštitnice i najveća podrška celoj zajednici. I ta društvena nepravda je prvi sloj priče. Posebno što se ona ne dešava samo usamljenom barmenu u smuti šopu, već se na isti način dešava i nailazi na otpor i tamo gde su slava, moć, bogatstvo i uticaj u centru pažnje celog sveta – u vrhunskom sportu. Zbog toga su žene osetljivije na ovu seriju, zbog potrebe da brane ljubav i osećanja, svugde, a najviše tamo gde je ona zabranjena. 

Ljubav koja se rađa između dvojice vrhunskih hokejaša, najboljih u svojoj generaciji, zabranjena je, jer nije dobrodošla ni kao tema u muškim svlačionicama, ni na sportskom terenu, ni među publikom koja dolazi da gleda muškaričine u dvoboju. Njih dvojica dele grubu komunikaciju, a nežne osećaje, i ta veza, iako ne izgleda na prvi pogled kao neka koja će se završiti srećno, traje kroz godine, celu deceniju zapravo. Bukvalno, sve(t) je protiv nje: i sport, i okruženje, i činjenica da nema puno autovanih gejeva u vrhunskom sportu, a što je sam sport više ekipan i grublji, to je sve manje gejeva u njemu. Ili se nisu autovali, ili su odbačeni u nekoj od prethodnih gladijatorskih selekcija. Iako smo u 21. veku, iako se serija odigrava u Kanadi, koja je jedna od zemalja sa najviše sloboda i ljudskih prava, istopolne ljubavi u hokeju nisu tema o kojoj se glasno govori. I to se osvešćuje kod gledalaca još na početku, odmah se javlja pitanje, čekaj, kako nam je ovo promaklo? Kako nismo primetili da je čudno da ima jako malo autovanih sportista, i šta sa tom činjenicom? 

Konkretno, u NHL-u nijedan registrovani igrač nije autovan. I onda dobijemo seriju, koja pokrene lavinu pitanja, na koja će sva društva, do najnižih sportskih klubova u ligama, ubuduće tražiti odgovore. I ti odgovori će biti komplikovani, ali sada možemo da tvrdimo, bez obzira na sve što se trenutno dešava u retradicionalizaciji sveta, da će sloboda koja je osvojena braniti sebe od daljih udara. 

U ovoj seriji vojica muškaraca nam daju sagu o moći ljubavi, i to je potka koja privlači žene: ali i strejt muškarce, koji su dovoljno oslobođeni pred samim sobom da umeju da razdvoje sve ono šti im je društvo nametnulo, od onoga što jesu i moraju da budu: osećajna bića. 

Fenomen koji je ova serija napravila je takav da ćemo, osim što se već sprema druga sezona, imati o čemu da debatujemo dok se ne pojavi: zašto ne dozvoljavamo ljubavi da slobodno živi, kada je sastavni deo svake slobode? Zašto ne umemo da prepoznamo svoje predrasude i trudimo se da ih razgrađujemo? Zašto jednom sportisti autovanje može da odnese sponzore, a drugom trajnu zabranu dolaska u sopstvenu zemlju? Zašto jedan roditeljski par, kroz suze, ali prihvata opredeljenje vlastitog deteta, dok bi drugi to saznanje verovatno ubilo, zašto odbacujemo sopstvenu decu u njihovom otkrivanju  seksualnosti, i zatvaramo im vrata da pred nama, koji smo im najbliži, budu prihvaćeni i voljeni onakvi kakvi jesu?

U razumevanju nasilja koje društvo, od porodice, preko škole, do cele zajednice sporvodi nad gej osobama pomogao je podkast “Dva i po psihijatara”,  kada je gost Roberta Grujičića u epizodi “Nisi ti kriva! Nisi ti kriv!” bio novinar Milan Nikolić, koji je ogoljeno govorio o svom odrastanju, hrabro i jasno, ne sa željom da se ispovedi, već sa jasnom namerom da pomogne onima koji su svesni da se razlikuju od okoline, ali nose u sebi osećaj da su zbog toga sami krivi. I taj podkast bi bio najbolji uvod za razumevanje LGBT ljudi, koji žive u našem okruženju, često i u našem domu, ali ne sasvim u našem srcu. I to nikada nije problem tih osoba, ni tih mladih, već našeg srca koje nije dovoljno veliko za različitost. Uglavnom nije, jer postoji posebna grupa ljudi koja bi sa sigurnošću tvrdila da jeste, sve dok se ne suoči sa pitanjem “a šta bi radio/la kada bi ti tvoje dete otkrilo da voli osobe istog pola?”. I tek posle dubokog sagledavanja sebe i svojih svetonazora, doći ćemo do najmanje grupe, one koja prihvata i podržava, istinski i iz srca, ne samo deklarativno.

Srećom, ova serija se obraća najširoj grupi ljudi, iako – budimo svesni realnosti u kojoj živimo – većina onih koje poznajemo neće ni stići dalje od prve epizode. Ali, neke će zainteresovati i ohrabriti ih da krenu i dalje. Izgleda da su žene te koje su odlučile da treba da gledaju dalje, i da seriju odžive do kraja: i zbog toga će biti nagrađene petom i šestom epizodom, u kojima se dešava katarza. (Na IMDB platformi ova serija je najbolje ocenjena serija ikada: poslednje dve epizode imaju rejting od 9,8 od 10.)

Neće se svet promeniti iz korena posle ove serije, iako je najgledanija serija HBOMAX platforme ikada, i dalje nijedan aktivni  igrač u NHL-u nije autovan (prvi i za sada jedini je Luk Prokop koji je 2021. ušao u istoriju kao prvi igrač pod ugovorom sa NHL timom (Nashville Predators) koji se autovao, ali on trenutno nastupa u nižim ligama). U košarci (NBA)  Džejson Kolins je prvi i najpoznatiji primer, ali on se autovao 2013. godine, na samom kraju svoje karijere. Od tada nije bilo novih autovanja među aktivnim NBA igračima. Dugo se smatralo da je autovanje u vrhunskom fudbalu “poslovno samoubistvo”. Led je 2021. probio australijski fudbaler Džoš Kavalo, a nedugo zatim, 2023. godine, češki reprezentativac Jakub Jankto (igrao u španskoj La Ligi i italijanskoj Seriji A) postao je prvi aktivni fudbaler na najvišem 1 evropskom nivou koji se javno autovao. U Engleskoj je to uradio i mladi igrač Džejk Denijels. I tu bi bio kraj ove vrlo kratke liste. Ako analiziramo razloge, zašto mnogo mladih ljudi živi u strahu, to bi bili gubici višemilionskih sponzorskih ugovora, potencijalno odbacivanje od strane fanatičnih navijača, ali najpre duboko ukorenjena toksična maskulinost koja je decenijama normalizovana u kulturi sportskih svlačionica i terena. Zbog toga mnogi sportisti odlučuju da vode strogo odvojen privatni život sve dok se zvanično ne penzionišu.

I to je, na kraju, bila i odluka junaka ove serije: svoju veze će držati u tajnosti do okončanja karijera. Plakali smo zajedno sa majkom Šejna Holandera, ali to je svet u kom živimo, i čije suze moramo, bar za početak, da probamo da razumemo. Prva i najbrojnija grupa za podršku je osvojena: žene su te koje će razumeti. One će pažljivije posmatrati svoju decu, i umeti da prepoznaju signale. One će braniti izbore svoje dece, braće, sestara, prijatelja, jer to, u suštini, rade od kad je sveta. One mogu da se poistovete sa patnjom, jer je dublje i emotivnije doživljavaju, ali se ne libe da se bore za ljubav kao takvu. Žene nemaju limite u davanju, jer društvo to od njih ne zahteva, odatle im i  snaga da razumeju i vole, posebnotamo gde su zabrane i tabui.  

Foto: HBO