|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
April 9, 2026
Njih nema u udžbenicima istorije ili su pomenute izgred, a itekako su pomerale granice. Upoznajte buntovnice koje su promenile nazore u ovom delu sveta
Kada Konstrakta peva:
Ja sam koren, ja sam grana
Samo mi se čini da sam sama
Iza mene stoji moja mama
Iza moje mame njena mama
Ja sam koren, ja sam grana
Samo mi se čini da sam sama
Iza mene stoji moja mama
Iza moje mame njena mama
Ona peva o nama, i o ženama na čijim ramenima stojimo i borimo se za sebe i svet. Žene istorija ne pamti, niko ne zna kako se zvala sestra Stefana Nemanje, ili kako su se zvale sve njegove ćerke, iako su i same bile majke muškaraca koje istorija pamti. Iako su bile i koren i grana, njih nema u udžbenicima. Posebno zvanična istorija previđa žene čiji su životi i rad bili suviše avangardni, buntovni ili neukalupljeni za vreme u kojem su živele. Evo kratkog spiska izuzetnih žena čiji su doprinosi često ostajali na marginama, a koje su svojim delovanjem direktno prkosile sistemu:
Prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu i prva docentkinja. Bila je briljantna filozofkinja, ali i istaknuta feministkinja i mirovna aktivistkinja. Zbog svojih antifašističkih i pacifističkih stavova hapšena je i od strane Gestapoa i od strane posleratnih vlasti. Njena akademska karijera je uništena kroz spletke muških kolega, a njeno ime je dugo bilo sistemski potisnuto.
Prva srpska lekarka i jedna od prvih žena u Evropi sa diplomom medicine. Njeno pomeranje granica ogledalo se u iscrpljujućoj borbi sa državnom birokratijom – vlast je godinama odbijala da je zaposli u državnoj bolnici i izjednači njenu platu sa muškim kolegama. Pored medicine, bila je oštra kritičarka patrijarhata i neumorna borkinja za pravo glasa žena.
Prva žena arhitekta u Srbiji. Projektovala je prvu bolnicu za tuberkulozu, prve radničke stanove na Balkanu i crkvu Aleksandra Nevskog. Njena karijera je surovo prekinuta tokom Prvog svetskog rata kada je odvedena u logor Nežider, nakon čega se nikada više nije vratila svojoj profesiji.
Iako njeno ime zvuči poznato, retko se ističe koliko je njen rad bio revolucionaran. Rođena Kragujevčanka, bila je prva osoba u Srbiji koja je diplomirala kompoziciju, a postala je i jedna od najznačajnijih kompozitorki 20. veka u Evropi. Njena muzika je bila duboko avangardna, spajajući vizantijsko nasleđe sa modernim izrazom, ali je veći deo života stvarala u potpunoj tišini i izolaciji.
Apsolutna pionirka modernog plesa i pozorišnog izraza kod nas. Donela je slobodan, ekspresionistički ples u Srbiju, oslobađajući žensko telo strogih baletskih formi i korseta. Pored pozorišta i koreografije, bila je i novinarka, urednica i jedna od ključnih figura u osnivanju Ženskog kluba. Njen multidisciplinarni rad na preseku scenske umetnosti i medija decenijama je bio nedovoljno vrednovan.
Jedna od najznačajnijih srpskih slikarki sa početka 20. veka, čiji je opus ostao u senci Nadežde Petrović. Školovala se u Minhenu, a njene slike su odisale jedinstvenim ekspresionizmom. Streljana je na samom početku Prvog svetskog rata, sa samo 28 godina, a njeno delo je tek nedavno počelo ozbiljnije da se valorizuje u istoriji umetnosti.
Književnica, svetska putnica i poliglota. U vreme kada su žene retko putovale same, ona je obilazila Evropu, Aziju, Afriku i Ameriku, pišući putopise koji su rušili predrasude. Njena dela o ženama u turskim haremima i američkim feministkinjama su briljantna sociološka svedočanstva, ali je njeno književno nasleđe predugo bilo potpuno skrajnuto. Zapaćena je kao prva Srpkinja koja je napisala i objavila prozno delo (“Pisma iz Niša o haremima” 1894.)
Mir-Jam je savršen primer fenomena dvostrukog kažnjavanja autorki: s jedne strane je doživela sistemsko brisanje od strane ideološkog aparata, a s druge strane, permanentnu trivijalizaciju od strane književne kritike koja je njen rad proglasila šundom. Generacijama unazad, Mir-Jam je etiketirana isključivo kao autorka sladunjavih ljubića. Međutim, pažljivijim čitanjem, njena dela su zapravo bila priručnici za emancipaciju mlade građanske klase u Srbiji između dva rata. Njene junakinje nisu samo pasivne lepotice koje čekaju udaju, one su učiteljice, službenice, žene koje same putuju, voze automobile, insistiraju na obrazovanju i, što je najvažnije, traže pravo na izbor partnera iz ljubavi, a ne iz računa. Ona je patrijarhalnoj Srbiji podmetnula moderne ženske likove upakovane u pitku, melodramsku formu. Pored romana, Milica je bila izuzetno čitana novinarka i autorka tekstova u Nedeljnim ilustracijama. Kroz naizgled lepršave teme o modi, bontonu i međuljudskim odnosima, ona je zapravo uvodila moderne koncepte života u srpske domove. Pisala je o ženskoj nezavisnosti, važnosti ženskog rada i suptilno kritikovala palanački mentalitet. Bila je, u pravom smislu te reči, medijska radnica koja je poznavala svoju publiku i znala kako da sa njom komunicira. Žena koja je bila najčitanija autorka Kraljevine Jugoslavije, umrla je 1952. godine u potpunoj bedi, napuštena od svih, a navodno je zimu pred smrt preživljavala ložeći sopstvene neobjavljene rukopise da bi se ogrejala. Milica Jakovljević je granice pomerala tiho, kroz masovnu pop-kulturu, menjajući svest desetina hiljada čitateljki koje su u njenim redovima po prvi put videle viziju drugačijeg, slobodnijeg ženskog života.
Piše: Katarina Milićević
Foto: arhiva
