|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
December 23, 2025
Ukoliko živite punim tempom, bilo da se posvećujete hobiju, porodici ili karijeri, postoji niz medicinskih izraza koje jednostavno morate poznavati. Dok se o Hašimoto sindromu danas, više-manje, sve zna, gotovo da i ne čujemo da iko pominje subklinički hipotiroidizam. A za nas, žene pod stresom i u trci sa svakodnevicom, ovaj drugi termin čak je i važniji. Zbog čega?
Subklinički hipotiroidizam je stanje u kome štitasta žlezda počinje da usporava, ali još uvek proizvodi dovoljno hormona, pa standardni nalazi (T3 i T4) budu u granicama normale. Upravo zato se i zove subklinički, to nije hipotiroidizam koji se pokazuje na testovima, ne ispunjavate kriterijume za dijagnozu, ali vaše telo već pokazuje znake da nešto nije u balansu.
Zašto je važno da znate za ovaj pojam? Jer se subklinički hipotiroidizam često javlja kod aktivnih žena. Objašnjenje je jednostavno, mi smo:
Problem je što žene sve simptome subkliničkog hipotiroidizma često pripisuju umoru, burnoutu, stresu… Ali, ako se osećate kao da stalno radite sa svega 70 – 80 odsto svojih snaga, ako vam se čini da gubite snagu ili da se vaše telo ponaša čudno, izlistajte ovu listu simptoma i vidite hoćete li se pronaći:
Ukoliko osećate najmanje polovinu ovih simptoma, konsultujte se sa svojim lekarom.
On se ne otkriva lako na testovima, ali, ako imate blago povišen TSH, a T3 i T4 su u normali i uz to osećate ove simptome, insistirajte na ponavljanju testa. Jedan nalaz nije dovoljan, analize se najčešće ponavljaju nakon šest do osam nedelja kako bi se potvrdio trend. Drugi ključni korak je ispitivanje tiroidnih antitela (anti-TPO i anti-TG). Njihovo prisustvo ukazuje na autoimuni proces, najčešće Hašimoto tiroiditis, i značajno povećava rizik da subkliničko stanje vremenom pređe u pravi hipotiroidizam. Kod takvih žena praćenje mora biti redovno, čak i ako su hormoni još uvek u granicama. Dijagnostiku dopunjuje ultrazvuk štitaste žlezde, koji može pokazati znake hronične upale ili strukturne promene, iako hormonski nalazi deluju uredno. Pored toga, važnu ulogu imaju i simptomi: uporan fizički umor, osećaj hladnoće, spor oporavak, opadanje kose, suva koža ili nemogućnost regulacije telesne težine. Kada se ovi znaci kombinuju sa laboratorijskim nalazima, dobija se jasna slika.
Važno je znati da ovakva vrsta problema sa štitastom žlezdom nije bolest, ali jeste stanje koje zahteva praćenje. On može ostati stabilan godinama, može čak i nestati ako otklonite spoljne uzroke, poput stresa, ali isto tako može da se razvije u pun Hašimoto sindrom. Posebno bi trebalo da budete obazrive ukoliko vam je TSH između 7 i 10, postoje antitela ili planirate trudnoću.
Foto: Freepik.com
