Upotreba AI postaje ključna veština na tržištu rada. Kako to utiče na zapošljavanje žena?
Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz 2025. godine, globalne kompanije u narednih pet godina najvažnijim tehničkim veštinama smatraju veštačku inteligenciju (AI), rad sa podacima (Big Data), sajber bezbednost, kao i tehnološku pismenost – sposobnost rada sa digitalnim alatima i sistemima. Ove kompetencije, u kombinaciji sa analitičkim razmišljanjem, kreativnošću i agilnošću, biće ključne za konkurentnost na tržištu rada prema mišljenju vodećih svetskih kompanija.
Kada je reč o tehničkim veštinama, iz upitnika možemo zaključiti da kompanije u narednih pet godina kao ključne tehničke veštine izdvajaju: veštačku inteligenciju i mašinsko učenje (90,9%), rad sa podacima i analitiku (66,7%), sajber bezbednost (48,5%), kao i tehnološku pismenost i rad sa digitalnim alatima (45,5%). Uz ove oblasti, kompanije posebno naglašavaju važnost kontinuiranog učenja i sposobnost prilagođavanja brzim tehnološkim promenama. Veliki broj kompanija naglašava potrebu za kontinuiranim učenjem i adaptacijom na brze promene u tehnologiji.
Kako je AI uticao na tržište rada u Srbiji?
Inicijativa Digitalna Srbija, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, objavila je izveštaj remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti, analizu koja mapira ključne kompetencije koje će oblikovati tržište rada u narednim godinama. Ovaj izveštaj navodi da je, iz perspektive poslodavca, AI postao osnovna kompetencija. U njihovom istraživanju, čak 90 odsto kompanija označilo je upotrebu AI kao ključnu tehničku veštinu koja će se očekivati u narednih pet godina.
Istraživanje je sprovedeno sa predstavnicima kompanija iz Srbije koje posluju na domaćem i međunarodnom tržištu. Čak 94% kompanija u uzorku ima više od 100 zaposlenih, dok je 72,7% u stranom ili mešovitom vlasništvu. Ovakva struktura učesnika u istraživanju pruža dodatni nivo relevantnosti u kontekstu globalnih očekivanja kada je reč o znanjima i veštinama koje će biti tražene u narednim godinama.
Ključni nalazi istraživanja pokazuju da:
● 90,9% kompanija smatra da će korišćenje veštačke inteligencije biti ključna tehnička veština u narednih pet godina;
● 81,8% kompanija ističe fleksibilnost, prilagodljivost i kontinuirano učenje kao najvažnije netehničke veštine;
● 54,5% kompanija navodi nedostatak iskustva u specifičnim tehnologijama kao najveći izazov pri zapošljavanju;
● 87,9% kompanija očekuje rast potražnje za specijalistima za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, dok 72,7% ističe potrebu za stručnjacima u oblasti analitike i rada sa podacima;
● 57,6% kompanija ocenjuje da su analitičko i kreativno razmišljanje kod kandidata koji konkurišu za posao na prosečnom nivou. Istovremeno, poslodavci ističu da su među najvažnijim veštinama pri zapošljavanju fleksibilnost i adaptibilnost, sposobnost rada sa ljudima, komunikativnost, kao i spremnost na učenje i prihvatanje promena.
Da li ove tendencije idu na ruku ženama ili produbljuju rodni jaz?
Kako je razvoj veštačke inteligencije uticao na zapošljavanje žena?
Nažalost, prema svim dosadašnjim izveštajima, a posebno izveštajim Svetskog ekonomskog foruma i Univerziteta Stanford, razvoj AI tehnologija samo produbljuje rodni jaz. Na globalnom tržištu razvoja veštačke inteligencije, žene čine oko 22–30% AI radne snage, a u rukovodećim pozicijama i manje (oko 14–15%). Na trenutak zanemarimo AI industriju i posmatrajmo puku upotrebu ovih alata u različitim profesijama: samo 29 odsto radnika koji su osposobljeni za upotrebu AI su žene. Prosečni jaz u korišćenju AI tehnologija iznosi 25 odsto: tri muškarca na jednu ženu. Zbog čega je tako? Istraživanja su utvrdila da žene češće imaju kritički stav prema veštačkoj inteligenciji i da su sklonije postavljanju pitanja o uticaju koji AI ima na društvo u celini. Jednostavno, žene zanimaju i etičke posledice korišćenja veštačke inteligencije, ne samo ekonomske.
Ali, iza loših vesti dolaze gore: ženski poslovi su češće izloženi automatizaciji (27,6% ženskih poslova naspram 21,1% muških), a poslovi poput administracije i klerikalnih zanimanja — gde dominiraju žene — među najugroženijima su od AI-automatizacije. Procene Ujedinjenih nacija pokazuju da oko 65 miliona ženskih radnih mesta globalno nosi visok rizik od AI transformacije.
Loša vest broj 3? Uvođenje AI sistema u proces selekcije kandidata prilikom zapošljavanja takođe ne ide na ruku ženama. Istraživači sa Univerziteta Stanford su utvrdili da su automatizovani sistemi za selekciju kandidata prilikom zapošljavanja skloni da žene predstavljaju kao mlađe i neiskusnije, te da su skloni tome da iz konkurencije izbacuju žene koje su imale prekide u karijeri, recimo, zbog trudničkog bolovanja.
Dakle, šta sada?
Kako zaustaviti rodni jaz na tržištu rada izazvan razvojem AI?
Veštačka inteligencija može produbiti postojeći rodni jaz na tržištu rada, ali uz pravovremene mere može postati i alat za njegovo smanjenje. Ključno rešenje leži u ranijem i širem uključivanju devojčica i žena u obrazovanje vezano za digitalne i AI veštine. To podrazumeva reformu školskih kurikuluma, dostupne programe obuke i stipendije za STEM oblasti, ali i promociju ženskih uzora u tehnologiji. Paralelno s tim, kompanije imaju važnu ulogu: ulaganje u reskilling i upskilling zaposlenih žena može sprečiti njihovo istiskivanje iz profesija koje se brzo automatizuju. Fleksibilni radni uslovi, transparentni kriterijumi napredovanja i aktivne politike zapošljavanja mogu dodatno doprineti ravnopravnijem pristupu AI-pojačanim poslovima.
Važno je i razvijati AI sisteme koji su inkluzivni po dizajnu. To znači raznovrsnije timove koji razvijaju tehnologiju, kao i redovne provere algoritama kako bi se smanjile rodne pristrasnosti u zapošljavanju i evaluaciji učinka. Konačno, javne politike treba da podstaknu saradnju između obrazovnog sistema, privrede i države, kako bi žene imale jednak pristup veštinama budućnosti. Ako se AI posmatra kao zajednička razvojna prilika, a ne samo tehnološka pretnja, moguće je ne samo zaustaviti produbljivanje rodnog jaza već i stvoriti pravednije tržište rada.
Foto: Pavel Danyluk/Pexels
