“Slučaj Peliko” na ne:Bitefu: Hvala svim ženama koje su digle glas za budućnost naših ćerki

ne:Bitef je otvoren u ponedeljak, 16. decembra, predstavom Proces Peliko autora Mila Raua i Servana Dekla, u specifičnim uslovima, na sceni Mata Milošević Fakulteta dramskih  umetnosti u Beogradu. ne:Bitef predstavlja aktivistički i umetnički odgovor na otkazivanje zvaničnog Bitefa ove godine, što se dogodilo prvi put u šest decenija trajanja ovog festivala. Za njegov početak odabrana je predstava urađena u koprodukciji Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu, u izvođenju 30 domaćih glumaca, ali i aktivistkinja i aktivista koji se svakodnevno u Srbiji bore za bolje društvo. Ujedno je direktno prenošena na YouTube kanalu FDU u blokadi, a organizovano je zajedničko gledanje prenosa, kako na samom FDU u Beogradu, tako i u brojnim gradovima u regionu.
U predstavi su učestvovali Svetlana Bojković, Vesna Trivalić, Marija Opsenica, Tihomir Brajović, Milena Radulović, Nada Šargin, Bojan Bulatović, Ljiljana Bralović, Nebojša Romčević, Igor Koruga, Jelena Ivetić, Nikita Milivojević, Marko Grabež, Jelena Mijović, Gabor Pongo, Eva Voštinić, Emina Spahić, Branislav Trifunović, Matija Stefanović, Nedim Nezirović, Jelena Stupljanin, Tamara Jovanović, Miloš Timotijević, Anđelka Nikolić, Milan Marić, Nela Antonović i Milena Bogavac.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели NE:BITEF (@ne.bitef25)

Fasada se drži, ali unutra sam potpuno urušena

Suđenje optuženima za silovanja Žizel Peliko počela su u septembru prošle, 2024. godine, a završena su u decembru iste godine. Na početku sam pratila detaljno šta se događa u sudnici u Avinjonu, ali je od 1. novembra moja pažnja okupirana događajima u Srbiji, posle pada nadstrešnice u Novom Sadu. Kada sam se uključila u prenos predstave Proces Peliko shvatila sam da su se ta dva nasilna događaja združila na jednom mestu, da prikažu u kakvom svetu živimo, i da područja borbe nisu omeđena ni na jedan način, da ono što moramo da radimo svakog trena je borba protiv nasilja kao takvog, prvenstveno protiv sistemskog nasilja, jer svako od nas može da bude žrtva, na svakom mestu na kom se nalazi.
A onda sam na sceni videla bledo lice Milene Radulović, i tu sam se prvi put raspala: ona je sedela mirno, i jasnim glasom izgovarala didaskalije i brojeve dokumenata. Skoro pet sati, glas joj nije nijednom zadrhtao. Na sredini predstave je na scenu izašla Vesna Trivalić, u monologu dugom 15 minuta, izgovarala je reči koje je na suđenju izgovorila Žizel Peliko, kao oštećena. Trivalić je izgovorila Žizeline reči: Fasada se drži, ali unutra sam potpuno urušena na kraju monologa, u pozadini se videla Radulović, i od nas tri žene u tom trenutku stvarnosti, samo ona nije plakala. Ređali su su se glumci i glumice, pojavljivale su se osobe koje ovom kulturnom i istorijskom prostoru znače, a ja sam se treći put raspala kada se pojavila Emina Spahić, studentkinja iz Novog Pazara. Sve suze koje su u meni stajale neisplakane od septembra 2024. do danas, a mislila sam, posebno posle 1. novembra ove godine i Novog Sada, da ih i nije ostalo mnogo, krenule su da izlaze. Neke glumce i delove predstave sam videla kroz tu maglu. Katarzu nisam doživela, olakšanja nema, ali sam, opet, na kraju, zahvalna sjajnim ženama: te večeri prvenstveno Žizel Peliko i Mileni Radulović. One su digle glas za sve nas, za sve mučene, silovane, prebijene, potlačene, ubijene žene sveta. Njihova snaga je naša budućnost, i važnije: budućnost naših ćerki.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Mladen Savkovic (@mladen.savkovic)

Zlo je u nama i oko nas

Na sceni su čitana sirova dokumenta iz sudskog procesa, na minimalističkoj sceni, gde je sve bilo crno, osim lica izvođača. Slučaj Žizel Peliko jedan je od najpotresnijih krivičnih slučajeva u savremenom svetu. Ona je žrtva višegodišnjeg sistematskog silovanja, koje je organizovao njen suprug Dominik Peliko, sa kojim je bila skoro pola veka u braku, imala troje dece i sedmoro unučadi. Svedočenja njene ćerke i snahe, ali i same Žizel, na suđenju, govore o običnom bračnom paru, koji je svoje dane u penziji odlučio da provodi u kući na francuskoj obali, uživajući u prirodi, miru i porodičnim događajima. Međutim, tokom skoro deset godina, muž Dominik ju je tajno drogirao (sedativima), dovodio u stanje potpune nesvesti i potom pozivao desetine muškaraca da je siluju u njihovom domu, dok je on sve snimao i dokumentovao. Žizel nije bila svesna zločina koji se nad njom vršio. Godinama je imala zdravstvene probleme, gubitke pamćenja i osećaj da “nešto nije u redu”, ali nije znala razlog.
Slučaj je otkriven slučajno 2020. godine, kada je Dominik Peliko uhapšen zbog snimanja žena ispod suknje u tržnom centru. Policija je u njegovim digitalnim uređajima pronašla hiljade snimaka i fotografija zlostavljanja Žizel, kao i dokaze o desetinama počinilaca koji su učestvovali u silovanjima. Na sudu je Dominik Peliko priznao krivicu i označen kao glavni organizator, i za dela: teško višestruko silovanje, drogiranje žrtve bez njenog znanja, organizovanje i podstrekavanje silovanja, snimanje i posedovanje pornografskog materijala nastalog krivičnim delom i teško nasilje u porodici dobio je maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Okrivljeno je još 50 muškaraca različitih profila za dela silovanje ili pokušaj silovanja, i silovanje osobe u stanju potpune nesvesti. Za još dvadeset neidentifikovanih počinilaca se traga.
Žizel Peliko je odlučila da je javnost vidi na suđenju, odbijajući anonimnost i sudnicu zatvorenu za javnost, kako bi ukazala na razmere seksualnog nasilja. Odluku da suđenje otvori za javnost posvetila je drugim ženama – nije to uradila zbog sebe, već zbog svih onih žena koje svakodnevno duboko pate i bivaju zlostavljane i ponižavane u raznim oblicima porodičnog nasilja, od kojih je ono koje se njoj dogodilo monstruozno i jedinstveno, do te mere da svako prvo sebe zapita: kako je moguće?
Rečenicu po rečenicu, Žizel Peliko, sudija, stručnjaka, lekara, psihijatara, advokata, okrivljenih, dolazimo do odgovora: kada patrijarhalno društvo postavi ženu, bilo koju ženu, kao objekat, niko se ne pita ima li i ona dostojanstvo, pravo na život i pravo na izbor? Tih 50 ljudi koji su nju, u organizaciji njenog muža, opijenu silovali na stotine puta u trajanju od više od deset godina, su obični ljudi, oni koji žive oko nas, sa nama, sa njima delimo postelju, kancelariju, srodstvo, tradiciju, jezik. Nisu to neki nepoznati, nama daleki ljudi, koji su se tu slučajno zadesili: to su muškarci koji se igraju sa našom decom, koji uče našu decu glumi, na primer, sa kojima delimo srećne i tužne trenutke, koji nas prevoze, prodaju nam meso, žive sa nama i u našoj neposrednoj blizini.

Zlo je svuda oko nas, ali sramota, sramota je promenila stranu.

Predstavu Proces Peliko možete pogledati na platformi Youtube.

Autor: Katarina Milićević

Foto: screenshot