|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
December 31, 2025
Novogodišnje rezolucije su rigidne, nerealne i zato propadaju. Umesto njih, pokušajmo u 2026. da uđemo osnažene ovim bihevioralnim tehnikama
Koliko ste do sada novogodišnjih rezolucija jednostavno pustile niz vodu? Bile ste uverene da ćete izgraditi novu sebe, imale snagu, motivaciju, pa opet… na proleće ste shvatile da ste kilometrima udaljene od cilja. Problem nije u vama, kažu psiholozi, nego upravo u novogodišnjim rezolucijama.
Većina ljudi donosi rezolucije sa iskrenom namerom da ih ispoštuje i da promeni nešto u svom životu. Ali, koliko god želja bila jaka na kraju decembra stare godine, istopi se već do februara naredne godine. Zbog čega? Prema mišljenju psihologa, problem nije u motivaciji kao što većina nas misli. Ispunjenje novogodišnjih rezolucija je pitanje održivosti. Rezolucije najčešće podrazumevaju kratkoročno delovanje, idealizovane, gotovo nedostižne ishode koji nam postaju cilj. Ali, istovremeno, one ne zahtevaju od nas da prethodno promislimo da li smo spremni na promene ponašanja i okolnosti, te na rad koji svaki uspeh zahteva.
Uz to, problem je i rigidnost novogodišnjih rezolucija. Njih ne možete da ispunite delimično: ili uspevate ili ne. Takav način razmišljanja ostavlja malo prostora za učenje i prilagođavanje, a okolnosti i prepreke uopšte ne uzima u obzir. A upravo promena ponašanja i prilagodljivost jesu neke od ključnih karakteristika neophodnih za ostvarivanje ciljeva. Zato, vreme je da novogodišnje rezolucije zamenimo održivijim sistemom.
Odgovor psihologa je jednostavan: umesto da planirate cilj, planirajte promenu navika. Razlaganje ambicija na mikro-navike omogućava vam doslednost i dugoročne rezultate. Kada otkuca ponoć, umesto da se zapitate Šta želim da postignem ove godine? vi se suočite sa pitanjem
Kakva bih želela da budem i koje navike da promenim da bih to ostvarila? Ako ste u ovom trenutku zadovoljne sobom i ne želite promenu, to je savršeno u redu. Ali, ako želite nešto da menjate, neka to budu navike.
Bihevioralna psihologija nam predstavlja konkretne tehnike koje nam mogu pomoći da svoje novogodišnje želje pretvorimo u stvarnost. Važno je da ne upadnemo u jednu od tri zamke: 1) da postavimo realne i dostižne ciljeve, 2) da ne odustanemo čim prvi put posrnemo, nego da nastavimo da radimo na tome, 3) da se ne oslanjamo na motivaciju, nego da napravimo sistem koji nas goni da nastavimo čak i kada nam ne ide.
Kada govorimo o menjanju navika, najčešća greška je pretpostavka da se one menjaju samo boljom disciplinom, jačom voljom. Bihevioralna psihologija, međutim, pokazuje suprotno. Navike su pre svega odgovor na okruženje. One se ne aktiviraju zato što smo slabi ili nedosledni, već zato što je određeno ponašanje u datom trenutku najlakše. Ako je telefon na dohvat ruke, ruka će ga uzeti. Ako je slatkiš na stolu, biće pojeden. Zato je promena okruženja jedna od najefikasnijih tehnika za promenu navika. Umesto da se borimo sa sobom, promenimo okruženje. Uklanjamo okidače loših navika i olakšavamo pristup okidačima dobrih navika. Ova tehnika jer vas oslobađa osećaja lične krivice.
Jedan od razloga zbog kojih ljudi brzo odustaju od promene navika jeste to što počinju prevelikim koracima. Nova godina, nova pravila: svakodnevni treninzi, stroga ishrana, potpuna reorganizacija života. Mozak, koji je programiran da štedi energiju, ovakve zahteve doživljava kao pretnju i vrlo brzo ih sabotira. Bihevijoralni pristup ide suprotnim putem: namerno smanjuje naviku do nivoa koji deluje gotovo besmisleno. Jedan čučanj, jedna rečenica u dnevnik, jedan dubok udah. Cilj u početnoj fazi nije rezultat, već automatizam. Kada se ponašanje ponavlja svakodnevno bez otpora, mozak ga registruje kao deo rutine, a ne kao napor. U bihevijoralnom smislu, kontinuitet je daleko važniji od intenziteta.
Većina loših odluka ne nastaje zato što ne znamo šta je dobro za nas, već zato što u kritičnom trenutku improvizujemo. Umorne smo, pod stresom, preplavljene emocijama i tada počinjemo da pregovaramo sa sobom. Na korak smo od odustajanja. Upravo tu nastupa tehnika ako–onda planova, jedna od najistraživanijih strategija u bihevijoralnoj psihologiji. Njena snaga leži u tome što odluku donosi unapred, dok smo racionalni, a ne u trenutku iskušenja. Osoba formuliše konkretan plan za krizne situacije: ako osetim poriv da proverim društvene mreže, onda ću ustati i popiti čašu vode. Ovakva struktura povezuje situaciju sa unapred definisanim ponašanjem, pa mozak ne mora da donosi odluku, samo postupa. Ono što ovu tehniku čini posebno efikasnom jeste njena realističnost. Ona ne pretpostavlja savršenu samokontrolu, već unapred računa na slabost.
Foto: Pexels.com
