|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
February 26, 2026
Nauka je dokazala: baš kao što treniramo telo, mi možemo trenirati mozak i to i u negativnom i u pozitivnom pravcu. Ako želite novu verziju sebe, vreme je da pobliže upoznate neverovatnu osobinu našeg mozga: neuroplastičnost
Naučnici su nekada verovali da se razvoj mozga završava u adolescenciji. To je značilo da su oštećenja mozga u odraslom dobu, poput gubitka motoričkih funkcija nakon moždanog udara, trajna. Međutim, kako su se naučna saznanja razvijala tokom 20. veka, istraživanja o razvoju mozga i oporavku od povreda pokazala su suprotno. Danas znamo da je mozak izuzetno aktivan i prilagodljiv sistem za učenje tokom čitavog života. Ta prilagodljivost naziva se neuroplastičnost.
Naš mozak ima jedinstvenu, gotovo magičnu sposobnost da se reorganizuje i stvori nove neuronske veze, a ta sposobnost naziva se neuroplastičnost. Ova reorganizacija događa se kao odgovor na učenje, iskustvo ili povredu. Iako neuroplastičnost mozga najviše dolazi do izražaja do 32 godine života, zadržavamo je i u zrelim, pa i u poznim godinama. Ona omogućava neuronima (nervnim ćelijama) da prilagode svoju aktivnost, ojačaju postojeće puteve ili stvore nove, čime mozak može da se prilagodi novim situacijama, skladišti sećanja i oporavi od oštećenja.
Najlakši mogući način jeste savladavanje nove veštine. Ali, naravno, ne bilo kakve. Da biste uspeli da istrenirate svoj mozak da radi na novi način, neophodno je da vaša nova veština sadrži sledeće elemente:
IZAZOV I NOVINA: Veština treba da vam bude nova i ne previše laka za učenje. Novina i izazov su ključne komponente za kognitivne promene. Razmislite o nečemu što ste oduvek želeli da probate (npr. da naučite novi jezik, planinarenje, sviranje gitare).
NAMERA: Veština koju vežbate mora imati neko značenje, relevantnost ili važnost za vas. Neuroplastične promene povezane su sa osećajem nagrade dok se bavite novim zadatkom. Razmislite zašto želite da naučite tu veštinu (npr. volim putovanja, volim boravak u planinama, volim zvuk gitare). Uverite se da vam je lično važna, pa to i zapišite.
USMERENA PAŽNJA: Veštine koje vežbamo imaju tendenciju da se poboljšavaju. Fokusiranje na konkretne zadatke povećava verovatnoću promene. Napravite plan. Zakažite vreme u svom kalendaru za ovu aktivnost. Razmislite o postavljanju ličnog cilja i nagrade.
PONAVLJANJE I INTENZITET:Jedan pokušaj nije dovoljan. Kraće, ali intenzivne serije ponavljanja obično su potrebne za stvaranje novih veza. Proveravajte sebe jednom nedeljno. Da li se pridržavate plana? Ako ne, prilagodite ga i nastavite dalje.
VREME:
Budite strpljivi i nežni prema sebi. Neuroplastične promene zahtevaju vreme da bi došlo do strukturnih i funkcionalnih promena. Računajte na zastoje – to je normalno. Ponovo se fokusirajte, prilagodite raspored i nastavite dalje.
A koje bi to aktivnosti mogle biti? Istraživanja su pokazala da rezultate donose sledeće aktivnosti:
Debata o potencijalnim koristima i rizicima video-igara može biti kontroverzna, ali istraživanja sugerišu da igranje u odraslom dobu može poboljšati motoriku, koordinaciju, prostornu orijentaciju, vreme reakcije, brzinu donošenja odluka… Ipak, nemaju sve igrice isto dejstvo: 3D avanturističke igre mogu poboljšati pamćenje, rešavanje problema i prepoznavanje scena, slagalice mogu unaprediti veštine rešavanja problema, povezanost moždanih funkcija i prostornu predikciju, a plesne i fitnes igre utiču na vizuoprostorno pamćenje i pažnju. Najvažnije saznanje iz ovog istraživanja? Sve ove prednosti mogu se steći tek posle 16 sati igranja (naravno, ne odjednom, nego postepeno).
Učenje novog jezika može poboljšati kognitivne funkcije, pokazuju istraživanja. Pregled iz 2021. godine navodi da ono povećava zapreminu sive mase (GMV), koja obuhvata oblasti važne za jezik, pažnju, pamćenje, emocije i motoriku. Ovo povećanje može unaprediti funkcije mozga, naročito sa starenjem. Takođe, dvojezičnost može smanjiti rizik od kognitivnog opadanja i demencije. Istraživanje iz 2017. pokazuje da učenje jezika jača i belu masu, čime se poboljšava povezanost mozga i razvijaju veštine poput rešavanja problema, razumevanja i multitaskinga, a učenje je dostupno kroz kurseve, onlajn programe i aplikacije.
Slušanje i sviranje muzike može poboljšati raspoloženje, imunitet i sposobnost učenja. Pregled iz 2021. godine pokazuje da sviranje podstiče neuroplastičnost i može usporiti kognitivno opadanje kod starijih. Muzika utiče na pokret, koordinaciju, govor, percepciju, raspoloženje i pamćenje. Ove promene se dešavaju kroz različite strukturalne i funkcionalne procese u mozgu. Učenje instrumenta moguće je u svakom uzrastu, uz dostupne opcije poput jeftinijih instrumenata i besplatnih onlajn tutorijala.
Putovanja mogu povećati kognitivnu fleksibilnost, inspiraciju i kreativnost. Upoznavanje novih okruženja pomaže razumevanju različitih kultura i unapređuje komunikacione veštine. Ona takođe proširuju pogled na svet i donose novu perspektivu na lične ciljeve, odnose i vrednosti. Čak i lokalne promene okruženja mogu imati sličan efekat. To uključuje aktivnosti poput šetnje novim krajem, kupovine u drugom delu grada, planinarenja ili virtuelnih putovanja.
Redovno vežbanje donosi fizičke, emocionalne i kognitivne koristi, prema CDC-u. Istraživanja pokazuju da fizička aktivnost poboljšava učenje, pamćenje i motoričku koordinaciju. Takođe povećava povezanost u mozgu, protok krvi i rast moždanih ćelija. Vežbanje može smanjiti rizik od anksioznosti, depresije i PTSD-a, kao i od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove. Preporuka je najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, uz dodatne socijalne koristi ako se vežba u grupi.
Kada svesno koristimo neuroplastičnost, možemo značajno unaprediti različite aspekte svog života, jer mozak ima sposobnost da se menja i prilagođava kroz iskustvo, učenje i ponavljanje. Pre svega, možemo poboljšati kognitivne sposobnosti kao što su pamćenje, pažnja, brzina razmišljanja i rešavanje problema. Učeći nove veštine ili jezike, stvaramo nove neuronske veze i jačamo postojeće, što direktno utiče na mentalnu oštrinu. Neuroplastičnost nam takođe omogućava da lakše usvajamo kompleksna znanja i budemo fleksibilniji u razmišljanju. Zatim, možemo raditi na emocionalnoj regulaciji i mentalnom zdravlju. Promenom obrazaca razmišljanja, na primer kroz terapiju ili svesno usmeravanje pažnje, moguće je smanjiti anksioznost, stres i negativne misaone obrasce. Mozak uči nove načine reagovanja, što vodi većoj otpornosti i stabilnosti. Neuroplastičnost igra ključnu ulogu i u formiranju navika. Ponavljanjem određenih ponašanja jačamo neuronske puteve koji ih podržavaju, pa zdrave navike poput vežbanja, kvalitetnog sna ili bolje organizacije postaju lakše i automatskije. Takođe, ona omogućava oporavak nakon povreda i bolesti, posebno kada je reč o mozgu. Nakon moždanog udara ili traume, druge regije mozga mogu preuzeti funkcije oštećenih delova kroz trening i rehabilitaciju. Ovo pokazuje koliko je mozak adaptivan čak i u odraslom dobu. I na kraju, al nipošto nevažno – neuroplastičnost nam daje mogućnost ličnog razvoja tokom celog života. Možemo menjati način na koji mislimo, učimo, reagujemo i doživljavamo svet, bez obzira na godine. To znači da nikada nije kasno za promenu, napredak ili usvajanje novih identiteta i veština.
Foto: Freepik.com
