|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
February 18, 2026
Finansijski stres može biti preplavljujući: anksioznost, besane noći i osećaj da nikada ne zarađujemo dovoljno. Zvuči poznato? Onda je vreme da saznate šta je finansijska svesnost, odnosno money mindfulness
Prema istraživanjima finansijskih institucija, polovina žena oseća jak stres zbog novčanih pitanja. U Americi, istraživanje Bankrate je potvrdilo da 43 odsto žena smatra da im finansije negativno utiču na mentalno zdravlje. U Australiji, 53 odsto žena prijavljuje finansijski stres. Stavljanje finansija pod kontrolu za mnoge od nas znači miran san. Pa, kako to da uradimo? Money Mindfulness je poseban pristup finansijama koji podrazumeva nameru, pažnju i svesnost. Baš kao i kada je naše mentalno zdravlje u pitanju, vreme je da se razumeju sopstvene navike, slabe i jake tačke, pa da se na osnovu toga napravi plan za prevazilaženje stresa. Krajnji cilj? Uskladiti finansijski život sa sopstvenim vrednostima.
Da li ste ikada pokušali da glasno izgovorite koji su vaši finansijski ciljevi? Za većinu nas, ovaj prvi korak jeste najteži. Ukoliko se borite sa time šta su vam novčani prioriteti, pokušajte da ih podelite u tri grupe: kratkoročne (do godinu dana), srednjoročne (od jedne do pet godina) i dugoročne (na duži rok). To će vam pomoći da se bolje orijentišete kada dođete do trošenja ili štednje u mesečnom budžetu. Ipak, bez obzira na to da li je vaš cilj da kupite stan, pokrenete posao ili da kupite brendiranu torbicu, finansijski stručnjaci savetuju da na listu prioriteta, na prvu poziciju, ubacite otplatu svih dugova sa visokim kamatama. Zbogom kreditne kartice i dozvoljeni minusi!
Upozorenje: ciljevi mogu delovati zastrašujuće i nedostižno kada im dodelite konkretnu novčanu vrednost. Međutim, mogu se postići vremenom, upravo zato ste se i opredelili money mindfulness.
Naravno da odlično znate koliko iznose vaši računi ili koliko vam treba za hranu. Ali, sada ste u lovu na troškove koji vam prolaze ispod radara. Počnite tako što ćete nekoliko meseci pažljivo pratiti svoje rashode. Na taj način možete uočiti one koje možete smanjiti, recimo pretplate koje više ne koristite, a automatski se produžavaju. Eliminišite ih. Finansijski stručnjaci procenjuju da svako od nas ima najmanje 23 evra ovakvih troškova svakoga meseca. Nakon toga, spremni ste za još jedan korak dalje, preraspodelu mesečnog budžeta i to po formuli 50-30-20:
50% odvojite za osnovne potrebe (hrana, stanovanje, osiguranje, prevoz, računi)
30% na želje (izlasci, zabava, putovanja)
20% na štednju i otplatu dugova
Ukoliko su vaša primanja i rashodi u disbalansu, pa ne možete da sa polovinom plate pokrijete osnovne životne troškove, vreme je da razmislite o tome gde najviše gubite. Da li morate da plaćate najveći paket za telefon? Jesu li vam neophodni i fiksni i mobilni internet? Da li možete da smanjite troškove za hranu, a da to ne ide na uštrb kvaliteta ishrane? Jednostavno, pogledajte svoju potrošnju drugim očima. Ukoliko i dalje ne možete da se uklopite u okvire od 50 odsto, onda proširite taj deo budžeta na uštrb želja.
Fond za hitne slučajeve je ključan deo svakog finansijskog plana. To je novac koji ćete iskoristiti umesto one kreditne kartice koju ste otplatili. Dakle, za ovim fondom posežete ako se pojave neplanirani troškovi ili ako ostanete bez posla. Idealno bi bilo da vaš fond bude toliki da može da pokrije bar tri do šest meseci osnovnih životnih troškova, odnosno od 3.500 do 7.000 evra. Ali šta ako ste tipičan milenijalac koji na računu ima minus, a ne štednju?
Vreme je da u mesečnom budžetu predvidite iznos koji ćete, bez izuzetaka i lažnih izgovora, svakoga meseca prenositi na štedni račun. Idealan način da sebe sprečite da potrošite ovaj iznos jeste da otvorite trajni nalog.
Lako je kupovati impulsivno, naročito tokom dana poput Black Friday-a i praznika. Ali to što je nešto na sniženju ne znači da vi kupovinom zaista štedite. Ne štedite, osim ako vam ta stvar nije realno potrebna. Svesna potrošnja znači da kupujete promišljeno i da zastanete pre svake kupovine i zapitate se: Da li mi ovo zaista treba ili ima vrednost za mene? Da li bi taj novac mogao biti bolje iskorišćen? To ne znači da treba da se odreknete svih uživanja, samo da unapred planirate budžet za ovakve šopinge i da ga se čvrsto držite.
Korak 5. Ne ostavljajte novac na stolu
Iskoristite sve pogodnosti koje vam mogu doneti dodatni novac uz malo ili nimalo truda. Nema veze što štednja ima niske kamate i može da vam donese tek koju hiljadu dinara godišnje – nemojte je baciti. Ako birate novu kreditnu karticu, razmislite o onoj koja nudi povraćaj novca (cash back). Važno je da izaberete nagrade koje vam zaista odgovaraju i da znate kako ćete karticu koristiti. Ako želite jednostavno rešenje, kartice sa fiksnim povraćajem nude procenat na svaku kupovinu bez dodatnog razmišljanja. Ako ste, pak, strateški tip, neke kartice omogućavaju izbor kategorija potrošnje (npr. gorivo ili hrana) za veće nagrade. Ako vam je cilj otplata duga, razmislite o prebacivanju duga na karticu sa niskom promotivnom kamatom na određeni period, uz plan da ga u tom roku agresivno otplatite.
Ako počnete da primenjujete money mindfulness, verujte, nećete steći štednju preko noći, niti postati genije za novac prvog narednog jutra. Finansijska svesnost je proces koji počinje malim koracima i na kojem je najznačajnija istrajnost. Ovih pet koraka mogu vas usmeriti ka finansijskoj stabilnosti i koristima koje ćete osećati godinama, ako ih se budete pridržavali.
Foto: Atlantic Ambience/Pexels.com
