|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
January 15, 2026
Izbor srednje škole je prva profesionalna odluka koju će vaša devojčica doneti. Pomozite joj da odabere srednju školu bez pritiska i stereotipa
Žene se suočavaju sa mnoštvom prepreka, predrasuda i otežavajućih okolnosti na svom profesionalnom putu – znamo to vrlo dobro. Ništa drugačije nije kada imate 15 godina i pred vama je prva važna odluka: koju srednju školu upisati? Kako školska godina odmiče, pritisak sredine raste, a sa njime i anksioznost vaše devojčice. Od nje se očekuje da tačno zna šta voli, kojim će se poslom baviti, da zamisli 45 budućih profesionalnih godina. Savetuju joj da bira posao koji je dobar za ženu, lak, podsećaju je da treba da bude majka, da bude finansijski nezavisna, snažna, da se posveti karijeri… Kako da joj pomognete da se snađe u svemu tome?
Sa 15 godina, slažu se psiholozi, nije vreme da donosimo konačnu odluku o svojoj karijeri. Ali, za razliku od uvreženog mišljenja koje vlada među roditeljima, nije ni suviše rano da se opredelimo za obrazovni pravac koji će kasnije postati naša karijera. Ličnost tada jeste u razvoju, interesovanja se zaista često menjaju, a mozak još nije u potpunosti formiran. Ipak, devojčice su dostigle zrelost, a kroz osnovnu školu i iskustvo, dovoljno da mogu da odluče u kom pravcu bi volele da počnu sa istraživanjem svog profesionalnog puta.
Ako ste roditelj devojčice koja upisuje srednju školu, jako je važno da zapamtite da odluka koja se sada donosi jeste važna, ali nije konačna. Umesto da razmišljate o krajnjoj tački njenog profesionalnog razvoja, pomozite joj da bira pravac kojim bi volela da krene, koji joj omogućava da stekne određene veštine, da razvije radoznalost i da joj ostavi što više otvorenih vrata. Jer – srednja škola nije kraj njenog profesionalnog puta, već početak. To znači da ima sasvim dovoljno vremena za greške, ispravke i predomišljanja.
Najvažnije: ne treba da donosite odluku umesto nje, nego sa njom. Vi ste tu da je usmerite. U tom smislu, najkorisnije usmerenje koje možete da joj date jeste da prestane da razmišlja o tome šta voli, i da počne da otkriva kako to ona funkcioniše. Prava pitanja za buduću srednjoškolku su:
Da li voliš da radiš sa drugima ili samostalno?
Da li ti prijaju stroga pravila ili improvizacija?
Da li više uživaš u procesu ili u postizanju rezultata?
Da li voliš da: razmišljaš, stvaraš, analiziraš, popravljaš, organizuješ?
Na ovaj način, pomoći ćete joj da otkrije kakav tip posla odgovara njenoj ličnosti u ranom uzrastu, što će biti samo dodatni plus kada zaista bude uplovila u profesionalni svet.
Sa istim ciljem, moraćete da uradite ono što je najteže za roditelja: da zaboravite na njene ocene. To zaista deluje nemoguće, s obzirom na to da će uspeh iz osnovne škole odrediti njen rang na upisnoj listi. Ipak, u trenutku kada birate srednju školu, potisnite ih u drugi plan. Zbog čega? Pre svega, jer ocene dobrim delom odražavaju nastavnika, sistem ili trenutnu motivaciju i ne govore mnogo o dugoročnom potencijalu vašeg deteta. Stoga, usmerite i nju i sebe ka razmišljanju o tome u koje oblasti spontano ulaže trud, šta je ne zamara čak ni kada naiđe na prepreke, o kojim temama vas najčešće zapitkuje ili istražuje. Tek kada otkrijete njene oblasti interesovanja, posegnite za vodičem i proverite koji su joj smerovi iz tog polja dostupni na osnovu ocena.
Da se podsetimo: srednja škola je početak. Ona to mora da zna. Neka bude svesna da je upis u srednju školu samo jedna od odluka na njenom karijernom putu i da ima pravo da je promeni, da je to ne čini neuspešnom. Strah od pogrešne odluke često paralizuje više nego neznanje.
Profesionalna orijentacija za devojčice je, hteli mi to ili ne, često i dalje prilično pink. Svesno ili nesvesno, guramo devojčice u rodno stereotipna zanimanja. Kako to izbeći?
Nemojte joj reći da ona može sve što hoće, jer deca nemaju dovoljno iskustva niti saznanja o svetu da bi razumela šta je to sve. Umesto toga, pokažite joj konkretne žene koje su razbile stereotipe. Neka upozna inžinjerke, programerke, naučnice, žene vozače, tehničarke, preduzetnice. Ne tražite moćne i izuzetne, već obične žene iz susedstva sa kojima je lako identifikovati se.
Pomozite joj da razlikuje profesionalna interesovanja od svog identiteta. To što voli šminku, da se doteruje ili pokazuje empatiju prema životinjama i ljudima, ne znači da je nužno stvorena za humanitarne nauke i da je tehnika njoj nedostižna. Postoje zanimanja koja podrazumevaju hibridne veštine i koja spajaju: dizajn i tehgnologiju, medicinu i inženjering, biologiju i data analize…
Dozvolite joj da sprovodi mini eksperimente kako bi otkrila svoja zanimanja. Omogućite joj da prisustvuje i bira kratke kurseve, letnje škole, pohađa radionice i posećuje dane otvorenih vrata u kompanijama. Umesto da joj donesete brošure, stvorite uslove da priča sa ženama koje su ostvarene u poslovnom smislu, naročito ako već ima izražena interesovanja za neke profesije. Odvedite je i na testove profesionalne orijentacije, ali joj objasnite da oni ne moraju biti konačna presuda, već da su samo usmerenje.
U periodu pred upis u srednju školu, devojčice često same sebe ograniče pre nego što ih iko spolja obeshrabri. Rečenice poput nisam ja za to ili drugi su bolji su samo posledica anksioznosti. Na odluke snažno utiče i okruženje: drugarice, škola, očekivanja. Biranje sigurnog puta ili izbegavanje sredine u kojoj bi bila drugačija deo su razvojne faze, ali vredi otvoriti prostor za pitanje šta bi izabrala da taj pritisak ne postoji. Isto važi i za odustajanje na prvoj prepreci: važno je naučiti razliku između toga da je nešto teško jer je novo i toga da zaista ne prija. Pomaže poruka da ne mora odmah biti hrabra, radoznalost je dovoljna. Razgovori o svakodnevici posla, a ne samo o njegovom nazivu, kao i susreti sa odraslima koji su menjali pravce, dodatno rasterećuju. Najzad, uloga roditelja nije da vodi, već da drži miran prostor u kome je promena dozvoljena, a odluka njena.
Foto: Cottonbro/dupephotos.com
