|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
December 18, 2025
Ne, ovo nije priča o muškarcima. Ovo je priča o nama.
Piše: Hristina Tonić, apsolventkinja psihologije
Nedavno je internet svet zabrujao jače nego inače. Tema nedelje? Postalo je blam imati dečka.
Pitam se, da li je, zaista?
Proizašla iz istoimenog članka Vogue magazina (Is Having a Boyfriend Embarrassing Now?), ova tema je razbudila ljude sa svih strana političkog i ideološkog spektra i motivisala ih da ponude svoju perspektivu. Prateći sve to, dobila sam osećaj da mnogi nisu sasvim razumeli poentu članka, niti se posvetili svim nijansama te teme. U ćoškovima društvenih mreža, gde žene otvoreno govore o partnerskim odnosima, već dugo se obrađuje tema udaljavanja romantičnog partnerstva iz centra identiteta žena. Ovo se najbolje oslikava kroz pokret decentriranja muškaraca, koji svakim danom broji sve više učesnica i čija je svrha osvešćivanje i osnaživanje žena da se bave sobom i svojim životom prvo.
Glavno pitanje nije da li je danas blam imati dečka, već zašto onlajn identitete žena u 2025. godini i dalje toliko oblikuju muškarci koje one puštaju u svoj život? Kroz ovaj tekst pokušaću to i da pokažem.
Sećate se nedavnog viralnog incidenta kada je jedna korisnica Instagrama objavila da joj je muž za užinu spakovao hranu za pse? Posledično, počeli su da se pojavljuju novi videi žena koje su takođe pokazivale banalne i nutritivno bezvredne ručkove koje su im muževi spakovali za posao. Šta se desilo? Te žene nisu dobile simpatiju i razumevanje koje su priželjkivale, već jasnu poruku: Ostavi ga. Zbog čega? Svakog meseca viđamo ovakve scenarije, samo sa novim likovima. Umorne smo. Kao žene u publici, odbijamo da sažaljevamo one koje su u lošim odnosima sa muškarcima, a pokušavaju to da pravdaju i normalizuju javnim eksponiranjima problema.
Žene značajno više od muškaraca i konzumiraju i kreiraju sadržaj na društvenim mrežama, posebno lifestyle sadržaj gde se eksponira lični život i svakodnevnica. Ne samo kada se govori o influenserkama, već i kada su u pitanju osobe koje kreiraju i objavljuju sadržaj iz zabave. To se onda preslikava na deljenje sadržaja o partnerskom odnosu. Žene često iniciraju trendove hvalisavog eksponiranja (iliti fleksovanja) svojih partnera koje onda preuzimaju i reprodukuju druge žene, u skladu sa prirodom rasta na društvenim mrežama. Pre nego što trepnete, pojavi se novi trend sa malo drugačijim zvukom i drugačijim natpisom čija je poruka u srži ista: Pogledajte koliko sam imala sreće i sada ovog muškarca zovem svojim.
Kao odgovor na ovo prezasićenje, raste broj žena koje svesno biraju da ne izlažu javnosti ili na mrežama svoje partnere sve do veridbe ili svadbe. Neke ih prikazuju minimalno i posle sklapanja braka. Ovakvi izbori bivaju nagrađivani i ohrabrivani od strane onih žena koje se odlučuju na isto. Šta nam one poručuju i da li to znači da je blam imati partnera? Takvo ponašanje na mrežama, usredsređivanje na sebe, a ne na partnerski odnos, ranije je bilo karakteristično za muškarce. Kod njih se ono nikada nije smatralo čudnim, jer se od muškaraca nikada i nije očekivalo da budu (neplaćeni) promoteri romanse i braka.
Žanr romantike, zahvaljujući BookTok-u, deluje popularniji nego ikada i to nije slučajnost. Suprotno mnogim tvrdnjama, najveći flex za većinu žena ostaje biti u srećnom romantičnom partnerstvu. Ali, čini se da blisko drugo mesto sada zauzima tema biti srećna singl žena sa ispunjenim životom. Divno, zar ne? To je, pokazuje se, ipak prava opasnost za sve (muškarce i žene) koji se trude da ženama nametnu uverenje o neophodnosti romantičnog partnerstva po svaku cenu. Biti u lošoj vezi sa muškarcem, sada je za mnoge spalo na treće ili čak poslednje mesto na listi.
Ne, danas nije blam imati dečka. Ono čemu danas svedočimo jesu pokušaji žena da sruše moralnu dominaciju bivanja u romantičnom odnosu nad singl statusom.
Odgovor, bar iz moje perspektive, nije tako jednostavan. Potrebno je uvažiti kulturno-istorijske norme koje i danas boje ovaj razgovor, makar to bilo u tragovima. Biti udata žena od davnina nosi određeni socijalni status. Određeno moralno stanovište. To ni danas nije potpuno iskorenjeno. Bila si dovoljno dobra da budeš izabrana – glasi poruka. Iako se gnušam ovih reči dok ih pišem, nisam slepa na realnost društva koje i dalje komentariše: mora da joj nešto fali. Možda žena jeste ostvarena na mnogim poljima, ali džaba kad još nema ni momka. Da ti ništa drugo ne ide kako želiš u životu, društvo će smatrati da si srećnija od drugih samo ako si u vezi… Kakvoj god.
Pored partnerske romanse ulogu igra i socijalna dinamika među ženama. Svesne smo jezivog stanja na dejting sceni. To analiziramo detaljno na kafama, o tome se žalimo u porukama i plačemo u zagrljaju jedne drugima. U jednom takvom trenutku, preterano eksponiranje muškarca koga žena ocenjuje kao dobrog ima dvojaki efekat. S jedne strane, predstavlja odraz njenog zadovoljstva svojom srećom i zaljubljenost. S druge strane, više ili manje izlazi na površinu njena potreba da se pohvali kako je upravo ona izabrana- srećni izuzetak u lošim vremenima. Njena nagrada? Muškarac.
Perspektiva publike tog javnog spektakla zvanog romantično partnerstvo na društvenim mrežama izgleda ovako: on postaje sastavni deo njenih objava na društvenim mrežama, svaka anegdota sadrži njegov trag, čak i kada ne oplemenjuje priču. Sledi davanje saveta drugim ženama, koje još uvek nisu jednako srećne i single su. Moj favorit: Desiće se kada najmanje očekuješ, samo veruj i budi strpljiva. Svesno ili ne, ove žene zauzimaju snishodljivu, dominirajuću poziciju u odnosu na druge žene i to samo zato što pored njih stoji muškarac. Spektakl dobija na razradi, a sa njime pravednički bes singl ženske publike raste.
Zato žena koja na internetu fleksuje svog muškarca, a koji se kasnije pokaže nedorastao tim pohvalama, može skoro sa sigurnošću očekivati negativnu reakciju zajednice usmerenu ka sebi. Poruka se svodi na: Nema razloga fleksovati muškarcem, svaki će te na kraju osramotiti. Neki će na ovo reći- preterivanje. Ko je tu u pravu, ja sam neodlučna. I ne zaboravimo onaj viralni momenat: That’s what I get for screaming MY MAN, MY MAN, too loud sa kojim se žene i danas identifikuju nakon raspada svojih partnerstava. Prethodno fleksovanih, naravno.
Ovde se otvara sledeće pitanje: Da li na ovaj način branimo ženama da ispoljavaju svoju radost i zadovoljstvo svojim partnerom javno? Ja bih rekla da je odgovor ne.
Društvene mreže nisu uvek prijatno mesto za žene. Pogotovo one koje u danima kada im ide dobro služe patrijarhatu, a kada krene loše traže žensku, pa čak i feminističku, solidarnost i podršku. Internet oblikuje naše ponašanje kao što i naš život oblikuje ponašanje na internetu. Ne zaboravljamo drugarice koje su nas se sećale samo kada su im momci/ muževi imali druge planove ili bile u pauzi između dva partnera. Takvi i slični događaji koji postoje u našoj kolektivnoj svesti, čekaju neki narativ koji dominira u javnosti da ih pogura nazad u misli i reagovanje. To ipak nije potpuno objašnjenje.
Postoji puno žena koje javno eksponiraju svoje partnere i zadovoljstvo svojim partnerstvom, a da za to ne dobijaju negativni odgovor zajednice. Glavna razlika koju sam uočila u slici o sebi koju šalju te podržane žene spram kritikovanih jeste pozicioniranje identiteta devojke/supruge/partnerke u njihovom onlajn identitetu. One koje manje podležu kritikama upravo su te koje su svoju publiku ubedile da je njihov život sveukupan i ispunjen, čija najzanimljivija karakteristika nije partnerstvo sa muškarcem. Dozvoljeno im je da budu ranjivije i otvorenije u pogledu problema u partnerstvu, jer ih publika percipira kao kompleksnije osobe. Ovo nije nužno povezano sa realnošću njihovih života već je produkt samopromocije koju vrši njihov sadržaj.
Žene čija se javna persona bazira na partnerstvu, imaju mnogo manje prostora da iznose probleme, izazove i nezadovoljstva istim. Da li je fer to što im se ne daje prostora da javno greše i uče bolje? Nije, ali je razumljivo. Promena pristupa ženama u ovim specifičnim okolnostima treba da se desi jer ženska solidarnost znači razumevanje i toleranciju i za one koje ne koračaju istim putem. Do tada, svakoga dana, u svojim mislima i delima, centrirajmo sebe i druge žene.
Jer ovo nije priča o muškarcima, ovo je priča o nama.
Foto: Pexels.com
