|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
December 3, 2025
Ona je inžinjerka informatike koja se otisnula u svet mode, u želji da pomogne majci i da progura nesigurne devedesete. Dve decenije kasnije, prepoznajemo je kao osnivača modnog benda “Luna”, poslovnu ženu, dobitnicu međunarodne nagrade IWEC, finalistkinju u borbi za prestižnu nagradu EY Preduzetnik godine. U njenoj firmi, izrasloj iz porodične radionice, danas radi oko 200 ljudi i upravo se šire na američko tržište. Biljana Jovanović je definitivno žena od koje možemo mnogo da naučimo.
F: Kada zatvorite vrata kancelarije i pogledate ono što ste izgradili – koja tri poslovna uspeha smatrate najvećim iz svoje perspektive?
BJ: Prvo što mi pada na pamet nije brojka, već činjenica da je Luna opstala više od tri decenije, i da i dalje raste. U vremenu koje se neprestano menja, ostati dosledan sebi i istovremeno ostati relevantan. To smatram velikim uspehom. Drugi uspeh je to što smo izgradili organizaciju koja ima dušu. To nije firma u tehničkom smislu, to je zajednica. Više od dve stotine ljudi, većinom žena, koje dolaze na posao s osećajem pripadnosti. Mnoge od njih su sa nama više od deset godina. To ne može da se kupi, to mora da se gradi svakog dana. I treće, možda najličnije, uspela sam da ostanem verna sebi. Da u svemu što radim, pa i u teškim trenucima, ne izgubim ono što sam bila na početku. Devojka iz malog podruma, koja je verovala da se posao može graditi i pošteno, i s merom, i sa emocijom. I danas, kad zatvorim vrata kancelarije, najviše me raduje kad osetim da nisam odstupila od te prve namere.
F: Kako pronaći smelost da se pokrene sopstveni posao i na šta treba obratiti pažnju u samom startu?
BJ: Moj ulazak u posao nije bio unapred isplaniran. Po struci sam inženjerka informatike i život me je mogao odvesti u potpuno drugom pravcu. Ali kao apsolvent, odlučila sam da pomognem mami, koja je već pokrenula malu zanatsku radnju za šivenje. U početku je to bilo privremeno, iz potrebe, bez ikakve ideje da će to postati moj životni put. Počela sam iz želje da budem podrška, ali ostala zato što sam u tom poslu pronašla nešto što me duboko ispunjava. Pronašla sam prostor da spojim dve svoje jake strane – analitičnost i kreativnost i što je meni bilo još važnije, da izgradim okruženje koje odgovara mojim vrednostima i standardima. Taj osećaj da nešto može da se postavi po sopstvenoj meri bio je presudan. Sve što se dešavalo posle išlo je postepeno. Bilo je dosta rada, mnogo nepoznatog, i malo po malo, stvari su počele da dobijaju oblik.
Za one koje su danas na prekretnici, možda je jedino važno da znaju da nije neophodno imati sve odgovore na početku. Ni sigurnost, ni kapital, ni jasan plan nisu postojali kada smo krenuli. Ali postojala je želja da se radi, da se ne zavisi od drugih, da se stvori nešto sopstveno. Kada se danas vratim na taj početak, ne vidim tu veliku hrabrost, već jednu tiho donesenu odluku da se pokuša. Hrabrost je došla kasnije, kroz godine kada se mora ostati, raditi, nositi odgovornost i ne odustajati.
F: Kako danas izgleda vaš tipičan dan? Koji rituali vam pomažu da ostanete fokusirani i smireni? I, jednako važno – čega ste morali da se odreknete da biste izgradili sve što imate?
BJ: Ne znam mnogo aktivnijih žena sa više energije od mene, ali jutro uvek počinjem polako. Volim da uđem u dan nežno, svojim ritmom. Ujutru pokušavam da ukradem svaki minut za sebe. Obožavam cveće, i kada je lepo vreme, najviše volim da izađem na terasu, popijem kafu i posmatram sve to zelenilo koje sam pažljivo sadila. Cela terasa mi je u cveću i to mi je jedna od tih malih, ličnih radosti. Doručkujem lagano, bez žurbe. Nisam od onih žena koje trče ili vežbaju čim otvore oči, nisam “sportski tip” u tom smislu. Ali sve nadoknadim kasnije trčanjem po firmi, stepenicama, između odeljenja, sastanaka, radionice i kancelarije. Verujem da to i te kako spada u fizičku aktivnost. Da bih ostala fokusirana i smirena, trudim se da ostanem prizemljena. Ne idem za savršenstvom. Ne pokušavam više da postignem sve. Naučila sam da delegiram, da kažem “ne”, da stanem kad je vreme da stanem. To nije lako, pogotovo za žene koje su navikle da nose sve. Ali to je bilo ključno za moj balans. A odricanja… Bilo ih je mnogo. Nema uspeha bez nečega što ostane sa strane. Ipak sam se trudila da ostanem verna onome što jesam i kao majka i kao žena i kao prijatelj. I mislim da je to ono što se na kraju računa.
F: Koji trenutak u karijeri vam je bio najteži?
BJ: Jedan od najtežih trenutaka za Lunu desio se tokom pandemije. Sve do tada, rasli smo iz godine u godinu i to stabilno, promišljeno, sa jasnom vizijom. A onda je došao COVID. Za mnoge biznise to je bio težak period, ali za modnu industriju to je bio udarac u samu srž. Ljudi nisu izlazili, događaji su otkazivani, prodavnice zatvarane. Odeća više nikome nije bila prioritet. To je bio prvi put da sam se zapitala, da li ćemo ovo preživeti? Iako tada to nisam izgovorila naglas, danas verujem da je baš u tim danima nastao naš slogan “Snaga ženstvenosti.” Ne kao marketinška poruka, već kao duboko lično iskustvo. Snaga da izdržiš kada ne znaš šta donosi sutra. Snaga da ne odustaneš, ni od sebe, ni od svojih ljudi. Ponosna sam što smo izdržali. Ponosna sam što nijedan zaposleni nije otpušten. I posebno sam ponosna na sve žene koje čine Lunu. To su žene koje su, posle relativno kratke pauze, nastavile da dolaze na posao, da šiju, da kreiraju, da veruju. To je bila kolektivna hrabrost koju nikada neću zaboraviti. U tom mraku, nismo samo opstali, mi smo ponovo počeli da rastemo, iznutra. Postali smo još svesniji ko smo i zašto postojimo. I tada se, po ko zna koji put, potvrdilo da ženstvenost nije slabost, već izvor snage. To je nešto što nosimo od samog početka, kao svoj identitet. Zato je Luna danas čvršća, dublja i autentičnija nego ikada pre.
F: Kada biste izdvojili pet osobina koje su vas najviše pogurale napred, koje bi to bile – i kako ste ih gradili?
BJ: Ne mislim da postoji formula, niti pet tačaka koje garantuju uspeh. Ali kad pogledam unazad, postoji nekoliko osobina koje su mi bile oslonac u ključnim trenucima. Upornost je svakako prva. Ne ona koja viče i gura po svaku cenu, već ona tiha, koja kaže “idem dalje” i kad ne znaš kuda. Ta upornost mi je često bila jača od talenta, znanja, pa čak i okolnosti. Disciplina. Ona svakodnevna. Ne inspiracija, ne veliki planovi, nego ta obična doslednost da ustaneš i uradiš ono što si rekla da ćeš. Naučila sam je kroz posao, kroz odgovornost prema drugima. Otvorenost da učim. Nikad nisam imala problem da pitam, da priznam da nešto ne znam. Učila sam od krojačica, od direktora, od mlađih i starijih. To mi je pomoglo da rastem bez potrebe da sve sama znam. Intuicija. Nešto što ne možeš da objasniš, ali znaš da moraš da slušaš. Naučila sam da joj verujem, naročito kad se ne poklapa s “logikom”. I, na kraju… vera u ljude. Nisam po prirodi neko ko lako prepušta. Volim da imam uvid, da sve prođe kroz moje oči. I priznajem, bilo je trenutaka kada mi je kontrola delovala sigurnije od poverenja. Ali s vremenom sam naučila da, ako vodiš ljude a ne veruješ im, onda ne vodiš već kontrolišeš. A to možda funkcioniše kratko, ali nikada ne stvara dugoročno. I zato sam birala da verujem. I danas znam da mi je upravo to donelo najviše — tim koji stoji čvrsto, i kad ja nisam tu.
F: Koje su to stvari na koje svaka poslovna žena treba da obrati pažnju, a o kojima se malo govori? Šta biste voleli da vam je neko rekao na početku?
BJ: Volela bih da mi je neko rekao da uspeh nije kraj puta, već početak nove vrste odgovornosti. I da što više firma raste, manje spavaš mirno. Rekla bih i da nije dovoljno samo raditi. Moraš i da znaš gde ideš. Mnogo preduzetnica izgori u poslu jer stalno “gura”, a nema sliku šire. I to ne iz lenjosti, već jer niko nije stao i rekao: “Zastani. Pogledaj celu sliku. Kuda vodi sve što gradiš?” Meni je trebalo vremena da naučim da rad bez pravca zna da pojede dane. Drugo, važan deo biznisa nije samo proizvod, već i brojevi, zakoni, papiri, ugovori. To malo ko voli, ali tu se krije stabilnost. Ako želiš da tvoj posao traje, moraš da zavoliš i ono što ne voliš. Treće, čuvaj energiju. Ne moraš i ne treba da budeš dostupna svima, uvek. Nauči da ne odgovoriš odmah. Nauči da ne objasniš sve. Prava snaga nije u tome da sve nosiš, već da znaš šta moraš, a šta može i bez tebe. I možda najvažnije…okruži se ljudima koji ti ne govore ono što želiš da čuješ, nego ono što moraš da čuješ. I u firmi i u životu. To su najvredniji ljudi koje imaš.
F: Koji savet biste dale ženama koje danas razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa, posebno onima koje nemaju „idealne uslove“, već samo volju i snažnu želju?
BJ: Ako bih morala da dam samo jedan savet onda bi on glasio da ne čekaju idealne uslove. Oni gotovo nikada ne dođu. Biznis se ne rada iz savršenih uslova, nego iz smelosti da napravite prvi korak dok je još sve nesigurno i neizvesno. Sve što danas izgleda stabilno i uspešno nekada je počelo kao nečija dilema, nečiji strah i nečija noć provedena u preispitivanju. Nijedna žena preduzetnica nije krenula potpuno spremna, ali mnoge su krenule iskreno, odlučno i iz najdubljeg dela svoje unutrašnje snage. To je snaga ženstvenosti, sposobnost da stvaramo, negujemo, istrajavamo i pretvaramo nemoguće u moguće čak i kada uslovi to ne nagoveštavaju.
Ne plašite se početka. Ne plašite se grešaka. Plašite se samo da izneverite sebe.
Okružite se ljudima koji vas inspirišu i guraju napred, a ne onima koji vam objašnjavaju zašto „nije vreme“ i „nije realno“. Birajte ljude oko sebe koji vas guraju napred, a ne one koji vas hrane sumnjom. One koji veruju u vašu intuiciju čak i kada je ne razumeju. One koji prepoznaju vašu vrednost i onda kada vi zaboravite. U poslu ćete mnogo puta pasti, ali svaki put kada ustanete, to ćete učiniti snažnije, mudrije i još više povezane sa sobom. I najzad, verujte u svoj ženski potpis. U intuiciju koja vidi pre drugih, u nežnost koja ume da bude hrabrija od sile, u kreativnost koja ne traži dozvolu da postoji. To su darovi koje nijedna škola ne uči, a koje biznis svet duboko poštuje kada ih oseti. Zato krenite. Sa željom, sa voljom, sa nesavršenstvom i sa celom snagom svoje ženstvenosti. Jer svet zaista treba ono što samo vi možete da stvorite.
