|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
February 6, 2026
Menstruacija upadljivo utiče na naš kvalitet života, a mi smo i dalje suviše posramljene da o njoj govorimo ili da zatražimo pomoć da ublažimo simptome – pokazalo je istraživanje Just a period, sprovedeno u Velikoj Britaniji
Prosečni životni vek žene danas iznosi između 76 i 78 godina, u zavisnosti od podneblja u kojem je rođena, dok njen plodni reproduktivni period traje između 38 do 42 godine. Matematika je prilično jasna: menstrualni ciklus nam oblikuje više od pola života. Nisu u pitanju samo predmenstrualni sindrom, promene raspoloženja ili bolovi prvih dana. Fluktuacija nivoa estrogena i progesterona utiče na našu telesnu težinu, energiju, metaboličke procese, mentalnu oštrinu. Upravo zato teško je poverovati da gotovo polovina žena i dalje ne zna dovoljno o svom ciklusu, a upravo to je otkrilo istraživanje Just a Period organizacije Wellbeing of Woman, objavljeno u Velikoj Britaniji prošle godine. Brojkom i slovom 61 odsto žena oseća da tokom života nije sticalo pravovremena i kvalitetna znanja o menstruaciji, pri čemu samo jedna od 10 ume da prepozna simptome teškog krvarenja. Zašto nam je toliko teško da pričamo o menstruaciji?
Ako ćemo o bolu, čak 97 odsto od 3000 žena koje su participirale u Just a period istraživanju, iskusilo je bolne menstruacije bar jednom. Četvrtina žena redovno doživljava bolne mesečnice. Među nas 10, bar jedna ima dovoljno jako krvarenje da to utiče na njene svakodnevne aktivnosti tokom menstruacije svakoga meseca. Tačno 51 odsto žena tvrdi da im menstruacija utiče na posao, a podjednak procenat je prinuđen da prekine sa sportom ili rekreativnim aktivnostima dok traje krvarenje. A ovo su samo fizičke posledice. Govorimo li o promenama u ponašanju, čak 43 odsto žena tokom mesečnice oseća sveobuhvatnu tugu, 40 odsto gubi motivaciju, 39 odsto se oseća anksiozno, depresivno je 33 odsto žena, bes oseća 31 odsto, a usamljenost 19 odsto žena. Očigledno je: većina nas oseća miks ovih negativnih emocija.
Polovina žena doživela je da njeni simptomi ne budu shvaćeni ozbiljno. Ko nas to izneveri? Na prvom mestu su partneri, a na drugom, što je još veće razočaranje, medicinski radnici. Izdržite. To se događa svakoj od nas. Nemojte biti histerični. Niko od toga nije umro – ovo su rečenice koje čujemo od medicinskih radnika kada se požalimo da nas boli ili da nam je loše. Zbog toga su žene prinuđene da se okreću medikamentima, obraćaju farmaceutima i ostaju bez prave terapije. Za regulisanje menstruacije koristimo analgetike, tablete za kontracepciju, a neke od nas čak koriste antidepresive kako bi PMS stavile pod kontrolu. I sve to bez prave saradnje sa lekarima.
Kada vas partner ili lekar ne shvate ozbiljno, onda ne očekujete podršku ni na poslu. Čak 77 odsto žena smatra da bi im bilo daleko lakše kada bi imale prava bar na povremena opravdana odsustva zbog menstruacije. Ipak, više od polovine se stidi da o tome razgovara sa šefom, a polovina strahuje da bi karijera mogla da im nazaduje ako bi se usudile da traže bolovanje ili slobodne dane zbog mesečnice. I u pravu su. Jedan deo istraživanja obuhvatio je i stavove muškaraca i pokazao da bi čak trećina muških šefova oklevala da unapredi ženu koja uzima odsustva sa posla zbog menstrualnog bola. Daleko veće razumevanje pokazuju za migrene, zubobolju ili grip.
Zapitajte kada ste poslednji put izgovorile reč menstruacija u javnosti? Većina žena, iako emancipovanih, i dalje izbegava da izgovori reč menstruacija. Možda smo izašle iz doba kada su to bili ONI DANI ili ŽENSKI PROBLEMI, ali i dalje ne govorimo otvoreno o svojoj mesečnici. Koristimo predikat IMAM, a izostavljamo objekat MENSTRUACIJU. Pominjemo CIKLUS, a izostavljamo MENSTRUALNI. Zato što je menstruacija i dalje tabu, iako je uobičajena, svakomesečna pojava koju proživljava veći deo čovečanstva.
Nešto više od polovine nas (53 odsto) bar jednom je osetilo sram povezan sa menstrualnim simptomima. Iako je 86 odsto žena zastupljenih u istraživanju bar jednom doživelo nezgodu tokom menstruacije, većina nas i dalje crveni na pomisao da to može da im se dogodi. Čak 77 odsto žena osetilo bi se posramljeno da im se nezgoda dogodi u javnosti, a svakoj treći bi bilo neprijatno čak i ako nema nikoga u okolini. Ali, zašto je sram tako duboko ukorenjen u nama i kako to da promenimo?
Po mišljenju stručnjaka, osnovni problem jeste što o menstruaciji ne učimo dovoljno. Izuzev šturih podataka da žene imaju mesečna krvarenja i kakvi biološki mehanizmi stoje iza toga, mi ne učimo, niti govorimo o uticaju menstrualnog ciklusa na žene. Najveći broj ispitanih žena, oko 60 odsto, o menstruaciji je učilo od roditelja i to tek nakon što bi dobile prvu menstruaciju. Manje od polovine je osnovna znanja steklo u školi, a od prijatelja i dalje uči čak petina žena. Oko 13 odsto devojčica prve informacije dobija sa socijalnih mreža.
Na ovaj način gubimo duplo: muškarci doživljavaju menstruaciju kao nešto lagano i nevažno, a žene ostaju uskraćene za važne informacije koje im mogu pomoći da poboljšaju svoju dobrobit. Sa njima se slaže i 82 odsto ispitanih žena. Javni razgovor o menstruaciji, osvešćivanje svih simptoma, obezbeđivanje tačnih i detaljnih informacija o ciklusu je neophodno, ako želimo da promenimo stanje u društvu – ocenile su one.
Daleko je od male. Dok god budemo tretirali menstruaciju kao tabu, žene će plaćati cenu, ali i društvo u celini. Tu su:
Zdravstvene posledice
Ženama nije omogućen pristup kvalitetnim informacijama zbog čega kasno primećuju simptome stanja kao što su: endometrioza, adenomioza, miomi, PMDD. Ovo dodatno otežava normalizacija bola, jer žene trpe simtpome koji bi inače zahtevali terapiju. U pokušaju da olakšaju sebi, posežu za samomedikacijom, bez nadzora. Sve ovo zajedno povećava rizik od hroničnih stanja, anemije, mentalnih poremećaja i iscrpljenosti. Zdravlje žene nije jedino što biva ugroženo na ovaj način, rastu i troškovi zdravstvenog sistema, gledano na duge staze.
Psihološke posledice
Dok god je menstruacija tabu, podsvesno ćemo osećati da sa nama nešto nije u redu. Ovo direktno vodi osećanjima kao što su: anksioznost, depresija, gubitak samopouzdanja. Žene se navikavaju da ignorišu sopstvene granice i potrebe.
Posledice po karijeru
Dok god smatramo da je normalno trpeti bol i nelagodu tokom ciklusa, suočavaćemo se sa skrivenim izostancima, radom u bolu, smanjenom produktivnošću. Menstrualni ciklus postaje nevidljivi karijerni hendikep.
Ekonomske posledice
Da li ste ikada pokušale da saberete koliko vas košta menstruacija u jednoj godini? Ne pričamo samo o ulošcima, već i o lekovima protiv bolova, suplementima, pomagalima…A sada zamislite da vam je to dostupno na recept?
Društvene i kulturne posledice
Dok o menstruaciji tako glasno ćutimo, muškarci ostaju neinformisani. Dok god nemaju dovoljno informacija, za očekivati je da pokazuju manjak empatije i razumevanja. Ženska iskustva se sistemski devalviraju.
Političke i sistemske posledice
One ne postoje, jer dok god ćutimo, ne postoji ni problem. Nema podataka, nema pritiska na sistem, nema ni promene.
Foto: Anna Bondarenko/Pexels.com
