|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
December 29, 2025
Stres je stanje sa kojim smo naučile da funkcionišemo. Radimo umorne, donosimo odluke iscrpljene i često ne primećujemo trenutak kada napetost postaje hronična. Zato, nikoga nije začudilo što je analiza Google Trends pokazala da je na kraju 2025. interesovanje za antistres tehnike drastično poraslo. Pretražujemo pojmove kao što su stress relief, nervous system regulation, breathwork, yin yoga i restorative yoga, a sve pokušaju da se izborimo sa sopstvenom tenzijom.
Samo u decembru, za 25 odsto je porasla pretraga za različitim opuštajućim tehnikama joge. Zašto baš ove discipline? Zato što se u poslednjoj deceniji istočnjačka disciplina nametnula kao jedan od brzih načina za opuštanje. Ima li u tome istine?
Postoje empirijski podaci i RCT studije koji pokazuju da joga može da smanji percipirani stres i da utiče na fiziološke pokazatelje stresa, ali kvalitet dokaza varira i neophodna su dodatna istraživanja da se preciznije odredi jačina uticaja i dugoročni efekti. Pre svega, sistemski pregledi i meta-analize koje su obuhvatile odrasle osobe izložene povišenom nivou stresa pokazale su da joga kratkoročno može značajno da smanji percipirani stres. Pojedina istraživanja bavila su se i biološkim signalima stresa, pre svega merenjem biomarkera u krvi. Pokazalo se da joga zaista utiče pozitivno na njihov nivo. Dakle, da – joga utiče na stres, slaže se i nauka.
Kada govorimo o jogi i stresu, ne govorimo o apstraktnom opuštanju, već o vrlo konkretnim procesima u telu. Joga deluje tamo gde stres zapravo nastaje: u nervnom sistemu, disanju i hemiji mozga. Pre svega, spore joga prakse u kombinaciji sa svesnim disanjem utiču na autonomni nervni sistem. One pospešuju parasimpatički nervni sistem, onaj koji je zadužen za oporavak i smirenje. To je stanje u kojem se telo fiziološki oseća bezbedno. Disanje je pritom najbrži prekidač stresa koji imamo. Kada usporimo dah, šaljemo direktan signal mozgu da opasnost ne postoji. Zato restorativna, yin i spora hatha joga često imaju snažniji antistres efekat od dinamičnih, kardio-praksi, one ne podižu dodatno uzbuđenje, već ga gase. Na neurohemijskom nivou, joga je povezana sa povećanjem GABA-e, neurotransmitera koji smanjuje nervnu preopterećenost i doprinosi osećaju smirenosti i stabilnijeg raspoloženja. Uticaj na kortizol, glavni hormon stresa, pokazuje obećavajuće rezultate, iako oni zavise od načina merenja i konteksta.
Ako ti je cilj da jogu koristiš kao antistres alat, važno je da izabereš stil koji smiruje nervni sistem, a ne onaj koji ga dodatno stimuliše. Iako se joga često doživljava kao fizička aktivnost, njen pravi potencijal leži upravo u sposobnosti da uspori, prizemlji i vrati telo u stanje ravnoteže.
Restorativna joga je najnežniji oblik prakse i idealna je za trenutke iscrpljenosti. Telo se u pozama zadržava nešto duže, koriste se jastuci i rekviziti, nema napora i istezanja. Cilj nije aktivnost, već duboko opuštanje tela i uma. Slično tome, yin joga deluje sporo i tiho, ali veoma duboko. Dugim zadržavanjem u pozama utiče na vezivna tkiva i pomaže telu da otpusti hroničnu napetost, naročito onu koju nosimo nesvesno. Hatha joga u sporijem tempu predstavlja dobru ravnotežu između pokreta i smirenja. Ona je pogodna za one koji žele blagu fizičku aktivnost, ali bez pritiska, dinamike i takmičenja. Posebno su korisni časovi joge koji imaju jasan fokus na disanje, relaksaciju i svesnu pažnju, jer direktno umiruju nervni sistem. Istina, i intenzivni stilovi poput power ili brze vinyasa joge mogu pomoći da se izbaci nagomilana energija, ali su sviše stimulativne da biste ih koristili kao terapiju za hronični stres.
Balasana (Child’s Pose) – poza deteta
Ova poza nežno isteže leđa, kukove i ramena, a istovremeno omogućava telu da se potpuno opusti dok disanje postaje dublje i smirenije. Balasana pomaže da smanjiš napetost i anksioznost.
Viparita Karani (Legs Up the Wall) – noge na zidu
Jedna od najpoznatijih restorativnih poza: ležiš na leđima sa nogama uz zid. Pomaže poboljšanju cirkulacije, smanjuje umor nogu i opušta nervni sistem.
Savasana (Corpse Pose) – poza mrtvaca
Ležeći na leđima i fokusirajući se na disanje i opuštanje celog tela, Savasana duboko utiče na smanjenje stresa i napetosti. Često se koristi na kraju joge kao najdublja relaksacija.
Paschimottanasana (Seated Forward Bend)
Izvodi se dok sedite sa skupljenim nogama ispred sebe. Gornji deo tela lagano savijate ka napred. Pomaže u otpuštanju napetosti u leđima, zadnjoj loži i stimuliše smirivanje nervnog sistema.
Two Knee Spinal Twist (Jathara Parivartanasana)
Ležeći na leđima, saviješ noge u kolenima. Rotirajući kukove, noge u ovom položaju spuštaš najpre na jednu stranu, pa na suprotnu. Ovaj uvitak pomaže da se smiri donji deo leđa, opusti kičma i rastereti nervni sistem.
Foto: Elina Fairytail/Pexels.com