|
Osnaživanje, stil i inspiracija spajaju se u svakom izdanju našeg magazina.
|
December 2, 2025
Istaživanja kažu da, ako ste žena stara između 32 i 60 godina, imate 30 odsto šanse da osetite neki od simptoma hormonalne neravnoteže. Da li će to biti nesanica, grčevi u nogama ili poremećaj ciklusa, zavisi samo od toga šta ćete izvući na hormonskom ruletu. Ukoliko želite da izbegnete probleme, savetuju stručnjaci, trebalo bi da se klonite stresa.
Samo je jedan problem sa ovom preporukom: gotovo ju je nemoguće primeniti dok gradite karijeru, brinete o porodici i pokušavate da se probijete kroz more obaveza. Većina nas prinuđena je da odmah pređe na plan B i pronađe način da održi hormone u ravnoteži čak i u stresnim situacijama.
Ako želimo telo u balansu, onda i hormoni moraju biti u ravnoteži. Hormoni su hemijski glasnici koji usklađuju mnoge različite metaboličke procese u našem telu i upravo zbog toga su stalna tema svih rasprava o ženskom zdravlju. Svakoga meseca borimo se sa ozbiljnim hormonalnim oscilacijama povezanim sa menstrualnim ciklusom. Dodatne hormonalne neravnoteže nam, jednostavno, nisu potrebne.
Stres je jedan od činilaca koji bitno utiču na stanje naših hormona. Kada smo pod stresom, telo povećava nivo hormona kortizola. Kada kortizol naglo i prekomerno poraste zbog jakog stresa, svi drugi telesni procesi trpe. Telo ulazi u stanje bori se ili beži, što znači odjednom počinje da gasi reproduktivni i sistem za varenje. Prosto, nisu više dovoljno važni. Metabolizam će nam se usporiti, raspoloženje pokvariti, produktivnost opasti. Dugotrajni stres može dovesti i do adrenalnog umora i burnouta.
Polni hormoni, estrogen i progesteron, su prvi na udaru. Previše kortizola može dovesti do značajnog pada progesterona u drugoj polovini menstrualnog ciklusa, što za sobom povlači dominaciju estrogena. Migrene, obilne menstruacije, smanjena plodnost, poremećaji menstrualnog ciklusa… spisak posledica je prilično dug.
Hormoni štitne žlezde – TSH, T3 i T4 takođe mogu da se nađu u disbalansu, ako ste stalno izloženi stresu. Stres direktno usporava konverziju T4 u aktivni T3 i podiže TSH. Metabolizam postaje sporiji, koncentracija opada, često su vam hladne ruke ili noge i skloni ste gojenju? Proverite ove hormone i okrenite se tehnikama upravljanja stresom.
Kortizol podiže nivo šećera u krvi, pa telo počinje da luči više insulina. Sve ovo osetićete kao energetski rolerkoster, česte napade gladi i nedostatak energije. Istovremeno, hormoni stresa će uticati na melatonin, kao i hormone sreće, dopamin i serotonin, pa se možemo naći u krugu nesanice i lošeg raspoloženja.
Mediteranski stil ishrane odličan je primer dijete koja podržava hormonski balans. Za zdravlje štitne žlezde jedite hranu bogatu gvožđem, vitaminom D, cinkom, selenom i jodom. Za kontrolu insulina smanjite rafinisane ugljene hidrate i šećere, a povećajte unos proteina. Za ravnotežu polnih hormona povećajte unos vitamina D, cinka, B vitamina i magnezijuma.
Važno je da svakoga dana određeno vreme provedete napolju, na suncu i u laganoj fizičkoj aktivnosti. To poboljšava raspoloženje i reguliše san. Prema jednoj studiji, samo 20 minuta u prirodi dnevno snižava nivoe stresnih hormona. To može biti šetnja, lagano trčanje ili bilo koja nenaporna aktivnost. Napomena: intenzivan kardio može povećati kortizol, pa ako ste pod stresom, privremeno zamenite naporne treninge vežbama koje aktiviraju parasimpatički nervni sistem: istezanje, tai či, joga.
Znamo: lakše je reći, nego učiniti, ali trudite se da svake noći imate bar sedam sati neprekinutog sna. San je ključan za detoksikaciju od kortizola, ali i za brojne metaboličke procese. Ali, nije dovoljno samo da dobro spavate, trebalo bi izbegavati plavo svetlo. Iznesite telefone i laptop iz spavaće sobe kako biste zaštitili svoj cirkadijalni ritam. I podignite roletne! Izlaganje jutarnjoj prirodnoj svetlosti podstiče proizvodnju melatonina.
Važno je postići zdrav balans između posla i privatnog života i praktikovati brigu o sebi. Ne možete davati drugima ako ste iscrpljeni. Bez obzira na kulturu dugog radnog vremena, postavite granice i recite ne dodatnim obavezama. Ne možete biti sve svima!
Deljenje misli i emocija sa prijateljima, porodicom, kolegama i komšijama važno je za stvaranje snažnih socijalnih veza koje doprinose boljem mentalnom zdravlju i nižem stresu. I pronađite aktivnost u kojoj uživate – ništa ne podiže dopamin i serotonin toliko brzo, kao dobar hobi.
Foto: Maksim Goncharenok/Pexels.com
